"Neki i dalje veruju da Crna Gora pripada Srbiji"

"To je deo vladavine prava i sistema registracije nekretnina i potencijalne državne imovine, naročito imajući u vidu činjenicu da je CG prošla kroz mnogo, ako mogu da kažem, promena država od nezavisnosti pre I svetskog rata", naveo je američki analitičar i ekspert za Balkan Januš Bugajski za VOA.

"Mislim da bi zemlja trebalo da ima dobar registar o vlasništvu nad tom imovinom. To ne mora da znači da će ta imovina biti oduzeta, ali znači da znamo ko su vlasnici”, dodao je Bugajski.

Bugajski kaže da se širom istočne Evrope vodi kampanja da se imovina vrati vlasnicima, naročito Jevrejima kojima je imovina oduzeta tokom nacističke okupacije, ili onima kojima su za vreme komunističke vladavine oduzete kuće.

"Mislim da je ovo dobar proces i da pokazuje da Crna Gora poštuje vladavinu prava. Mislim da neki članovi Srpske pravoslavne crkve preterano reaguju i da moraju da budu oprezni da ne dozvole da radikali i nacionalisti koriste crkvu da podriju crnogorsku državu", istakao je on.

Venecijanska komisija je imala određene preporuke kada je reč o zakonu – da se verskim zajednicama mora omogućiti učešće u sudskim postupcima i da se jasno navede da promene u vlasništvu nad verskom imovinom neće suštinski uticati na njihovu upotrebu.

Upitan kako komentariše stav Venecijanske komisije, Bugajski kaže da je Venecijanska komisija veoma kompetentna i vlada mora da uzme u obzir stvari na koje je komisija ukazala tokom primene zakona.

"Ipak, to ne utiče na činjenicu da ima mnogo imovine koja je oduzeta Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi i nezavisnoj crnogorskoj vladi i da mora da se utvrdi čija je. To ne mora da znači da će ta imovina biti uzeta nazad. Možda nema ni njenih originalnih vlasnika. Ali mora da se utvrdi šta kome pripada", istakao je on.

Usvajanje zakona izazvalo je i tenzije između Crne Gore i Srbije.

"Postoji element u srpskoj politici, u vladi i van nje, koji pokušava da podrije nezavisnost Crne Gore ili njeno članstvo u NATO-u. Nažalost, i dalje ima članova srpske elite i crkve koji veruju da Crna Gora pripada Srbiji. To liči na ono što Rusija veruje u pogledu Ukrajine. I tu ima određenih paralela. Crna Gora ima svoju nezavisnu crkvu, koja nije priznata na isti način na koji se priznaje ukrajinska crkva. Međutim, možda će se to dogoditi u bliskoj budućnosti. To ne može da se isključi. Da bi održala svoju nezavisnost, Crna Gora mora da ima svoje institucije, a Srbija s druge strane ne može sebi da priušti sukob sa Crnom Gorom, jer će to podriti njen napredak, i ka Evropskoj uniji, ali i kada je reč o stabilnosti u zemlji”, rekao je Bugajski.

"Rusija, naravno, uvek ima ulogu u svemu ovome. Rusija nije odustala od pokušaja da destabilizuje Crnu Goru. U suštini, deo ruske politike je da pokuša da destabilizuje NATO iznutra. I dalje može da za to upotrebi srpski nacionalizam, ovo celo pitanje pravoslavlja. Rusija je pretprela veliki poraz u Ukrajini, i ne želi još jedan kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zbog čega je podržava koliko može i to može da uvede i Srbiju i Crnu Goru u nasilje. Neće posledice trpeti Rusija, nego lokalno stanovništvo”, kaže Bugajski.