Deset zgrada koje su izgradili nacisti još postoje (FOTO)

U vreme kad se svet brzinski menjao, osudio je avangardni pokret kao degeneričan pa je od svog glavnog arhitekte Alberta Špera tražio izgradnju samo monoloitičkih i konzervativnih građevina, koje su ulivale strahopoštovanje.

Iako brojne od tih građevina nisu preživele bombardovanja Drugog svestkog rata, neke su bile pošteđene od uništenja i ostaju kao bolni podsetnici moći totalitarnog režima.

10. Olimpijski stadion u Berlinu

Dom jedne od najozloglašenijih Olimpijskih igara u istoriji sagrađena je na temeljima Dojče stadiona u šumi Grunevald. Letna Olimpijada je dogovorena u Berlinu 1916., davno pre nego što je Hitler došao na vlast, ali je odložena je do 1936. zbog Prvog svetskog rata i ekonomske krize.

Hitler je u njoj video odličnu priliku za propagandu koja će dokazati superiornost nemačke i povezati nemački narod s Grcima kao njihove naslednike. Arhitekte stadiona su bili Albert i Verner Marh, sinovi Ota Marha, koji je trebalo da vodi projekat pre nego što je Hitler postao kancelar.

Gradilo se od 1934. do 1936, a kad je stadion završen, zauzimao je 1,32 kvadratna kilometra. Sastojao se, od istoka prema zapadu, od Olimpija stadiona, Maidelda (s kapacitetom od 50 hiljada ljudi) i Valdbune amfiteatra (s kapacitetom od 25 hiljada ljudi) i s dodatkom brojnih pokrajinskih zgrada za razne sportove na severnom delu. Iako su nemački sportisti pokupili najviše nagrada na Olimpijskim igrama 1936., uspeh Afroamerikanca Džesija Ovensa, koji je osvojio 4 zlatne medalje u trčanju, razbesneo je Hitlera. Danas je taj stadion dom fudbalskog kluba Hertha BSC.

Ja ja ja Olympiastadion #Berlin #Winter2017

A photo posted by Lewis Saunders (@lewissaunders27) on Jan 21, 2017 at 1:31pm PST

9. Olimpijsko selo Berlin

Kao dodatak ogromnom stadionu sagrađeno je Olimpijsko selo 1934. nalazi se na zapadnom rubu Berlina, u Vustermarku. Selo se nalazilo 30 kilometra od centra grada i imalo je spavaonice na dva sprata, prostorije za obedovanje, bazen i dvorane za trening.

U selu se smestilo oko 4000 sportista iz celog sveta tokom Olimpijade, a u Drugom svetskom ratu koristilo se kao bolnica za ranjene vojnike Vermahta. Kad su ga preuzeli Sovjeti 1945. postalo je vojni kamp, a neki tvrde da ga je koristio KGB za mučenja. Planira se modernizacija tog mesta i pretvaranje u muzej.

#olympicvillageberlin #olympischesdorfberlin #1936 #berlin #lostplaces

A photo posted by Claudia Lorbach (@cl4ud1lo) on Sep 6, 2016 at 6:49am PDT

8. Letnjikovac Prora

Prora je letnikovac na plaži na nemačkom ostrvu Rugen. Izgrađen je u sklopu projekta "Snagom do radosti" u periodu između 1936. i 1939. Taj pokret je bio osmišljen kao promocija prednosti nacionalsocijalizma, pa je 1930-ih bio najveći turistički operater na svetu.

Odmaralište je osmislio Klemens Kloc, koji je pobedio na takmičenju koje su organizovali Hitler i Šper, a u projekat je bilo uključeno oko 9 hiljada radnika. Centralna zgrada duga 4,5 kilometra i nalazi se 150 metara od mora. Uključuje osam stambenih blokova, bazene za plivanje i kino, a odjednom može da primi oko 20 hiljada gostiju. Nakon završetka rata, završilo je sa sovjetske strane gvozdene zavese. Prvo je postao vojna baza za Sovjete, a kasnije kad je osnovana istočno nemačka armija 1956. za smeštaj vojnih jedinica. I danas postoji na ostrvu Rugen, relativno očuvan, ali se ne koristi.

7. Neboderi Flak

Flak neboderi bili su betonske strukture korišćene za protiv avionsku odbranu i kao civilna skloništa od bombardovanja. U Berlinu ih je napravljeno tri, a dve postoje i danas.

Još tri je napravljeno u Beču. Neboderi su bili gotovo neuništivi, zbog čega ni naknadno nije postojala neka velika inicijativa da se ruše - zahtevalo bi previše vremena i novca. Neki od njih su naprosto napušteni, ali ostaju kao svedoci nekih mračnijih vremena.

