Kuburović: U pravosuđu gotovo da nema politike

Ona ukazuje da će Nacrtom ustavnih amandmana uticaj politike biti još više eliminisan, odbacujući kao neargumentovane kritike pojedinih strukovnih udruženja i dela civilnog sektora.

"Politike gotovo da ni sada uopšte nema u pravosuđu. Koliko god to nekom delovalo neverovatno, ali zaista jeste tako. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i sada imaju poprilično široku autonomiju", precizirala je Kuburović u intervjuu za Nedeljnik.

Ona prihvata kritiku na važeći Ustav prema kome Narodna skupština ima ulogu u postupku izbora sudija i predsednika sudova i ističe da je upravo to Nacrtom amandmana otklonjeno.

Na primedbe Udruženje tužilaca koje tvrdi da Nacrt amandamana ima za cilj ostvarivanja potpune kontrole tužilaštva, ministarka pravde je podsetila da je potrebno je praviti razliku između položaja tužilaca i sudija.

"Osnovna uloga države je da goni počinioce krivičnih dela i poluga koja to ostvaruje je tužilaštvo. U većini evropskih zemalja ministar pravde je vrhovni tužilac ili je taj koji imenuje sve tužioce i daje uputstvo za njihovo postupanje", naglasila je Kuburović.

Ona je ukazala da je u prvobitnom tekstu amandmana bilo predviđeno da tužioce bira Vrhovni savet tužilaca (VST), ali da je to promenenjeno imajući u vidu mišljenje Republičkog javnog tužioca, koje je poslato sa potpisom svih apelacionih tužilaca, kojem su se pridružili i ostali tužioci na rukovodećim pozicijama.

"Nakon toga predlog je promenjen da se oni biraju u Skupštini. Zamenike javnih tužilaca će, kako je predloženo i prvim nacrtom, samostalno birati VST i njihov izbor neće biti potvrđivan u Skupštini, kako se to čini danas", precizirala je ministarka pravde.

Povodom kritika na sastav visokih saveta sudija i tužilaca, Kuburović je ukazala da je u mladim demokratijama kakva je Srbija ustanovljena praksa da postoje samostalna nezavisna tela koja rade na izboru sudija, vrednovanju njihovog rada, napredovanju, ali i odlučivanju o njihovoj odgovornosti.

"Ta tela treba da predstavljaju balans, odnosno ravnotežu različitog sastava. Svakako jedan deo treba da budu sudije izabrane od svojih kolega koji predstavljaju autentične predstavnike sudske vlasti. Upravo jedan od nedostataka sadašnjeg Ustava je i da pored toga što sudije predlažu svoje predstavnike, oni su morali da budu potvrđeni od Skupštine. Sada je i to ukinuto", naglasila je Kuburović.

Ona je istakla da Venecijanska komisija ni u jednoj svojoj preporuci ne govori o tome da sudije treba da budu većina u Visokom savetu sudstva (VSS), već samo da najmanje polovina moraju da budu sudije.

"Ukoliko imate u vidu takve preporuke, onda Ministarstvo pravde nije prekršilo ustanovljeni standard", napomenula je ministarka pravde odbacujući kritike da će izborom "istaknutih pravnika narodna skupština odnosno politika dobiti odlučujuću ulogu u VSS".

"Do sada je VSS, iako su sudije bile u većini, imao pretežnu ulogu predlagača, a Skupština je odlučivala o izboru. Jedina uloga gde je Visoki savet samostalno odlučivao bilo je napredovanje sudija, odnosno utvrđivanje stalnosti njihove funkcije. Sada je to izmenjeno", naglasila je ona.

Napominjući da veruje da će se Venecijanska komisija pozitivno izjasniti o Nacrtu amandmana, Kuburović je ukazala da je sastav VSS sa pet sudija i pet istaknutih pravnika dobar balans, kako ne bi imali staleški sistem gde će sudije same o sebi da odlučuju.

Podsetila je da je Ministarstvo prihvatilo zahtev struke da u VSS ne postoji “zlatni glas”, koji , kako je napomenula, nije bio predviđen da bi neko imao prevlast, već da se omogući da savet ne bude u blokadi.

Nacrtom je sada predviđeno da će ukoliko VSS po određenim pitanjima, koja će biti utvrđena zakonom, ne donese odluku u roku od 30 dana, biti raspušten.

"Ne govorimo o svim odlukama saveta, već samo o onim koje će konkretno biti precizirane zakonom. Neće se savet raspustiti, recimo zato što nije doneo odluku o upućivanju sudije na službeni put", naglasila je Kuburović.

Upitana za zamerku zašto istaknuti pravnik mora da ima pravosudni ispit, jer onda, navodno, profesor prava ne može da ima taj status, Kuburović je odgovorila pitanjem "ko kaže da profesori prava nemaju položen pravosudni ispit".