2014: Poplave, recesija, nova Vlada

Novi hladni rat i sukob Zapada i Rusije obeležili su godinu za nama. Položaj Srbije, koja ne odustaje od evropskih integracija, ali i od dobrih odnosa s Rusijom podrazumevao je balansiranje naše države na spoljnopolitičkom planu.

“Rat u Ukrajini je moj najveći utisak ove godine i to ne iz geopolitičkih razloga, nego zato što sam ja dete Hladnog rata i strašno mi pada to “ili si sa nama ili si protiv nas”. Ovo što Zapad i Istok jedni druge porede sa Hitlerom znači jednu formu totalitarnog ekstremističkog gledanja na svet”, navodi urednica “Politike” Ljiljana Smajlović.

Urednik dnevnog lista “Danas” Zoran Panović smatra da je Srbija ove godine pokušala da napravi unikatnu politiku.

“Srbija je želela da bude Istok Zapadu, a Zapad Istoku. Mi još ne znamo kakav će biti glavni epilog te politike, ali celo to komešanje u spoljnoj politici je po meni odlika godine u Srbiji”, dodaje Panović.

Godinu na izmaku građani Srbije će upamtiti i po velikim poplavama i saniranju štete koju je napravila vodena stihija, ali i po polupraznim novčanicima.

“Ako gledamo ono od čega ljudi žive, mi smo treći put u poslednjih šest godina upali u recesiju. Zbog velikog nereda u javnim finansijama, zbog velikih nagomilanih dugova moralo je da usledi kresanje plata i penzija i to je ono što će ostaviti utisak, uz one majske poplave koje su takođe doprinele svemu tome. Ova godina treba da se zaboravi ako je ikako moguće”, navodi Milan Ćulibrk urednik nedeljnika NIN.

Stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata otvorila je i pitanje istorijske uloge Gavrila Principa, ali i pitanje šta je Srbija naučila iz svoje istorije.

“Još krajem 2013. godine i u prvom delu 2014. godine sve do Vidovdana lik i delo Gavrila Principa, ceo kontekst Mlade Bosne su bili dominantni, a kako je Vidovdan, onda se polako obeležavanje sve više preselilo na nivo rata i realnih događaja iz rata, pre svega velikih srpskih pobeda i srpskih tragedija i stradanja”, navodi Panović.

Teška godina za neke je značila uspehe na profesionalnom planu. Na stranicama najstarijeg dnevnog lista našli su se kineski i francuski premijer, kao i ruski predsednik.

“Ja teško mogu da imam bolju godinu u profesionalnom smislu, ali i to je malo pomešano sa gorčinom zato što se u stvari posao pogoršao. Uslovi rada su postali daleko teži, a i to je povezano sa nekom vrstom novog Hladnog rata i u našem društvu”, navodi Smajlovićeva.

Potez jedne žene pokazao je da prijateljstvo nema cenu.

“Ono što je za mene jedan svakako događaj godine, a to na neki način za većinu redakcije NIN-a jeste jedan fenomenalni humani gest Marijane Milosavljević, koja je svojoj drugarici Ivani Janković, inače novinarki NIN-a, dala bubreg i spasila jedan ljudski život i to je nešto što vas mora podići”, ističe Ćulibrk.

Već prvi dani 2015. godine doneće i nove izazove za Srbiju. Predsedavanje Srbije OEBS-u i nastavak pregovora s Prištinom obeležiće početak naredne godine. Možda i važnije od visokih poltiičkih tema, za zaposlene u javnom sektoru biće pitanje da li će morati da traže novi posao.