Odliv mozgova prestaće čim svi odu

Beograd -- U narednim godinama nećemo ni imati dovoljno naučnika koji da odu iz naše zemlje, pa će se na taj način zaustaviti odliv mozgova, kaže Vigor Majić.

Izvor: 24 sata, Press
Podeli

Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica, navodi da naučnici i dalje odlaze iz Srbije, ali dodaje da se boji da će ih uskoro biti sve manje.

"Ne zato što se država ne brine za njih, već zato što se sve manje mladih interesuje za naučni i inženjerski sektor", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, nije loše ako naši mladi ljudi odlaze u inostranstvo i rade na institutima, usavršavaju se i obogaćuju svoje znanje. Problem je, kaže Majić, što sve više njih po svaku cenu odlazi u inostranstvo, a da čak ni ne rade u struci.

DESET NAJGORIH - društvo malo ali odabrano
130. Moldavija
131. Gvajana
132. Burundi
133. Lesoto
134. Libija
135. Mauritanija
136. Srbija
137. Svazilend
138. BiH
139. Kirgistan
* podaci Svetskog ekonomskog foruma za 2010/2011

"Od njih, i ako se vrate, Srbija neće imati koristi, jer se u inostranstvu nisu usavršavali, niti su naučili nešto novo", kaže Majić.

Iako naučnici i dalje odlaze iz naše zemlje, tokom prošle godine Srbija je napredovala po kriterijumu „odliva mozgova". Pomerili smo se za jedno mesto, pa u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkuretnosti zemalja stoji da se po ovom kriterijumu Srbija nalazi na 136. mestu od ukupno 139 zemalja.

Prošle godine, lošiji od Srbije bili su samo Svazilend (137), BiH (138) i Kirgizija (139). To znači da su sve bivše jugoslovenske republike sem BiH bolje od nas, odnosno da se više staraju o svojim naučnicima.

Naši naučnici zato, kako kaže profesor Vladimir Grečić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, najčešće odlaze u SAD, Kanadu, Veliku Britaniju i Australiju.

"Na kraju prethodne decenije broj naučnika i inženjera iz naše zemlje u SAD premašio je 6.000. Među njima je više od 2.000 doktora nauka. Samo od 2000. do 2002. na univerzitetima u SAD iz Srbije i Crne Gore doktorirale su 253 osobe, od kojih se samo 12 odsto vratilo. Kada se uključi u računicu i srpska naučna dijaspora iz svih delova sveta, onda se može govoriti o potencijalu od 10.000 ljudi, što premašuje naučnu zajednicu u Srbiji", objašnjava Grečić.

Inače, Srbija se po izdvajanjima za nauku i dalje nalazi gotovo na samom začelju Evrope. Dok se u celoj Evropi izdvaja do čak tri odsto BDP-a za nauku, u Srbiji se za to namenjuje jedva 0,3 odsto.

strana 1 od 418 idi na stranu