Jubilej: Tri decenije trke Carrera Panamericana

Upravo je okončana još jedna mitska trka Carrera Panamericana. Nakon sedam dana vožnje i 3.000 km dugog puta po opasnim meksičkim vrletima, 158 takmičara, od 170 koliko je startovalo, prešlo je završnu liniju u Durangu.

Carrera Panamericana je trka izdžljivosti, prvobitno vožena u Meksiku od 1950. do 1954. godine da bi ponovo bila obnovljena tek 1988. ali u nešto drugačijem formatu i sa klasičnim modelima automobila. Danas se ova trka vozi u četiri grupe i u 7 etapa.

Počeci

Foto: TAG Heuer

Nakon što je 1950. godine završen autoput Panamerican, Meksiko je želeo da organizuje trku izdržljivosti sa željom da parira Evropskim takmičenjima kao što su Mille Miglia i Targa Florio. Trka je trajala 5 dana, vožena je kroz 9 etapa čija je ukupna dužina bila oko 3.300 km.

Prva trka vožena je 1950. godine i privukla je zvezde mnogih auto-sport takmičenja kao što su Formula 1, reli, trke izdržljivosti, "hill climb" trke i "drag racing". Prve godine postojala je samo jedna klasa i to su bila sedan vozila, mada su učestvovali i neki kupei.

Mnogo vozači su koristili svoje lične automobile da bi se takmičili pa je trka privukla čak 132 učesnika. Vožena je od Ciudad Juáreza do El Ocotala, a nadmorska visina menjala se svaki dan tokom trke, od 100 metara pa sve do preko 1 kilometra.

Foto: TAG Heuer

Najveći problem trke Carrera Panamericana, u vreme kad je bila prvi put aktuelna, nije bila dužina staze ili tempo, nego stravični uslovi koji su vladali tokom cele trke.

Nije bilo pratećih ekipa, radio veza, vozači su morali da budu sami svoji mehaničari i vulkanizeri, a ukoliko dožive nesreću, garancije da će neko saznati za to bile su male.

Sa druge strane, vozilo se kroz bespuća i ogromne visinske i temperaturne razlike. To ne samo da je uticalo na vozače nego i na automobile, a putevi su varirali od ravnog asfalta do makadama i utabane vulkanske prašine koja je nemilosrdno trošila gume.

Nekada se stotinama kilometara vozilo pravo kroz ravnicu, a nekada su to bili uski planinski putevi.

Foto: TAG Heuer

Sve to nije moglo da se završi bezazleno, zbog čega je broj žrtava i bio tako visok. Čak i dan danas ljudi tamo doživljavaju strašne nesreće.

Tokom istorije obnovljene trke takođe su se dešavale nesreće, pa su 1999. godine Bernardo Obregon i njegov suvozač Alda Arnauda nastradali tako što se njihov Volvo PV544 strmogalavio niz liticu Mil Cumbres.

Godine 2006, 19-godišnji suvozač preživio je ozbiljnu povredu glave koja ga je ostavila u komi nakon što je njegov vozač za volanom Jaguara E-Type Roadster uleteo u borovu šumu. Još jedan takmičar, Rusti Vard, survao se svojim Studebakerom sa mosta u reku, a 2012. godine bila su dva smrtna slučaja.

Od 2012. godine maksimalna brzina na nekim deonicama je ograničena, a uvedene su i dodatne sigurnosne mere.

Foto: TAG Heuer

Na cilj su ove godine prvi stigli Ricardo Cordero i Marco Hernandez, dok su drugo mesto osvojili prošlogodišnji pobednici Hilarie i Laura Damiron.

TAG Heuer je bio prvi časovničarski brend povezan sa trkom, od samog početka, i ostao je jedan od najdužih partnera u ovom takmičenju.

U slavu 30 godina strasti i napora takmičara, ova kompanija predstavila je Mexico Angel Limited Edition, automatski Carrera ručni sat prečnika 45 mm sa crnim gumenim kaišem, čeličnim ispoliranim kućištem i keramičkom crnom maskom sa crvenim detaljima, koji je namenjen vozačima.