Uvodi se bezbednosni element

Više neće biti kontrolnih papirnih listića, niti godišnjih servisa fiskalnih uređaja.

Govoreći o novom modelu fiskalizacije, on je ocenio da takav sistem samo unapređuje poslovanje u Srbiji i olakšava rad. On će osnažiti borbu protiv sive ekonomije.

Poreski obveznici će od sutra moći preko portala ePorezi da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno korišćenje fiskalnog uređaja.

"Od 1. oktobra kreće prijavljivanje za sve prodajne objekte i fiskalne uređaje. Sistem je napravljen u skladu sa najvišim bezbednosnim standardima. Bezbednosni element će biti sastavni deo svakog uređaja koji će biti u komunikaciji sa Poreskom upravom", najavio je Mali, koji je danas, kako je rekao, prvi put prezentovao taj element.

Obaveza obveznika fiskalizacije je da pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostave podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama radi generisanja jedinstvene oznake, kako bi mogli da započnu proces eFiskalizacije. Kako je ranije saopšteno, nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku. Obaveštenje sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.

Na novi model fiskalizacije fiskalni obveznici treba da pređu u periodu od 1. novembra 2021. do 30. aprila 2022. godine. Ono što je važno jeste da neće biti dodatnih troškova za privrednike prilikom uvođenja sistema, a ukupni iznos subvencija za ove namene iznosiće šest milijardi dinara. Taj novac biće direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku koji će tako pokriti troškove obezbeđenja neophodnog uređaja.

Naime, prema ranijim najavama, privrednici će od 15. oktobra, preko sajta Poreske uprave, moći da se prijavljuju za državne subvencije.

Mali je najavio da će Vlada Srbije danas usvojiti uredbu o subvencionisanju novih fiskalnih uređaja.

''Daćemo 100 evra za svako prodajno mesto, za svaki fiskalni uređaj. Za one koji nisu u sistemu PDV-a taj iznos biće uvećan za 20 odsto. Pokrićemo sve troškove kako ne bismo stvarali dodatno opterećenje za našu privredu'', kazao je Mali danas.

Izrazio je očekivanje da će se uvođenje novog sistema isplatiti za godinu dana i da će doprineti jačoj i efikasnijoj borbi protiv sive ekonomije i smanjenje troškova za privredu.

Mali je kazao da svaki kupac postaje i kontrolor fiskalnih računa jer će, kako kaže, svaki račun imati QR kod i moći će da se proveri da li je račun ispravan ili ne.

Gostujući na TV Pink, ministar je istakao da će do kraja godine sva javna preduzeća preći na sistem elektronskih faktura, a do kraja sledeće godine svi koji su u sistemu PDV-a.

"Ogromna korist za privredu će biti od toga, jer ćemo PDV vraćati istog dana", napomenuo je.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Vraćen dug bivše vlasti po ''najzelenaškijoj'' kamati

Ministar finansija izjavio je da je država uspela da vrati dug od milijardu dolara nasleđen od bivše vlasti koja se, kako kaže, zadužila po ''najzelenaškijoj'' kamati, i naveo da je to simbol neuspeha tadašnje Srbije i loše ekonomske politike.

Mali je kazao da je bivša vlast 2011.godine uzela kredit od 700 miliona dolara po kamatnoj stopi od 7,25 odsto što je, kaže, ''najzelenaškija'' kamata po kojoj se zadužila jedna država.

''Oni su nam to ostavili u amanet. U utorak smo vratili celokupan iznos od 700 miliona dolara i 25 miliona dolara kamate. Ponosan sam na to i to je veliki uspeh svih građana Srbije'', rekao je Mali.

Naveo je da je država zahvaljujući dobrim javnim finansijama iz sopstvenih sredstava vratila 300 miliona dolara duga, a ostatak refinansiranjem na 15 godina po kamatnoj stopi od 2,05 odsto.

Mali je kazao da bivša vlast taj kredit nije iskoristila za investiranje u autoputeve, škole, domove zdravlja, već u potrošnju što je, kako kaže, bio jedan od razloga zbog kojeg je vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem morala da krene u teške ekonomske reforme, sprovede fiskalnu konsolidaciju i ozdravi javne finansije.

''Srbija je danas lider u regionu, u prvoj polovini ove godine stopa rasta 7,6 odsto, a javni dug ispod 60 dsto u odnosu na BDP, iako smo imali osam milijardi evra pomoći privredi i građanima kako bi umanjili negativne posledice pandemije kovida 19'', rekao je ministar.

Podsetio je da je u vreme zaduženja i ekonomske krize iz 2008. godine, za koju su pojedinci svojevremeno izjavili da će nas zaobići, stotine hiljada ljudi bilo bez posla, imali smo zatvorene fabrike i odsustvo ideje o investiranju u investicije, odnosno u auto-puteve, bolnice, škole, kao što je danas slučaj. Napomenuo je da danas predsednik Aleksandar Vučić sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen postavlja kamen temeljac za izgradnju čak osmog auto-puta ili brze saobraćajnice koji gradimo, od Niša do Merdara.

Ocenio je da postoji veliko poverenje investitora, kao i da je naš kredibilitet na međunarodnom finansijskom tržištu izuzetno visok.

"Sada ulazimo u period rasta, za koji se nadam da neće biti ugrožen pandemijom koronavirusa. Nadam se da će i ceo svet odoleti tim izazovima. Simbol neuspešne Srbije, odnosno takve visoke, zelenaške kamate, daleko su od nas. Vraćanje tog kredita je ogroman uspeh građana Srbije", rekao je Mali.

Kazao je i da je prošle nedelje Srbija na međunarodnom tržištu kapitala emitovala zelenu evroobveznicu, koja će dodatno doprineti zaštiti životne sredine, s obzirom da će se taj novac uložiti u energetsku efikasnost, za zamenu starih dizel lokomotiva novim električnim i druge zelene projekte.

"Sve to unapređuje poslovanje, smanjuju se troškovi i čini se sve da naša privreda bude efikasnija i konkurentnija. U prvih sedam meseci Srbija je privukla 2,1 milijardu evra stranih direktnih investicija. Najveći deo investicija koji dolazi u region, sliva se u našu zemlju. Mi smo posvećeni privlačenju još većeg broja investicija, otvaranju fabrika, odnosno novih radnih mesta i to je suština naše ekonomske politike", zaključio je Mali.