Godišnjica formiranja državne zajednice Srbija i Crna Gora

Beograd --

Izvor: B92 Srbija, Crna Gora, Svet, Srbija i Crna Gora
Podeli

Pre godinu dana, 4. fenbruara 2003, usvojena je Ustavna povelja Srbije i Crne Gore, čime je Savezna Republika Jugoslavija otišla u istoriju, a formirana je nova državna zajednica dveju republika. Godinu dana kasnije, državna zajednica, čije je trajanje oročeno na samo tri godine, opterećena je skoro istim problemima koji su pratili njeno višemesečno konstituisanje. Državni sud još nije formiran, nije uveden ni jedinstven carinski sistem, potpuno usklađivanje dvaju ekonomskih sistema odloženo je za naredna 24 meseca, a u zastoju je u ovom momentu i proces približavanja Evropskoj uniji. Parlament SCG hronično nema kvorum, pa mnogi važni zakoni još čekaju na usvajanje.

Predsednik Parlamenta državne zajednice Dragoljub Mićunović za B92 rezimira prvih godinu dana SCG. “Građani mirnije i spokojnije posmatraju ta zbivanja i s više poverenja očekuju razvoj državne zajednice. To se i pokazalo na izborima u Srbiji, gde su stranke koje su glasno bile za nezavisnost ostale daleko ispod očekivanog rezultata. Međutim, ostaje pitanje političkih elita, koliko će one remetiti prirodan trend koji naši građani imaju”, kaže Mićunović.

Komesar Evrospke unije Havijer Solana jedan je od međunarodnih zvaničnika koji su najviše insistirali na očuvanju državne zajednice Srbije i Crne Gore. Njegov portaprol Kristina Gajak za B92 kaže da je formiranjem državne zajednice počeo važan proces približavanja EU. “Moram da naglasim da SCG ima veoma konstruktivnu spoljnu politiku i da je donela neke važne odluke vezane za reformu oružanih snaga. Još nisu rešeni svi problemi oko usklađivanja tržišta, ali, sve u svemu, reč je o uspešnom pokušaju koji će omogućiti stabilnost Srbije i Crne Gore i celog regiona”, kaže ona.

Kao osnovni problem u funkcionisanju zajednice Srbije i Crne Gore danas Kristina Gajak vidi nemogućnost stranaka u Srbiji da se dogovore o formiranju nove Vlade. “Ako nema formirane Vlade Srbije SCG nesumnjivo trpi, ali i proces približavanja EU, pa zbog toga želimo da ta sutuacija bude prevaziđena što pre i to tako da Vlada Srbije bude ona koja će biti posvećena reformama i napretku ka EU”, izjavila je Kristina Gajak.

Na pitanje kako ekonomisti vide prvih godinu dana funkcionisanja državne zajednice odgovara Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodna tržišta. “Prva godina nije bila naročito uspešna. Neke stvari nisu međusobno usaglašene, ali mislim da je mnogo veći problem to što tu neusaglašenost obe zemlje-članice koriste da bi izbegle reforme. Opšti izbori u EU slede u junu ove godine, posle toga će doći do promena u Evropskoj komisiji, a kako sada stvari stoje, malo je verovatno da će socijalisti tu činiti većinu. To dalje znači da konzervativci, kojih će biti u većini, neće prestati da traže usaglašavanje naših propisa s propisima EU, ali bi mogli da promene akcenat kada je reč o SCG, ako ocene da ta zajednica ne funkcioniše”, kaže Prokopijević.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović ocenio je da je prva godina sprovođenja Ustavne povelje uglavnom izgubljena zbog “teškog pokušaja usklađivanja ogromnih razlika između država-članica". Đukanović je ponovio uverenje da bi Srbija i Crna Gora lakše pristupile Evropskoj uniji odvojeno, kao samostalne države. "Danas bi Crna Gora i Srbija, kao samostalne države, imale potpisane sporazume o stabilizaciji i asocijaciji sa EU”, kaže on.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenjuje da je učinak SCG krajnje negativan, da je državna zajednica vrlo skupa i da veoma mnogo košta države-članice. Bilo bi dobro napraviti bilans te zajedničke države i videti da li bi bilo bolje da je novac ostao kod država-članica”, rekao je Vujanović. On je kao pozitivne rezultate naveo ulazak SCG u međunarodne institucije kao što su Ujedinjene nacije i Svetska banka.

Politika

strana 1 od 327 idi na stranu