"Neučešće Srba ometa napredak"

"Kosovske privremene institucije znaju da je potrebno da urade još toga", kazao je generalni sekreta Ujedinjenih nacija Kofi Anan. On je rekao da napredak ometa i nevoljnost Srba da se uključe u dijalog i pomognu da se standardi dostignu, ali je pozdravio učešće jednog predstavnika kosovskih Srba. Savet bezbednosti UN održava sednicu posvećenu stanju na Kosovu i Metohiji.

Generalni sekretar UN u izveštaju koji razmatra Savet bezbednosti UN je naveo i "tehničku procenu" dostignutosti svakog standarda pojedinačno, koju je izradio šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen. U izveštaju, koji se odnosi na period od 1. novembra 2004. do 31. januara 2005, Anan navodi da je najveći deo tog vremena utrošen na formiranje novih institucija nakon novembarskih izbora koje su Srbi mahom bojkotovali.

Vlada je preduzela ozbiljne napore da da prioritet ispunjenju standarda koji se najviše tiču manjinskih zajednica. Kosovski Srbi, međutim, uglavnom odbijaju da sarađuju sa privremenim institucijama, podseća Anan. Nije bilo indicija da će usvojena politika biti i primenjena niti da li će ona uticati na Srbe da promene odluku, rekao je on.

Bezbednosna situacija je, po oceni generalnog sekretara, stabilna jer nije bilo ozbiljnih međuetničkih zločina niti je neki kosovski Srbin ubijen od juna 2004. Sloboda kretanja, međutim, i dalje nedostaje, manjinske zajednice se osećaju ugroženo, a nije pronađeno ni rešenje koje bi omogućilo da sve etničke zajednice koriste ista sredstva javnog prevoza. Broj pripadnika manjinskih zajednica zaposlenih u javnom sektoru takođe nije prešao polovinu traženog.

Strahove manjina potpiruju "izolovani incidenti" koje lokalni lideri ne osuđuju uvek niti ulažu dovoljne napore da taj problem reše, smatra Anan i navodi da se autobusi koji prevoze Srbe kamenuju i da su zidovi opštinskih zgrada ispisani grafitima sa porukama mržnje.

Na povratak raseljenih uticalo je martovsko nasilje 2004, pa je broj onih koji su se vratili u toj godini opao za 40 odsto u odnosu na 2003. "Privremene institucije tek treba da odu dalje od deklaracija, obećanja i izdvajanja sredstava i da počnu da aktivno pokazuju spremnost da preuzmu odgovornost za bezbednost kosovskih Srba i drugih zajednica", napisao je Anan.

Vlasti u Beogradu, dodaje on, nisu podržale učešće kosovskih Srba ni u privremenim institucijama ni u dijalogu Beograda i Prištine niti u procesu decentralizacije. Radne grupe za dijalog nisu se sastajale od marta prošle godine, ali Anan navodi i da je šef Koordinacionog centra Nebojša Čović predložio da se sastanu radne grupe za nestale i za energetiku.

"Nedostatak pouzdanog snabdevanja strujom ozbiljno sputava razvoj Kosova", upozorio je Anan i dodao da kosovski Srbi odbacuju politiku Kosovske energetske korporacije koja je odlučila da održava mrežu samo u oblastima u kojima korisnici plate dugovanja za električnu energiju.

U vezi sa Kosovskim zaštitnim korpusom, Anan je pohvalio njeno angažovanje u civilnim poslovima kakve su hitne intervencije i dodao da najveći izazov ostaje nedovoljno regrutovanih pripadnika manjinskih zajednica. To ometa "pritisak koji se na kosovske Srbe vrši unutar njihove zajednice" i odbijanje vlasti u Beogradu da priznaju legitimitet KZK.

Čović: Nije vreme za konačan status

Predsednik Koordinacionog centra Nebojša Čović ocenio je na sednici Saveta bezbedosti da je odluka o otvoranju pitanja budućeg statusa Kosova pogrešna. Čović je objasnio da je ta odluka pogrešna zbog loše situacije na Kosovu, koju je u svom izveštaju konstatovao i generalni sekretar Kofi Anan, precizirajući da nijedan od osam standarda demokratskog društva koje UN traže od Kosova nije u potpunosti dostignut.

