SAD ostaju tempirana bomba?

Vašington/Atina/Peking/Berlin -- Gornji dom američkog Kongresa, Senat, usvojio je zakon koji omogućava povećanje granice zaduživanja države.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Kada zakon potpiše predsednik SAD Barak Obama, biće sprečen bankrot države.

Posle više nedelja izuzetno teških pregovora demokrata i republikanaca i Senat i Predstavnički dom su glatko usvojili plan za povećanje ograničenja zaduživanja od 14,3 hiljada milijardi dolara koje ističe noćas u ponoć.

Senatori su plan usvojili sa 74 glasa "za" i 26 glasova "protiv".

Kao najveći kreditor SAD-a, Kina je više puta apelovala na zvanični Vašington da zaštiti kineske investicije u dolarima, odnosno američke državne obveznice koje poseduje, a koje čine čak 70 odsto ukupnih deviznih rezervi Kine od 3,2 biliona dolara. Kineski zvaničnici nisu dosad javno komentarisali postizanje dogovora o povećanju limita američkog duga.

Plan je u Predstavničkom domu usvojen u noći između ponedeljka i utorka.

Zajedno sa povećanjem granice zaduživanja Kongres je usvojio i smanjenje budžetskih troškova za više od 2.000 milijardi dolara u narednoj deceniji.

Država ne bi mogla da plaća svoje obaveze da nije povećana granica zaduživanja, a bankrot bi, prema oceni američkih zvaničnika, ozbiljno ugrozio svetsku privredu.

Pitanje koje, međutim, ostaje je da li je ovim dogovorom u poslednji čas zaista otklonjena opasnost po finansijski sistem Amerike, ali i čitavog sveta?

Reakcije stručne javnosti i vodećih ekonomskih centara ukazuju da je situacija i dalje ozbiljna i da se trošadžijstvo SAD-a morati da stigne na naplatu, kad-tad. Ko će od toga imati najveće štete, može samo da se nagađa.

Kina uzdržana, ali skeptična

Mada Kina nije zvanično reagovala na najnoviji plan Vašingtona u suočavanju da problemom dugova, zvanični kineski dnevni list "Pipls dejli" ocenjuje da dužnički problemi Sjedinjenih Američkih Država i dalje ugrožavaju svetsku privredu uprkos dogovoru u poslednji čas o podizanju gornje granice zaduživanja, koji su juče postigli Bela kuća i lideri Republikanske i Demokratske stranke.

"Iako su SAD praktično izbegle bankrot, dužnički problemi te države i dalje nisu rešeni. Oni su jednostavno odloženi, pa će imati tendenciju rasta", navodi se u komentaru objavljenom u glasniku kineske Komunističke stranke.

"To ugrožava oporavak američke privrede, a takođe prestavlja rizik po svetsku privredu", stoji u članku. Analitičari navode da ti komentari ne odražavaju nužno stavove zvaničnog Pekinga, ali podsećaju da je Kina zabrinuta zbog velikog broja američkih obveznica koje poseduje.

Međutim, kineski analitičari kažu da će Peking na plan verovatno gledati kao na pozitivan korak u obnovi poverenja ulagača u dolar i američko tržište akcija, piše Čajna Dejli.

Kineske valutne rezerve porasle su do kraja juna neočekivano brzo za 30,3 odsto odsto u odnosu na prošlu godinu i dostigle 3.200 milijardi dolara. Peking je u maju povećao svoj ulog u američkim državnim obveznicama za 7,3 milijardi dolara, na 1.160 milijardi dolara.

Levin ističe da nemački građani ne ulažu mnogo na američkom tržištu i da uglavnom kupuju akcije velikih i solidnih firmi kakva je, na primer, "Majkrosoft". Njihov novac uložen je u američke državne obveznice uglavnom posredno - preko raznih fondova osiguranja, što znači da bi posredno i oni bili pogodjeni eventualnim bankrotstvom SAD, tvrdi Levin.

Ju Jongding, bivši savetnik Kineske narodne banke, pozivao je vladu da smanji svoju imovinu u američkim obveznicama i prekine dalje kupovanje dolara koji će verovatno nastaviti da slabi, piše list.

Ali, neki analitičari kažu da bi velika kineska prodaja američkih obveznica bila finansijsko samoubistvo za Kinu jer bi smanjila vrednost imovine koju zemlja poseduje.

OECD: Olakšanje kratkog daha

Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ocenila je da dogovor o podizanju gornje granice američkog duga predstavlja olakšanje, ali će biti potrebni dalji pregovori o mnogo većem smanjenju potrošnje kako bi se rešio problem prezaduženosti SAD.

"Prisutan je opšti utisak olakšanja zbog postizanja dogovora. Jasno je da smo time preskočili veliku prepreku, ali pitanje suštine američkog duga i dalje ostaje nerešeno na srednji i duži rok", izjavio je generalni sekretar OECD-a Anhel Gurija.

Komentarišući mogućnost da sve što se dešavalo poslednjih dana dovede do distanciranja investitora od američkog tržišta, Levin kaže: „Mislim da je na duži rok nemoguće izbeći američko tržište. Možda će biti nešto više opreznosti i možda će biti plaćano nešto više zbog faktora rizika". "Sada su ulagači možda postali oprezniji, možda su im postale jasnije razmere američke zaduženosti, ali će i dalje biti spremni da ulažu na američkom tržištu uz dodatak na rizik", dodao je Levin.

Olakšanje finansijskih tržišta zbog postizanja dogovora u SAD se brzo pretvorilo u zabrinutost oko mogućnosti da to možda neće biti dovoljno da se izbegne sniženje vrhunskog kreditnog rejtinga te najveće svetske privrede.

Da je dogovorom o dužničkom limitu u SAD samo privremeno otklonjena opasnost od lošeg scenarija smatra direktor nemačkog Instituta za akcije Franc Jozef Levin.

„Mislim da je ta opasnost (po svetska tržišta) bar privremeno otklonjena. Postignut je dogovor, zna se kako će se ubuduće finansirati izdaci američke države i tako su sprečeni novi potresi. Naravno, ostaje osnovna činjenica da su SAD jedan od najvećih dužnika u svetu i da taj problem mora srednjoročno biti rešen. Dakle, to ostaje na dnevnom redu, jedino je malo odloženo prepuštanjem jednoj komisiji da se bavi tim pitanjem", kazao je nemački finansijski ekspert.

SAD su i dalje, kako navodi Levin, solidan dužnik. Ovaj problem bio je pre pravni - SAD iz pravnih razloga ne bi mogle dalje da se zadužuju, odnosno da plaćaju svoje obaveze. To su političke stranke iskoristile da nametnu svoje stavove u pregovorima.

"Nisam ozbiljno računao na mogućnost da će (vlasti u SAD) dozvoliti da dodje do najgoreg i mislim da su mnogi na tržištu imali isti pristup - da neće doći do najgoreg", zaključio je Levin.

Svet

Raste nezaposlenost u Japanu

Tokio -- Stopa nezaposlenosti u Japanu porasla je u julu drugi mesec zaredom na 4,7 odsto sa junskih 4,6 odsto, jer oporavak od martovskog zemljotresa još uvek traje.

Svet sreda 31.08. 09:51 Komentara: 0
strana 1 od 98 idi na stranu