BBC na srpskom - B92

Kosovo i električna energija: Kada će stanovnici severa početi da plaćaju struju - "Pola Mitrovice nema ni strujomer“

Dok potrošači strahuju od visokih nameta, najveći izazov u naplati električne energije nakon 23 godine biće "popisati sve korisnike i instalirati strujomere", kažu stručnjaci za BBC.

Izvor: BBC
Podeli
ARMEND NIMANI
ARMEND NIMANI

Stan u novogradnji u centru Severne Mitrovice na Kosovu Aleksandar je kupio pre pet godina, ali strujomer - nikada nije dobio.

"Nije imao ko da ga postavi", kaže on za BBC na srpskom.

"Mi smo se tu i tamo raspitivali, ali smo onda shvatili da gotovo ceo grad tako funkcioniše - pola Mitrovice nema strujomer."

Poput Aleksandrove porodice, na severu Kosova tako živi većina domaćinstava.

Čak i oni koji imaju ugrađen merač električne energije u domovima i dobijaju mesečne račune za struju, masovno ih ne izmiruju.

Jer, od 1999. godine u ovim opštinama nije postojala institucija koja bi mogla da kontroliše plaćanje električne energije i sankcioniše neplatiše.

Ipak, ova praksa bi uskoro mogla da se promeni.



Beograd i Priština su sredinom juna 2022. godine potpisali dogovor kojim će se konačno primeniti energetski sporazumi stari gotovo deceniju, a kojim bi uplatnice za električnu energiju ponovo mogle da postanu obavezna mesečna stavka u kućnom rashodu.

"Sporazumom je na Kosovu uspostavljena kompanija Elektrosever, koja je u vlasništvu Srbije", navodi se u pisanom odgovoru portparola Evropske unije za BBC na srpskom.

"Kompanija će početi da snabdeva strujom potrošače u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom."

Iz EU su 9. avgusta 2022. saopštili da ima kašnjenja u primeni energetskog sporazuma zbog "tehničkih problema".

Samo dan kasnije, Hekuran Murati, kosovski ministar finansija, saopštio je da je njegova vlada odlučila da izdvoji 40 ​​miliona evra za plaćanje struje opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova, ali nije precizirao detalje na koji način će novac biti upotrebljen.

Najveći izazov u sprovođenju dogovora biće "popisati sve korisnike, instalirati strujomere i napraviti sistem za naplatu" posle 23 godine, objašnjava Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35, koje se odnosi na pregovore Beograda i Prištine.

"Nama je jako bitno i kada će početi naplata i koliko će struja koštati", kaže Ivan Vučković iz Leposavića za BBC na srpskom.

"Imam prijatelje u Gračanici, njima stižu računi od 50 do 100 evra, pa tako očekujem da će i nama biti. To je mnogim ljudima ovde pozamašna suma, ali verujem da će većina plaćati."

Gračanica je mesto u kome većinski živi srpska zajednica, nadomak Prištine, u delu Kosova koje je većinski naseljeno albanskim stanovništvom.

Na pitanja BBC-ja ko je tokom više od dve decenije snosio troškove za električnu energiju na severu Kosova i kada će naplata struje početi, nisu odgovorili iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, Elektroprivrede Srbije i Srpske liste, vodeće političke stranke na severu Kosova.

Odgovori na ista pitanja nisu stigli ni iz Kosovske kompanije za distribuciju energije i Regulatorne kancelarije za energiju Kosova.

Gde su nestali merači struje?

Kosovska elektroprivreda/ERMAL META
Kosovska elektroprivreda/ERMAL META

Aleksandrovo domaćinstvo nije se, kaže on, mnogo obaziralo na to što im ne stižu računi za utrošenu električnu energiju.

"Dok sam živeo sa suprugom kao podstanar, ni tada nismo plaćali struju, iako su nam računi stizali", kaže on.