6. Kompleks nacističke partije u Nirnbergu

Rajhspartajtagsgelende pokriva područje od 28 kvadratnih kilometara i nalazi se na samom rubu Nirnberga. Bio je to dom brojnih javnih sastanaka nacističke stranke, a upravo je tamo Hitler održao većinu svojih najpoznatijih govora. Ceo kompleks se sastoji od nekoliko struktura, od kojih su neke izgrađene pre nacista, poput dvorane Luitpold i Dvorane slavnih, nastale za spomen heroja Prvog svetskog rata.

Trebalo je da služi kao kongresni centar s 50 hiljada sedišta. Dizajn je inspirisan rimskim Koloseumom.

5. Muzej umetnosti

Haus der Kunst u Minhenu bio je Hitlerov hram, koji je podigao prema sopstvenoj ideji lepote u umetnosti i otvorio izložbom Velika Nemačka Umetnička Izložba 18. jula 1937. Zgradu je dizajnirao Paul Ludvig Trust i smatra se prvim primerkom nacističke arhitekture. Trust je uz Špera bio omiljeni Hitlerov arhitekta, a njegovi neoklasični dizajni bili su baš ono što je Hitler zamišljao budućnošću athitekture.

Građen je od 1933. do 1937. te je na otvoranju ugostio 2000 istaknutih umetnika. Nakon rata, pretvoren je u menzu za američke vojnike, a kasnije je ponovo vraćen u svoju prvobitnu funkciju - održavanje izložbi. Podrum je pretvoren u noćni klub za elitu.

#museum #hausderkunst #colorful #sundaymood #symmetry #münchen #germany #vsco #vscocam

A photo posted by Zi (@zizzes) on Jan 22, 2017 at 12:28am PST

4. Ministarstvo vazduhoplovstva u Berlinu

Detlev-Roveder Haus je bio najveći kancelarijski prostor u svetu kad je izgrađen 1936. Zgrada je najpoznatija po tome što je u njoj bilo Ministarstvo vazduhoplovstva, a dizajnirao ju je Ernst Sagebiel, odgovoran i za dizajn aerodroma Tempelhof. Zbog svoje gigantske veličine, pravi je primer nacističke arhitekture za zastrašivanje.

Ima betonski ojačani kostur, sedam spratova, 112 hiljada kvadratnih metara, 7 kilometara hodnika, 2800 soba, 4000 prozora i kad je otvorena u nju se uselilo 4000 birokrata. Ipak, za njenu izgradnju bilo je potrebno samo 8 meseci jer su radnici radili u svim smenama, nedeljama i praznicima. Danas se u zgradi nalazi nemačko Ministarstvo finansija.

3. Baza za podmornice Keroman

Admiralu Karlu Denicu bila je potrebna baza na francuskoj obali Atlantskog okeana. Ozloglašena zgradaje izgrađena za nepunih godinu dana, od februara 1941. do januara 1942. u blizini grada Lorint na poluostrvu Keroman. Bila je polazište brojnih vojnih operacija, a imala je kapacitet tajnog usidravanja čak 30 podmornica.

U bombardovanju saveznika baza je teško oštećena, ali bilo ju je gotovo nemoguće srušiti. Umesto toga, saveznici su srušili ceo grad Lorint kako bi prekinuli dovoz hrane i oružja. Nakon rata bila je baza koju je koju je koristila francuska mornarica te je posvećena Žakves Stoskopf, Nemcu koji je u njoj radio kao špijun za francuski Pokret otpora. Baza je napuštena 1997. i danas je turistička atrakcija.

#submarinebase #submarine #sea #keroman

A photo posted by Guillaume Helfer (@guillaume_helfer) on Jan 14, 2017 at 9:20am PST

2. NS Ordensburg

Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, Hitler je odlučio da osnuje škole koje će obrazovati bolje kadrove odane ideologiji koju je zastupao.

Tako je 1934. nastao kompleks NS Ordenburg u kojem su se nalazile tri škole za elitu, s ciljem da vaspita buduće nacističke moćnike. Zgradu je dizajnirao Herman Gisler, a kasnije su podignute još dve slične škole. S padom Trećeg Rajha, zgrade su izgubile svrhu. Danas jednu od njih koriste Poljaci u vojne svrhe, a druge dve su turističke atrakcije.

burgschänke@ #nsordensburg #vogelsang

A photo posted by merrykay_cgn (@merrykay_cgn) on Apr 30, 2016 at 8:03am PDT

1. Orlovo gnezdo

Kelstajnhaus ili Orlovo gnezdo kako su ga Saveznici zvali, izgrađeno je na Bavarskim Alpima. Taj kompleks je bio luksuzno Hitlerovo izletište gde je proslavio svoj 50. rođendan. Izgrađeno je 1937. godine

#kelsteinhaus

A photo posted by Tomáš Èambora (@tomascambora) on Sep 22, 2016 at 8:58am PDT