Cigarete godišnje u Srbiji ubiju 15.000 ljudi

SA cigaretama se lako počinje, ali teško završava. Iako mnogi pušači posle izvesnog vremena požele da se okanu ovog poroka, ne znaju kako. Zavisnost ne dozvoljava da dugo ostanu bez nikotina, ona ih uvek tera da zapale sledeću cigaretu.

Statistika pokazuje da čak 97 odsto onih koji reše da ostave duvan, pred polazak u Savetovalište za odvikavanje, ipak, zapale cigaretu, a samo 1,5 odsto njih dođe kod stručnjaka bez cigarete u tašni ili džepu!

- Oko 80 odsto strastvenih pušača sa cigaretama počinje još pre 18. godine, kada nisu ni bili svesni rizika u šta se upuštaju - objašnjava dr sc. med. Ika Pešić, šef Kabineta za odvikavanje i prevenciju pušenja Klinike za pulmologiju KCS i jedan od autora brošure "Odvikavanje od pušenja: 10 zašto i 10 kako" koju je izdalo Društvo Srbije za borbu protiv raka.

Procenjuje se da svake godine šest miliona ljudi u svetu umre od bolesti izazvanih pušenjem, pre svega malignih, ali i kardiovaskularnih i respiratornih. Pušači u proseku imaju od 10 do 15 godina kraći životni vek, a ova loša navika utiče i na one koji žive i rade u okolini pušača. Čak 600.000 osoba u svetu svake godine umre od posledica izloženosti duvanskom dimu u životnoj i radnoj sredini. Od ovog broja 75 odsto su žene i deca!

U Srbiji puši 35 odsto odraslih, oko 38 odsto muškaraca i 30 odsto žena, a procenjuje se da od posledica pušenja godišnje umre 15.000 ljudi.

- Svakim udahom dima iz cigarete u plućima se nakupljaju mnogobrojne štetne i po zdravlje opasne materije: nikotin, ugljen-monoksid, katran, amonijak, cijanovodonična kiselina, fenol, radioaktivni polonijum - kaže mr sc. med. dr Ana Jovićević, drugi autor brošure. - One vrlo brzo dospevaju u mozak i mišiće. Ubrzava se srčani rad, "skače" pritisak, a usporava protok kroz male krvne sudove i snižava temperatura kože.

Utvrđeno je da pušenje za 50 odsto umanjuje efekat hemio i zračne terapije. Dokazano je da štetne supstance iz duvanskog dima utiču na razvoj mozga dece do 18 godine, kao i da pasivno pušenje u detinjstvu može ozbiljno da ošteti "vijuge".

- Onkološke bolesti mogu da se smanje za trećinu ako se na vreme ostavi duvan, poveća fizička aktivnost i povede računa o načinu ishrane - kaže profesor dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Čak 16 malignih bolesti se povezuje sa pušenjem. Na prvom mestu je rak pluća, zatim rak grla, usana, usne duplje, ždrela i grkljana, grlića materice, mokraćne bešike.

- Odvikavanje od pušenja može da bude individualno, grupno ili porodično - naglašava dr Pešić. - Metode koje se najčešće koriste su bihevioralna, i ona podrazumeva promenu ponašanja i stavova prema duvanu i, medikamentozna, a trenutno na tržištu imamo registrovana tri preparata: nikotinske flastere, "ziban" i "tabeks".

izvor: novosti