"Mislim da ta žena nije pisala non pejper"

"Ne mogu da potvrdim, jer mislim da nije. Ako imate neke informacije, molim vas, recite mi", kazao je Vučić.

"Dodatno sam se zabrinuo znajući delo Viole fon Kramon i poznavajući njena razmišljanja. Otvoreni smo za dijalog, za nas je važno kompromisno rešenje, a ne da prihvatimo sopstveno poniženje. Video sam šta je govorila, ali ona je važna i velika, a ja sam mali i običan čovek sa Balkana", kazao je Vučić.

Upitan da prokomentariše šta je prihvatljivo za Srbiju, a šta nije iz non pejpera Vučić kaže je komplikovano da o tome govori.

"Komplikovano je sve što bih vam o tome govorio, jer imam dodatne strahove u vezi sa tim. Plašim se da je objaviljavanje non pejpera bilo smišljeno, ali nisam od onih koji će da kritikuje dok dobro ne prouči dokument", rekao je on.

Kako je dodao, u non pejperu piše predlog da se Severna Mitrovica uzme od Srba.

"A to je jedina suštinska urbana celina. Pratimo, radimo zaključke. Međunarodni timovi koji su priznali Kosovo rade da bi nas pobedili po tom pitanju. Moramo biti mirni, pametni, da svojoj zemlji obezbedimo mir i stabilnost na KiM", rekao je Vučić.

Ko je Angela Ajhorst

Izvršna direktorka Evropske službe za spoljne poslove za Evropu i Aziju Angelina Ajnhorst do ovoga trenutka nije zvanično odgovorila na pitanje Tanjuga da li je ona, možda autor non pejpera koji je prištinska Koha plasirala kao nemačko francuski predlog kojim se kao finalno rešenje dijaloga Beograda i Prištine predviđa "međusobno priznaje suvereniteta i treitorijalnog integriteta", i široka autonomija za Srbije na KiM.

Izjava predsednika Aleksandra Vučića da sumnja da je taj dokument pisala lukava, pametna, i fantastično upućena u tematiku rešavanja pitanja odnosa Beograda i Prištine žena koja je bila je na svakom sastanku posvećenom ovoj temi, a različite zahteve suprotnih strana za zatvaranje Briselskog dijaloga umrežila je filigranski umešno, bacila je medije u potragu za moćnom i lukavom ženom, a sumnje su pale prvo i na Angelu Merkel. Međutim, jasno je da to ne može biti nemačka kancelarka, jer ona nije učesnica pregovora, bez obzira na to ima li i koliki uticaj na njih. Glavna "osumnjičena" među upućenima je Angelina Ajnhorst, direktorka EEAS za Evropu i Aziju.

Ona se potpuno uklapa u sliku o mogućem autoru non pejpera, jer je u svom prethodnom mandatu kao direktor za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove u Briselu uz tadašnju šeficu EU dipomatije, Federiku Mogerini, Angelina Ajnhorst učetvovala na sastancima dijaloga Beograda i Prištine, koji su se odvijali po pokroviteljstvom EU.

Angelina Ajnhorst je u periodu od 2015. do 2019. godine bila posrednica, kako u tehničkim rundama dijaloga Beograda i Prištine, tako i na sastancima na najvišem političkom nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Dok nije postavljena na novu funkciju početkom prošle godine u briselskim krugovima, važila je, kako je jedan od najvećih poznavalaca procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao mogući izbor tada novog šefa diplomatije Žosepa Borelja, za mesto novog specijalnog predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine. Tokom 2018. godine, Ajnhorstova je u izjavi za Tanjug naglasila da je cilj Federike Mogerine da "što pre", već do kraja svog manda, koji je isticao 2019. godine, dođe do potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. A taj sporazum, kako je govorila, morao bi da bude u skladu sa međunarodnim pravom, prihvatljiv za region, a ne samo za Beograd i Prištinu i da na kraju sa njim mora da se saglasi i Savet bezbednosti UN.

Izričito je naglašavala da EU kao posrednik u dijalogu neće govoriti o njegovom sadržaju i elementima i da je na Beogradu i Prištini da odgovore na to. U svojim retkim javnim nastupima, Angelina Ajnhorst se zalagala za ideju evropske budućnosti celog regiona Zapadnog Balkana. Angelina Ajnhorst je holandska državljanka, studirala je jezike i kulture Bliskog istoka na Katoličkom univerzitetu u Nijmegenu, a politikologiju na Universitetu Libre u Briselu.

Diplomirala je međunarodno pravo, ljudska prava i pravo međunarodnih organizacija. Između 1989. i 1996. godine Angelina Ajnhorst je radila za Ujedinjene nacije u Njujorku. Evropskoj komisiji priključila se 1996. godine, gde je zauzimala različita savetnička mesta u Barselonskom procesu na južnom Mediteranu, ljudskom i socijalnom razvoju i međunarodnoj zdravstvenoj podršci.

Među ženama koje bi, s obzirom na uključenost u dijalog i pregovore dve strane, mogle doći u obzir kao autorke non pejpera teorijski je i Ana Marija Boura, grčka diplomatkinja koja je u evropskoj spoljnopolitičkoj službi godinama unazad zadužena za Balkan i konkretno za Kosovo i dijalog Beograda i Prištine. Bila je viši savetnik u dijalogu Beograda i Prištine od samog početaka procesa 2009. godine, radila na procesu normalizacije odnosa dve strane tokom mandata Ketrin Ešton od 2009 do 2014. godine i Federike Mogerini od 2014. do 2019. godine. Iako ne toliko eksponirana kao Angelina Ajnhorst, Boura je priustvovala sastancima dijaloga, ali i posetama šefova EU diplomatija Beogradu i Prištini. Rezultate dijaloga, kome posreduje EU, poredstavljala je i u Evropskom parlamentu. Tokom blokade dijaloga Beogrda i Prištine, izazvanog prištinskim taksama na robu iz Centralne Srbije, Borura se zalagala za zajednički pritisak EU i SAD na kosovske zvaničnike u cilju povlačanje teAna Maria Boura je grčki diplomata koja je u Evropskoj spoljnopolitičkoj službi godinama unazad zadužena za Balkan i konkretno za Kosovo i dijalog o Beogrda i Prištine. Boura je bila viši savetnik u dijalogu Beogrda i Prištine od samog početaka procesa 2009. godine.

Radila je na procesu noramlizacije odnosa dve strane tokom madnata Ketrin Ešton ( 2009-2014) i Federike Mogerini ( 2014-2019). Iako ne toliko eksponirana kao Angelina Ajnhorst, Boura je priustvovala sastancima dijaloga, ali i posetama šefova EU diplomatija Beogradu i Prištini. Rezultate dijaloga, kome posreduje EU, poredstavljala je i u Evropskom parlamentu. Tokom blokade dijaloga Beogrda i Prištine, izazvanog prištinskim taksama na robu iz Centralne Srbije, Borura se zalagala za zajednički pritisak EU i SAD na kosovske zvaničnike u cilju povlačanje te odluke. U Briselu dilemu atora non-pejpera nije bilo moguće razrešiti. Iz EU za Tanjug kažu da ne komentarišu nezvanicne dokumente.

"Takav dokumet ne predstavlja EU poziciju niti su ga primili ni Lajcak ni Borelj", navodi se u izjavi za Tanjug.