"Sve vreme imamo u glavi da ćemo jednom morati da počnemo da plaćamo, kada se ceo sistem uspostavi."

U četiri opštine na severu Kosova, objašnjava Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa, "struja se mahom ne plaća jer i strujomere koji postoje - nema ko da očitava".

"U Srbiji se, na primer, jednom godišnje proveravaju i servisiraju merači struje", kaže ona za BBC na srpskom.

"Većina ljudi se vodila logikom da, pošto od 1999. godine ni srpske ni kosovske vlasti nisu servisirale te uređaje, potrošači nisu u obavezi da plaćaju električnu energiju."

Srpske vlasti, dodaje ona, godinama nemaju policijske snage koje bi mogle da ovlaste da kontrolišu i sprovode eventualnu prinudnu naplatu struje.

"Tako se i dogodilo da veliki broj domaćinstava koja su kupila stanove u novogradnji uopšte ni nemaju strujomer", kaže Andrić Rakić.

Neki ljudi su, kaže ona, "osećali potrebu i obavezu da plaćaju, ali većina nije, jer nije bilo nikoga ko bi mogao da izvrši zahtev za isključenje".

"Plaćaju i oni koji to moraju, koji, na primer, imaju firmu poput organizacije u kojoj ja radim i imaju obavezu izmirenja troškova", dodaje ona.

"Samo sam jednom platio račun u životu"

Ni oni koji merače imaju, nisu bili redovnije platiše.

Ivan Vučković je među stanovnicima Leposavića koji su račun za struju platili samo jednom u životu.

"Računi jesu pristizali, ali niko se nije ophodio prema njima kao nečemu što je obavezno", kaže Ivan.

Ipak, svestan je, dodaje da će "jednom morati da počnu da plaćaju struju".

U proteklih 23 godine, bilo je sporadičnih pokušaja vlasti, i srpskih i kosovskih, da naplate dugove za utrošenu energiju.

"Pre jedno šest godina su došli iz elektrodistribucije i celoj zgradi isključili struju", objašnjava Ivan.

"Ali, tu se videlo koliko je situacija sumanuta, jer su nam ti majstori tražili da na licu mesta na ruke platimo dug."

Ljudi su se, kaže, bunili, ali kako su iz distribucije rekli da neće uključiti struju dok i poslednji stanar ne plati, "stali su u red i jedan po jedan plaćali".

Ivan je tada poslednji platio i to 40.000 dinara, koliko su iznosili računi za nekoliko meseci.

"Niko mi nije dao ni priznanicu, samo su nam uključili struju", dodaje on.

"Ali Leposavić je malo mesto, pa sam se vodio logikom - znam kome sam dao te pare, mogu sutra da uperim prstom u njega."

Šta će se promeniti dogovorom Beograda i Prištine

ARMEND NIMANI
ARMEND NIMANI

Kosovo i Srbija usvojili su 21. juna 2022. dogovor pod nazivom - Mapa puta za implementaciju energetskih sporazuma u okviru Briselskog dijaloga.

"Stvoreni su uslovi za licenciranje kompanije Elektrosever, koja će pružati usluge snabdevanja i naplate električne energije korisnicima na severu Kosova", kaže Dragiša Mijačić.

Iako su dve strane još 2013. godine potpisale Sporazum o energetici, a zatim i dodatni dokument 2015. godine, "kosovski regulator za energetiku tek je sada izdao licencu za rad kompaniji Elektrosever", dodaje Mijačić.

"Nakon licenciranja ove kompanije, očekuje se da će građani i privreda izmirivati račune za struju", kaže on.



Evropska unija je zatražila od Evropske energetske zajednice da nadgleda primenu dogovora između Elektrosevera i Kosovske kompanije za distribuciju energije (KEDS).

"Ovo otvara put ka okončanju netransparentne i neregulisane dosadašnje prakse", dodaje se u pisanom odgovoru portparola Evropske unije za BBC.

