Biznismeni: Pomažemo iz patriotizma

Posle istorijskog sastanka održanog prošle nedelje, na kojem su za istim stolom sedeli biznismeni poput Miroslava Miškovića, Milana Beka i Miodraga Kostića, premijer, ministri i predstavnici sindikata, pojavila se informacija da je Vlada prihvatila da u upravne odbore posrnulih državnih preduzeća uđu oni koji su se već dokazali u svetu domaćeg biznisa.

Javnost nije znala da takav predlog uopšte postoji sve dok ministar Rasim Ljajić nije rekao da je Vlada ideju prihvatila i da uveliko priprema mapu propalih preduzeća koja će najkrupnijim zverkama srpske privrede ponuditi za restrukturiranje i oporavak.

Vlasnik „MK Grupe“ Miodrag Kostić, koji je poznat po tome što je posle 5. oktobra postao vlasnik tri šećerane u Srbiji za svega par evra, u razgovoru za B92 potvrđuje da je upravo on tvorac ove ideje. Tvrdi da lično ne želi nikakav profit za sebe, te da su njegove namere patriotske. Isti motiv, ekonomski patriotizam, ima i vlasnik ITM Grupe Toplica Spasojević.

„U današnje vreme treba svi da zbijemo redove i da svako doprinese, patriotski, koliko i kako može sa znanjem i vremenom koje ima“, kaže Miodrag Kostić dok Toplica Spasojević naglašava da „imamo veliku grupu poslovnih ljudi iz Srbije koji su svesni ekonomskog trenutka svoje zemlje i koji su kao ekonomske patriote spremni da svojim znanjem, vizijom i kontaktima u inostranstvu pomognu da se neka od tih preduzeća aktiviraju“.

Ovim rečima nameru da učestvuju u izvlačenju posrnulih preduzeća iz krize opisuju Miodrag Kostić i Toplica Spasojević. Tvrde da za sebe ne traže ništa, ni pravo preče kupovine ako se i kada preduzeće izvuče iz krize. Miodrag Kostić međutim kaže da je i onih koji su na istorijskom sastanku pominjali ekonomsku stranu ovog aranžmana, ali nije pominjao imena.

„Ja lično nisam tražio ništa jer sam i do sada volonterski radio. Bio sam predsednik Upravnog odbora Sajma i nekih banaka i odavno potiče to moje angažovanje Nikad nisam uzimao svoje nadoknade za članstvo u Upravnim odborima već sam novac davao u dobrotvorne svrhe“, kaže on.

Kostić dodaje da je „bila inicijativa nekih članova Privrednika da participiraju u uspehu izlaska privrede iz krize što je uobičajena praksa na Zapadu. Lično sam bio za to da ću se angažovati bez ikakve participacije“.

Toplica Spasojević kaže da su biznismeni predlagali različite forme angažmana - od besplatnog članstva u UO do besplatne pozajmice iskusnih menadžera ili ekspertiza stručnih ljudi iz privatnih preduzeća. Ideja o nadoknadi je potekla sa druge strane.

„Predstavnici Vlade i premijer su rekli da bi više voleli da to angažovanje bude na ekonomskoj bazi. Pretpostavljam da bi oni želeli da se tako stvori čvršća obaveza od strane ovih ljudi i menadžera i da im bude veći motiv kasnije“, kaže Spasojević.

On kaže da je rano govoriti o tome koje bi preduzeće on uzeo da vodi jer još ne postoji spisak firmi kojima je pomoć potrebna. Kaže da bi to mogle da budu oblasti gde je njegova firma već aktivna, kao što je poljoprivreda, precizna mehanika ili distribucija.

Miodrag Kostić kao primer navodi Železnice Srbije, RTB Bor, Petrohemiju i dodaje da je očigledno da nema nikakav interes kupovine tih preduzeća, te se ne može govoriti o nekakvom motivu prava preče kupovine.

Država nudi investiranje, ne upravljanje

I dok biznismeni govore o stručnoj pomoći, ministar Rasim Ljajić je to po svemu sudeći drugačije shvatio. On je za RTS rekao da su uspešni ljudi izrazili spremnost za ulaganje u razvoj nedovoljno razvijenih regiona. Jedno je sigurno, svi se oni nadaju da bi to značilo očuvanje radnih mesta, pa i povećanje zaposlenosti, a samim tim i stvaranje boljeg privrednog ambijenta u Srbiji.

On predlaže da se uspešni privrednici late posla u posrnulim srpskim firmama, ali ne kroz menadžerisanje, već kroz kupovinu ili investiranje u ta preduzeća. "Da ne bude zabune to nisu sva posrnula preduzeća po Srbiji, neka će nestati, ali će na mapi biti sva ona koja imaju bilo kakav potencijal za rast. Cilj je da se stanje pročisti, da se vidi ko više ne može da radi i da se pomogne u oživljavanju proizvodnje svuda gde je to moguće", kaže Ljajić.

Poznat je stav pojedinih privrednika da bi Vlada trebalo da bude srećna ako neke firme bilo ko kupi i za jedan evro. Ministar Ljajić kaže da ne može da govori o ceni i dodaje da je "najvažnije da neko uloži novac u te firme i da ceo proces bude transparentan i bez ikakvih sumnji".

Ministar ne krije da prezadužena preduzeća verovatno niko neće uzeti niti u zakup niti u vlasništvo, ali smatra da to nije toliko loše, jer će se tako "situacija iskristalisati".