Ko kontroliše uplatu doprinosa?

Radnicima tog preduzeća već četiri godine nisu uplaćivani doprinosi, a umesto od novca njihovog poslodavca penzije se isplaćuju novcem iz budžeta.

"Prema zakonu, poslodavac je obavezan da obračuna i uplati doprinose u roku od dva meseca, bez obzira da li je isplatio plate. Tu prijavu dostavlja Poreskoj upravi koja je dalje knjiži u evidenciji javnih prihoda. Preko te evidencije inspektori vrlo lako mogu da registruju neuplaćene doprinose“, navodi Đer Pap, poreski konsultant.

Na taj način podatak o tome da li neko preduzeće plaća poreze i doprinose, ili to umesto njega radi država, lako se može proveriti.

Štaviše, prema rečima Jovana Beare, predsednika Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, taj sistem bez problema i funkcioniše, bar kada su u pitanju mali poslodavci.

"Kada preduzetnik ne plati doprinose, nakon dva meseca poreski inspektor ga poziva i predočava mu obaveze. Zatim izdaje opomenu a potom i rešenje o blokadi računa. Sve to savršeno funkcioniše kada su u pitanju mali preduzetnici, na kojima se sankcije primenjuju i koji danas u 90 odsto slučajeva doprinose uplaćuju“, kaže Jovan Beara.

Međutim, problem nastaje kada treba sankcionisati velike i uticajne poslodavce koji bi u ukupnoj naplati doprinosa trebalo da učestvuju sa 70 odsto. Pa tako, iako slučajevi neplaćanja doprinosa nisu česti, suma koja ostane nenaplaćena je ogromna.

"Poreska uprava vrlo lako može da registruje neuplaćeni doprinos, a njihovu naplatu poveća kontrolom i inspekcijskim pregledom ne samo malih već i velikih poslodavaca. Da li je procedura ispoštovana u slučaju „Navipa“!? Čisto sumnjam i treba pozvati na odgovornost poreske inspektore koji nisu upotrebili svoje ovlašćenje. Ovako se strogoća trenira na malim privrednicima, a naplati se jako malo“, dodaje Beara.

Zato smo u decembru smo umesto novca koji bi obezbedili kroz naplatu doprinosa, za isplatu penzija iz budžeta izdvojili čak 3,3 milijarde dinara, novac kojim se, primera radi, moglo izgraditi 400 stanova za socijalno ugrožene.

Međutim, ovakvo stanje traje i toleriše se godinama, tvrdi Danilo Šuković direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka i člana Saveta za borbu protiv korupcije.

"Veliki poslodavci, bilo da su pod uticajem političkih partija ili vlasništvo tajkuna, imaju uticaj na institucije i pomoću korupcije izbegavaju zakonske obaveze. To je sasvim jasno i traje već godinama. Nijedna vlast do sada nije pokazala odlučnosti i nameru da prekine sa takvom praksom“, kaže on.

Propisi po kojima banke ne bi mogle da isplate plate radnicima dok poslodavac ne uplati doprinose, najavljivao je još prošle godine zamenik predsednika Vlade, Jovan Krkobabić. Međutim, iako su propisi trebali da stupe na snagu 1. januara, od svega toga nije bilo ništa.

U kabinetu gospodina Krkobabića "Blicu“ je rečeno da se raspita u Ministarstvu finansija, gde ni posle dve nedelje čekanja nije bilo odgovora.

U Poreskoj upravi kažu za sprovođenje treba da bude zadužen Radovan Jelašić, guverner Narodne banke, u čijem kabinetu prvi put čuju za tako nešto.

U Ministarstvu rada i socijalne politike upućuju na gospodina Krkobabića.