U poslednjih šest godina, nova stvarnost Kosova je takva da srpska nacionalna zajednica nestaje pod nasilnim delovanjem većinske zajednice, ocenio je Čović: "Ako je to važno merilo za ocenu standarda u oblastima vladavine prava, demokratije i manjinske zastite, onda ne samo da na Kosovu i Metohiji imamo status kvo, nego imamo opštu regresiju. Čović je rekao da se pitanje budućeg statusa Kosova otvara pod izgovorom da je nemoguće održanje sadašnjeg stanja.

Čović je ukazao na to da bi ispunjenje suštinskih odredaba Rezolucije 1244 predstavljalo veliki korak napred iz statusa kvo. "Sasvim izvesno, kada je reč o multietičnosti ne samo da nije došlo do ispunjenja Rezolucije, već su stvari krenule unazad", rekao je on i dodao da izgovor za takvo stanje ne treba tražiti ni u kosovskim Srbima ni u Beogradu, već u opštem ambijentu koji vlada na Kosovu, a koji odlikuje nedovoljna politicka zrelost albanskih lidera.

Probleme možemo tražiti u činjenici da Skupstina i Vlada Kosova i Metohije nisu istinski multietnicke, da nema zaštite nealbanskih zajednica, ni povratka prognanih, slobode kretanja, ni strategije za resavanje velike nezaposlenosti, a u Pokrajini caruje kriminal, rekao je Čović.

Jesen-Petersen: Ocena standarda u maju

Šef Misije UN-a na Kosovu Soren Jesen-Petersen je pozvao zvanični Beograd da podrži ulazak srpskih političkih predstavnika u pokrajinske institucije i ocenio da "ima mnogo kosovskih Srba koji hoće da učestvuju", ali da "čekaju signal iz Beograda". On, međutim, nije izrazio optimizam da će se to i dogoditi. "Više ne znam šta da očekujem. U Beogradu sam čuo ohrabrujuće izjave predsednika Borisa Tadića, šefa Koordinacionog centra Nebojše Čovića, čak i iz crkve, ali Srbima još nije poslata poruka da treba da se uključe", kazao je Jesen-Petersen.

Šef UNMIK-a je kazao da se nada "mnogo aktivnijem učešću kosovskih Srba" u radu kosovskih institucija, što treba da podrže i vlasti u Beogradu, kao i da je i Savet bezbednosti "jasno kritikovao i istakao da kosovski Srbi treba da se uključe u procese na Kosovu".

Danski diplomata izjavio je da bi ocena da li je Kosovo dostiglo tražene standarde demokratskog društva mogla biti poznata u maju ove godine, da je sada "suviše rano" za konačnu ocenu. Anan je, prema njegovim rečima, jasno stavio do znanja da je, uopšteno, u svim oblastima ostvaren napredak, ali još nedovoljan da bi se moglo reći da je neki standard ispunjen i da "preostaje još mnogo napornog rada".

Janjić: Izveštaj Anana žuti karton Beogradu

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da je izveštaj generalnog sekretara Kofija Anana o Kosovu i Metohiji "žuti karton" Beogradu, odnosno poruka da je potreban u procesu pregovora o Kosovu, ali da u njih mora da uđe primpremljen i aktivan, a ne da ih blokira.
Janjić je agenciji Beta rekao da je jedna od poruka izveštaja o kome je raspravljao Savet bezbednosti da Beograd u tim pregovorima ne bi trebalo da predstavljaju "oni koji se svađaju sa predstavnicima međunarodne zajednice".

Prema njegovim rečima, Anan je "u suštini ponovio svoje stavove iz decembra prošle godine", s jedinom razlikom – u oceni uloge srpske zajednice zbog njenog odbijanja da učestvuje u završetku procesa formiranja kosovskih institucija". "To je pomoć Sorenu Jesen-Petersenu i nisam siguran da je to dobra pomoć", rekao je Janjić, dodajući da Srbi jesu bojkotovali izbore, ali da im ni većinska albanska zajednica, a ni šef UNMIK-a "nisu dali mnogo šanse" da na njima učestvuju.

