- Antitabu -

Masovne ubice nisu mentalni bolesnici, ali jedno im je zajedničko

U slučaju poslednjeg napada u Teksasu kada je Devin Patrik Keli ubio 26 ljudi Donald Tramp je jednostavno rekao – “Mislim da je mentalna bolest i u ovom slučaju uzrok napada“.

Izvor: B92
Podeli
foto: getty
foto: getty

Masovnim ubistvima smatraju se ubistva koja podrazumevaju četiri ili više žrtava. Takva ubistva dešavaju se gotovo svakodnevno u SAD, ali malo njih dospe na naslovne strane novina. Polovina ubica pogine tokom čina.

Da, mentalna oboljenja su značajan okidač za masovno ubistvo, prema rečima dr Majkla Stouna, psihijatrijskog forenzičara sa Univerziteta Kolumbija, u bazi od 350 masovnih ubica samo jedan od petoro pati od psihoze.

Ono što je zanimljivo jeste da ostali nemaju nikakve ozbiljne psihičke poremećaje. Iako je bio nasilan prema ženi, Omar Maten, koji je ubio 49 ljudi u noćnom klubu u Orlandu, nije imao nikakve ozbiljne mentalne poremećaje. Nije ni Stiven Pedok, koji je hladnokrvno ubio 58 ljudi iz svoje hotelske sobe u Las Vegasu. Isto je i u slučaju Dilana Rufa, rasiste koji je pobio devetoro Afroamerikanaca u Južnoj Karolini 2015. godine, kao i Kristofera Harpera Mersera koji je iste godine lišio života devetoro ljudi na koledžu u Oregonu.

Ništa u slučaju ovih masovnih ubica nije moglo da predvidi da će tako nešto učiniti. Ono što im je zajedničko jeste da pripadaju grupi nezadovoljnih i “oštećenih“, čiji su se bes i namere potiskivali i nakon nekog uočenog poniženja pretvorili u nasilje.

“Svi masovni ubice su maštali o tome, a što su više maštali to im je stvaralo veće zadovoljstvo. Onda su se i spremali da tako nešto počine, ali tek kada su se okolnosti namestile bili su u stanju da ispolje sav svoj bes“, kaže Kevin Kameron, direktor Traumatološkog centra u Kanadi.

Prema rečima stučnjaka, masovne ubice prolaze kroz evoluciju racionalno i logično. Nezamislivo postaje zamislivo, a onda i nepovratno.

foto: getty
foto: getty

Ono što najviše zabrinjava jeste da 65 odsto masovnih ubica nije imalo nikakve prethodne mentalne poremećaje – 22 odsto je patilo od psihoze, halucinacija koje karakteriše šizofrenija ili od depresije. Na primer, Adam Lanc koji je 2012. godine ubio 26 ljudi u školi Sendi Hok patio je od ekstremne paranoje, a nekoliko meseci pre nego što je počinio zločin bio je zatvoren u svojoj sobi.

“Većina masovnih ubica su bili uzorni radnici, dobri partneri koji su emotivno reagovali na nepravdu, a nisu bili mentalno bolesni“, kaže dr Stoun u svom istraživanju.

U analizi sprovedenoj 2016. godine koja je obuhvatila 71 samostalnog teroristu i 115 masovnih ubica, otkriveno je da je samo 20 odsto njih imalo mentalno oboljenje. Zanimljivo je da je 48 odsto njih imalo problem sa anksioznošću i hiperaktivnim ponašanjem, ali i problemima u učenju i depresijom.

Dve trećine njih je patilo od hroničnog stresa, kao što su problemi u obrazovanju, strah od gubljenja posla, posttraumatski stres. Skoro polovina njih je konzumirala alkohol, marihuanu ili neku drugu drogu.

Konačno, Džej Rajd Meloj, psiholog koji radi za FBI, identifikovao je ono što im je svima zajedničko i predstavlja veliku pretnju - “paranoični spektar“. Dakle, svima im je zajedničko da za uvrede i propuste u svom životu, koje smatraju nepravdom, okrive ne samo jednu osobu već čitavu grupu ljudi!

“Ljudi koji imaju paranoidnu liniju, imaju osećaj da ih drugi proganjaju godinama, stoga osećaju intenzivnu potrebu da spreče da ih drugi maltretiraju i zaustave taj progon“, kaže dr Meloj. “To se možda nikada neće desiti. Većina nikada neće zaista učiniti nešto po tom pitanju. Ali, kada to učine, obično postoji pokretački događaj. To je gubitak u ljubavi ili radu – tada nešto počinje da otkucava u njima i onda počinju da sprovode svoja akumulirana razmišljanja u delo.“

Stručnjaci kažu da lečenje može da spreči samo jednog od pet masovnih ubica. Prevencija je možda moguća u samo nekoliko drugih slučajeva, na primer, ako potencijalni ubica preti i ako neko prijavi te pretnje. Ali, i nešto drugo ima veze sa težinom zločina.

“U mojoj bazi podataka, ako gledate deceniju po deceniju, shvatate da je broj ubijenih bio daleko manji do šezdesetih godina. Od tada broj samo raste, a to se može povezati sa pojačanom proizvodnjom AK-47 i kalašnjikova i moderog arsenala oružja, koje je postalo lako dostupno“, zaključuje dr Stoun.

Antitabu

Blogeri nam vaspitavaju decu. Da li je to opasno?

Blogerke i jutjuberi koji dele savete devojčicama kako da se našminkaju, koju kozmetiku i odeću da kupe, kako da srede orman i proslave rođendan, postali su opsesija tinejdžerki u svetu, ali i kod nas. Na savetodavce sa interneta nisu imuni ni momci. Pojedini gejmeri iz Srbije imaju i više od 80.000 pratilaca na društvenim mrežama, koji su željni znanja iz sveta video-igara.

Antitabu nedelja 12.11. 14:44 Komentara: 72

Ko su Katalonci?

Katalonci su narod koji živi u "Paisos Catalans", odnosno u katalonskim zemljama, koje čine Valensija, Balearska ostrva, delovi španske regije Aragon, Rousilon na jugoistoku Francuske i sama Katalonija.

Antitabu ponedeljak 2.10. 12:19 Komentara: 42
strana 1 od 92 idi na stranu