"Očekujemo da se obe strane pridržavaju dogovorenih koraka i da ih sprovedu blagovremeno u dobroj nameri."

Nakon potpisivanja dogovora između Beograda i Prištine, "u Mitrovici je masovno ubrzana legalizacija stanova u novogradnji", kaže Andrić Rakić.

"Vlasti spremaju teren za naplatu električne energije", ocenjuje ona.

Da li će sever početi da plaća

ARMEND NIMANI
ARMEND NIMANI

I Aleksandar i Ivan kažu da nemaju problem sa tim da plaćaju utrošenu električnu energiju.

"Verujem da će mi troškovi tokom zime biti i do nekoliko stotina evra", kaže Aleksandar.

"Problem sa Mitrovicom jeste što ovde nema lokalne toplane, pa većina ljudi mora da se greje na struju."

Ne mogu ni kao ljudi u seoskim sredinama, dodaje on, da se okrenu drvima, peletu ili uglju.

"Svakako bi nam bilo povoljnije da možemo na neki drugi način da grejemo stanove", kaže on.

Ivan će plaćati ono što potroši, ali kaže da ga više brine politička strana dogovora koji su potpisali Beograd i Priština.

"Godinama smo se borili da energetski sistemi na Kosovu ostanu u srpskom vlasništvu, a sada nekako doživljavamo ovaj dogovor kao da je Beograd još jednom popustio", kaže on.

Dragiša Mijačić kaže da početak naplate potrošnje električne energije na severu Kosova "neće proći bez otpora pojedinaca ali nije realno očekivati veće probleme".

"Računi za struju će svakako opteretiti kućni budžet građana, ali i privredu na severu Kosova", kaže Mijačić.

"Međutim, plaćanje električne energije je neophodno kako bi se omogućilo redovno snabdevanje korisnika."

"Bez obzira na emotivnu ili finansijsku nelagodu korisnika", Mijačić dodaje da su "svi svesni da je kad-tad moralo doći do regulisanja ove oblasti".

Koliko će struja koštati?

BBC
BBC

Na Kosovu postoji uredba kojom se domaćinstva koja potroše više od 800 kilovata struje mesečno, prebacuju u takozvanu crvenu zonu, po kojoj je naplata struje, slično kao i u Srbiji, znatno skuplja.

Većina potrošača koja se greje na struju će tako plaćati račune po najskupljoj tarifi, a Aleksandar misli da će računi tokom zime ići i do 400 evra.

"Ove cene će svakako nepovoljno uticati na ljude sa plićim džepom, a takvih je mnogo", misli on.

Potrošači u drugim delovima Kosova plaćaju najnižu cenu u regionu za potrošenu struju, koja košta oko šest evrocenti po kilovatu.

U Srbiji i Severnoj Makedoniji struja košta oko osam evrocenti po kilovatu, u Bosni i Hercegovini oko devet, u Albaniji oko 9,3 i u Crnoj Gori najskuplje - blizu deset centi, podaci su Evropske agencije za statistiku.

Ipak, Andrić Rakić kaže da niko trenutno ne zna koliku će cenu plaćati potrošači na severu Kosova, ali da se "iz Prištine čuje bojazan da će ti računi možda biti niži nego u drugim delovima Kosova".

Tako je Imer Fejzulahu, predsednik Odbora Regulatorne kancelarije za energetiku Kosova krajem juna 2022. rekao da "Elektrosever nema pravo da nudi cene ispod tržišnih, jer Regulatorna kancelarija može da povuče svoju dozvolu".

"Zapravo se radi o tome da se sa Kosova boje da će srpska kompanija Elektrosever dobiti dozvolu da kupuje struju od Srbije, a da će Srbija dati mnogo povoljniju cenu", kaže Andrić Rakić.

"Ukoliko se to dogodi, srpski EPS će praktično delom finansirati niske račune ljudi na severu Kosova."

