Šta je vršnjačko nasilje i zbog čega je prevencija ključna

Rešavanje ovog problema je jedan od najvećih izazova za obrazovne institucije 21. veka.

Zbog toga celokupno društvo mora razviti preventivne metode kako bi se sprečio svaki vid vršnjačkog nasilja, a usled toga čak je i Vlada Srbije formirala Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja.

S tim u vezi, osvrnućemo se na sve segmente ove pojave koja je, po svemu sudeći, uzela maha.

Šta je vršnjačko nasilje

Vršnjačko nasilje je neželjeno, agresivno ponašanje među decom školskog uzrasta koje se vremenom ponavlja ili ima potencijal da se ponavlja. Ono uključuje postupke poput pretnji, ogovaranja, fizičkih ili verbalnih napada i namernog isključivanja nekoga iz grupe.

Postoji četiri tipa vršnjačkog nasilja:

• 
  
  Verbalno nasilje – izgovaranje ili pisanje okrutnih izjava.
• 
  
  Socijalno nasilje – činjenje štete nečijoj reputaciji ili odnosima.
• 
  
  Fizičko nasilje – povređivanje tela ili stvari osobe.
• 
  
  “Cyber” nasilje – nasilje koje se odvija uz korišćenje elektronske tehnologije putem društvenih mreža, SMS poruka, četa i internet sajtova.

​Vršnjačko nasilje se smatra onim nasiljem koje ima tendenciju ponavljanja, tačnije, kada nasilje ima kontinuitet i kada postoji neravnopravan odnos između moći nasilnika i same žrtve. Takav vid nasilja stručnjaci opisuju kao agresivnost koja je destruktivna i koja za cilj ima da nanese bol drugoj osobi.

U takvim slučajevima i situacijama, nasilna deca imaju pozitivan stav prema nasilju i rešavanju sukoba na nasilan način. Na takvo ponašanje, na žalost, najčešće utiče model ponašanja koji je stečen u okviru porodičnih odnosa ili socijalnog okruženja deteta, kao i pretrpljenog nasilja u porodici ili grupi. Najčešće je vršilac nasilja i sam žrtva nasilja i otuda i potreba za vršnjačkim nasiljem, jer nasilnik smatra da je takav model jedini ispravan način ponašanja.

Broj slučajeva vršnjačkog nasilja u školama u Srbiji

U Srbiji je, prema podacima Unicefa iz 2019. godine, oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje.

Navodi se i da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od šestog do osmog razreda doživelo i rodno zasnovano nasilje u školi.

Prema podacima, nasilje vrši oko 21 odsto dece, navodi se u nacionalnom izveštaju Unicefa za Srbiju.

Od 173 državne škole u Beogradu, najmanje 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja između januara 2019. i marta 2020. godine, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).

Vršnjačko nasilje je gorući i problem globalnih razmera, a najpogođeniji su tinejdžeri. Ukoliko uzmemo u obzir sve podatke, škola je bezbedno mesto tek za polovinu učenica i učenika u svetu uzrasta 13 do 15 godina, pokazuje analiza Unicefa iz 2018. godine.

Kako prepoznati vršnjačko nasilje

Uloga roditelja ali i svih ostalih u prepoznavanju simptoma vršnjačkog nasilja je veoma značajna.

​​Neophodno je da roditelji ili staratelji imaju uvid u ponašanje i raspoloženje dece. Simptome vršnjačkog nasilja mogu prepoznati na osnovu ponašanja dece koja su žrtve nasilja. Pokazatelj da se nad detetom vrši neki oblik nasilja može biti i jako trzanje na iznenadne zvukove, menjanje maršute odlaska ili vraćanja iz škole, kašnjenje u školu, bežanje sa časova, modrice po telu, lošiji školski uspeh, povlačenje u sebe, stalne glavobolje i bolovi u stomaku. Nestanak ličnih stvari i veći zahtevi za džeparac mogu značiti iznuđivanje novca.

Telesni simptomi kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, bolovi u leđima, stezanje u prsima, upale grla, poteškoće sa spavanjem, jutarnji umor, loš apetit i noćno mokrenje često su povezani sa izloženošću nasilju od strane vršnjaka.

Primeri vršnjačkog nasilja

Vršnjačko nasilje predstavlja namerno izveden fizički napad u bilo kojem obliku.

Primeri fizičkog vršnjačkog nasilja su udaranje, guranje, gađanje, šamaranje, čupanje, zaključavanje, napad različitim predmetima i slično.

