Analiza: Zapad ne uvažava stvarnost

Oni veruju da bi podela Kosova, zamena teritorija ili preseljenje stanovništva bolje odrazili stvarnost na terenu i težnje kosovskih etničkih grupa. Profesor Stiven Mejer, sa vašingtonskog Univerziteta za nacionalnu odbranu, ocenio je da zapadne sile u svojim dogmatskim planovima za Kosovo ne žele da prihvate činjenicu da tamošnji Srbi i Albanci ne žele da žive u istoj državi.

"Svidelo se to nama ili ne, to bi trebalo poštovati", rekao je Mejer agenciji Rojters, dodajući da bi izjašnjavanje građana Kosova o tome kako i s kim žele da žive "pokazalo sasvim drugačiju sliku od onog što sada guraju" SAD, Evropska unija i izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari.

Opisujući demografsku sliku Kosova i postojeće etničke enklave, Rojters navodi da je Kosovo u praksi već podeljeno i da severni, Srbima naseljeni deo, praktično ne održava veze sa Prištinom.

Majer smatra da će Ahtisarijev plan za Kosovo "institucionalizovati etnički zasnovane opštine na obe strane" i stvoriti pretpostavku "da srpska područja... proglase sopstvenu nezavisnost".

Severni deo Kosova je još od kraja sukoba za albanske političare zabranjena teritorija, kojom patroliraju srpski policajci u civilu, piše Rojters, dodajući da pojedini izvori tvrde i da vlasti iz Beograda u tajnosti otkupljuju kuće Albanaca na severu Kosova.

Analitičar Džejms Lajon ocenio je ranije da je Srbija već razradila planove i da u ovom trenutku pokušava da odloži odluku Ujedinjenih nacija o Ahtisarijevom predlogu da Kosovo dobije nezavisnost pod međunarodnim nadzorom, piše Rojters.

Lajon podseća da Beograd, zvanično, nije zainteresovan za podelu Kosova, ali smatra da su srpski zvaničnici svesni da ne mogu ponovo da povrate tu pokrajinu i da je njihov "pravi cilj" zapravo podela.

Srbija, kako prenosi Rojters, želi da njena saveznica Rusija, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, uspori proces rešavanja statusa Kosova kako bi Albanci izgubili strpljenje i jednostrano proglasili nezavisnost, što bi izazvalo egzodus preostalih Srba iz srpskih enklava na jugu ka severu Kosova.

Srbija bi zatim, smatra Lajons, jednostran potez Prištine mogla da iskoristi kako bi, pozivajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, položila pravo na srpsku enklavu na severu Kosova koja je već pod njenom kontrolom.

I profesor Mejer veruje da će, ukoliko Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti bude onemogućen, "ljudi početi da se okreću jednom broju alternativnih rešenja, među kojima je i podela".

Mejers je, međutim, upozorio da bi, i ukoliko bi to uspelo, vrlo "verovatno ipak došlo do nasilja i egzodusa Srba prema severu".