Fejzulahu je rekao da se "prema zakonima na Kosovu, prodaja struje po nižoj ceni od tržišne može krivično procesuirati".

Ko je do sada snosio troškove neplaćenih računa?

Energetski sistem na Kosovu/Pierre Crom
Energetski sistem na Kosovu/Pierre Crom

Na osnovu dostupnih informacija, nije moguće tačno odgovoriti na pitanje ko pokriva neplaćene račune domaćinstava na severu Kosova poslednje 23 godine.

O tome se nisu jasno izjašnjavale ni srpske ni kosovske institucije, niti su odgovorile na pitanja BBC-ja o tome.

"U javnosti kruže različite informacije o plaćanju utroška električne energije na severu Kosova, ima mnogo paušalnih procena i netačnih podataka", objašnjava Dragiša Mijačić.

Skoro izvesno se zna, dodaje on, da, od kada je privatizovana kosovska energetska mreža i 20. decembra 2020. prodata turskoj firmi ENTSO-E, "ova kompanije isporučuje električnu energiju korisnicima na severu Kosova i za to ispostavlja račune Vladi Kosova".

Samo tokom 2016. godine, vrednost nefakturisane električne energije u četiri opštine na severu iznosila je oko osam miliona evra, navodi se u izveštaju Regulatornog tela električne energije Kosova.

Portparolka Regulatornog tela električne energije Kosova rekla je tada da je ova institucija "bila u obavezi da troškove za pokrivanje gubitka na severu, raspodeli na sve ostale potrošače" na Kosovu, a veruje se da su računi potrošača zato bili tri odsto viši.

Ipak, 2017. godine, nakon što je na Kosovu reagovao ombudsman, doneta je sudska odluka kojom se proglašava nezakonitim primoravanje potrošača u drugim delovima Kosova da pokrivaju manjkove nastale usled neplaćanja računa na severu Kosova.

Informacije o tome ko je, pak, finansirao troškove neplaćenih kilovata pre decembra 2020. godine, oprečne su.

"Veruje se da je Srbija barem deo struje finansirala jer je srpska kompanija za elektromrežu imala kontrolu nad delom teritorije", kaže Andrić Rakić.

Iz kosovskog operatera za prenos i sistem električne energije tvrde da su do 2017. godine troškove severa plaćali potrošači drugih delova Kosova, dok je od 2017. godine Vlada Kosova ta koja izmiruje ove dugove.

Raj za rudarenje

Kako se na severu Kosova decenijama nije plaćala struja, bujali su biznisi koji su zahtevali veliki utrošak električne energije, dodaje Andrić Rakić.

Rudarenje kriptovaluta kao što je bitkoin podrazumeva povezivanje računara - obično specijalizovanih mašina za rudarenje - sa valutnom mrežom na internetu.

Obezbeđivanjem računarske snage za verifikaciju transakcija na toj mreži, vlasnici mašina za rudarenje su nagrađeni novom valutom, što ceo postupak potencijalno čini unosnim.

Međutim, to zahteva veliku računarsku snagu, koja koristi ogromne količine električne energije.

Prema ranijoj analizi Univerziteta Kembridž, za rudarenje bitkoina godišnje se u svetu koristi više električne energije nego što potroši cela Argentina.



"Rudarenje kriptovaluta na Kosovu multietnički cveta", dodaje analitičarka.

"Mnogi su iznajmljivali stanove na severu Kosova koji bi potpuno bili ispunjeni ovim mašinama."

Kosovske vlasti su početkom 2022. godine zabranile rudarenje kriptovaluta, a u velikoj akciji policije zaplenjeno je 429 mašina, a do marta je policija otkrila i zaplenila ukupno 600 mašina.

"Nisam nikada rudario, mada sam video da ljudi lepo zarađuju od toga", kaže Aleksandar.

"Ali jedno je ne plaćati struju, a drugo kršiti zakon i koristiti se od ove situacije."

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 157 idi na stranu