Verbalno nasilje predstavlja najčešći oblik vršnjačkog nasilja, a podrazumeva ponavljanje negativnih postupaka od strane jednog ili više dece. Negativni postupci su: ogovaranje, nazivanje pogrdnim imenima, ismevanje, zastrašivanje, izrugivanje, namerno zanemarivanje i isključivanje iz grupe kojoj pripada, širenje glasina sa ciljem izolacije deteta od ostalih učenika.

Pored fizičkog i verbalnog nasilja među vršnjacima može biti prisutno ekonomsko i kulturološko nasilje. Ekonomsko nasilje kod vršnjaka predstavlja krađu i iznuđivanje novca, a kulturološko nasilje podrazumeva vređanje na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi.

Seksualno nasilje predstavlja najgoru vrstu demonstracije moći, i podrazumeva svaki vid verbalnog, gestovnog ili fizičkog kontakta sa seksualnim sadržajem, sa ciljem uznemiravanja i namernog nanošenja fizičke ili duševne boli i sramote detetu.

Korak ka rešavanju vršnjačkog nasilja

Korak ka rešavanju problema jeste otvoren razgovor sa detetom.

Potrebno je da roditelji u razgovoru sa detetom saznaju od kada se nasilje događa, kako, gde, kao i ko su akteri. Neophodno je pokazati detetu da se saoseća sa njim i da će osoba odgovorna za njih dati sve od sebe da zaustavi problem.

Ako se nasilje događa u školi neophodno je obavestiti stručnu službu škole (psihologa ili pedagoga), razrednog starešinu kao i roditelje dece koja su uključena u nasilje. Mnoga deca će prestati sa nasiljem ukoliko njihovi roditelji saznaju čime se deca bave u slobodno vreme.

Predviđene kazne za nasilje u školi

Škole imaju brojne mehanizme da kazne nasilne učenike, a u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) je propisana detaljna procedura kako obrazovna ustanova reaguje u slučaju nasilja.

U toku je izmena zakona koja će omogućiti da se primene neke od mera koje je definisala Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u obrazovnim ustanovama krajem prošle godine, kako bi se bolje zaštitili učenici, ali i nastavnici u školi.

U borbi protiv nasilja u školama je predviđeno i da se zaposli više pedagoga i psihologa, a pored toga, učenik neće moći da se ispiše iz škole ukoliko je protiv njega pokrenut vaspitno-disciplinski postupak. Na sve to, predviđene su i veće novčane kazne za roditelje.

Vršnjačko nasilje van škole i vršnjačko nasilje u školi – ima li razlike

Nemojmo se zavaravati, razlike između vršnjačkog nasilja u školi i van škole nema. Brutalnost i posledice su iste. Žrtve vršnjačkog nasilja za sebe smatraju da nisu dovoljno vredni, ali da nisu vredni ni tog društva i okruženja.

Takođe smatraju da je problem u njima i imaju nisko samopouzdanje, što ih čini inferiornim, a nasilnici to koriste. U nekim momentima žrtve čak osećaju i krivicu, jer misle i veruju da su zaslužili nasilje koje su doživeli. Sve to se dešava naročito ako ne nailaze na razumevanje sa druge strane.

Ono što je najbitnije, bilo da se radi o nasilju u školi ili van škole, jeste da žrtve shvate da nisu one krive. Da znaju da ne smeju da ćute i da budu svesni toga da uvek mogu da se obrate roditeljima.

Platforma "Čuvam te" protiv vršnjačkog nasilja

Vlada Srbije je pokrenula i projekat nacionalne platforme za prevenciju i suzbijanje nasilja pod imenom "Čuvam te".

Kako se navodi, platoforma, koja uključuje i decu, ujedinjuje sve aspekte prevencije, kao i sredstva za suzbijanja nasilja koje uključuje decu.

Plaforma "Čuvam te" ima za cilj da koordiniše i ojača saradnju nadležnih ustanova u borbi protiv nasilja, odnosno vršnjačkog nasilja.

Pored vršnjačkog nasilja, platforma se koristi i u borbi protiv nasilja nad svim radnicima u obrazovnim ustanovama širom Srbije.

Učenici, roditelji, ali i nastavnici, biće u mogućnosti da na ovoj platformi pronađu sve informacije koje se tiču nasilja, kao i kako da postupe u različitim situacijama. Ono što je od posebne važnosti, jeste to što se tamo nalaze i online obuke za učenike, roditelje

Na ovoj platformi, učenici, roditelji i nastavnici će moći da pronađu sve informacije koje se tiču vrste nasilja i postupanja u različitim situacijama. Posebno važan segment koji se nalazi na platformi jesu onlajn obuke za učenike, roditelje i nastavnike.