Janjić je ocenio da se bez obzira na dobre namere Anana da motiviše Srbe da uđu u proces pregovora, time "daje alibi za dalji nastavak prakse isključenja Beograda i srpske zajednice" iz pregovora.

On je naglasio da je očekivao da se na sednici Saveta bezbednosti iznese direktan predlog šta učiniti da srpska zajednica bude uključena u proces pregovora. "Očigledno je da ni Jesen-Petersen ni Sekretarijat u Njujorku ne posvećuju pažnju problemu stvarnog projekta uključenja Srba", dodao je Janjić.

Prema njegovim rečima, rešenje ne mogu biti pilot projekti decentralizacije koji su rađeni bez Srba. "Čak i kad bi ušli u radnu grupu i primenu pilot projekata, to ne bi pomoglo, jer to nije celovit proces decentralizacije", rekao je Janjić i dodao da postoji rizik i da se decentralizacija zloupotrebi od albanskih ekstremista i da se interpretira "kao srpska krivica".

Prema njegovim rečima, važno je da postoji saglasnost EU, SAD i UN da se pitanje statusa otvori direktno u vezi s primenom standarda. Takođe je važno i to da je očigledno da međunarodna zajednica priprema albansku javnost da neće biti konačnog statusa, bar ove godine, rekao je Janjić.

"Sada smo pred ključnim problemom koliko je zaista Kofi Anan i birokratski aparat UN sposoban da se suoči sa reakcijom Albanaca kada njihov politički jezik visoke diplomatije prevedu na jezik kojim će to objasniti albanskim glasačima", zaključio je Janjić.

Fini: EU smatra da Kosovo ne treba deliti

Ministar spoljnih poslova Italije, Đanfranko Fini, izjavio je u Prištini da je konačni status Kosova u rukama njegovih žitelja, ponovivši da razgovori o konačnom statusu mogu početi tek nakon pozitivne ocene ispunjenja prioritetnih standarda. "Evropska Unija ove nedelje je usvojila dokument u kome se kaže da nije moguć povratak na stanje iz 1999. godine", rekao je italijanski diplomata nakon susreta sa predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom i premijerom Ramušom Haradinajem. Fini je novinarima izjavio da "bez obzira na to kakav će biti konačni status, niko u EU ne misli da Kosovo treba deliti".

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova je, kako prenose prištinski mediji, italijanskog ministra obavestio o postignutom napretku u oblasti bezbednosti i ekonomije. Rugova je konstatovao da je počela integracija etničkih grupa u kosovsko društvo i da su privremene kosovske institucije spremne da preuzmu obaveze u ispunjavanju evropskih standarda.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je, zahvaljujući se šefu italijanske diplomatije na angažovanju njegove zemlje na Kosovu, rekao da je kosovska vlada spremna da nastavi rad na ispunjenju standarda za Kosovo i da se angažuje na međuetničkoj saradnji. Haradinaj je zatražio da Italija bude strateški partner Kosovu, na putu ka Evropskoj uniji i drugim međunarodnim strukturama.

Italijanski šef diplomatije se tokom dana u Prištini susreo i sa političkim predstavnicima kosovskih Srba Oliverom Ivanovićem i Dragišom Krstovićem. Ivanović je Beti rekao da je italijanski ministar preneo da Evropska unija pokazuje posebno interesovanje za Kosovo i da se stanje ne može vratiti na staro, ali i da se ne odustaje od primene standarda. "Ako neko misli da će ocenjivanje standarda biti formalanost, onda se vara i u tom smislu se očekuje aktivno učešće Srba", preneo je Ivanović navode italijanskog ministra.

Ivanović je rekao da šef italijanske diplomatije smatra da najbolju ocenu sprovođenja standarda moraju pripremiti oni koji to najbolje znaju, odnosno oni koji žive na Kosovu.