Ovi zaslađivači su niskokalorični a bezbedni

Foto: Juan de Dios Santander Vela/Flickr.com

Saharin

Najstariji intenzivni zaslađivač koji je 1878. godine otkrio Konstantin Falberg, hemičar iz laboratorije Ajre Remzena na Univerzitetu Džon Hopkins, dok se bavio istraživanjima vezanim za katran iz uglja. Saharin je otkrio sasvim slučajno, osetivši sladak ukus na ruci i povezavši to s jedinjenjem na kojem je tog dana radio.

Tadašnja preteča FDA saharin je proglasila bezbednim za ljudsku upotrebu 1912. godine, ali je on postao izuzetno popularan nakon Prvog svetskog rata, usled velikih nestašica šećera. Novu "mladost" saharoza doživljava šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući ljudima zainteresovanim za mršavljenje, jer ne sadrži kalorije, a oko 300 puta je slađa od šećera.

Saharin je treći najpopularniji zaslađivač, posle aspartama i sukraloze, a njegova upotreba je odobrena u većini zemalja.

Aspartam

Poput saharina, i aspartam je 1965. godine otkriven slučajno i na sličan način – Džejms Šleter iz kompanije G.D. Searle radio je na leku protiv čira kad je liznuvši prst osetio sladak ukus, nastao kao međukorak hemijske reakcije koju je sprovodio. Aspartam je prvobitno odobren 1974. godine, a nakon dodatnih istraživanja FDA je 1981. godine potvrdila da je bezbedan za ljudsku upotrebu.

Danas je njegova upotreba dozvoljena u više od 90 zemalja, oko 200 puta je slađi od šećera, a koristi se kao zamena za šećer u niskokaloričnoj hrani i napicima. Iako ima oprečnih mišljenja, sva relevantna istraživanja pokazuju da je potpuno bezbedan u količinama u kojima ga ljudi svakodnevno konzumiraju.

To dodatno potvrđuje i odluka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), koja je po odluci Evropske komisije sprovela ponovnu proveru svih aditiva za hranu odobrenih pre 2009. godine. Nakon najopsežnije ikada provedene provere svih dostupnih naučnih istraživanja u vezi aspartama, EFSA je u decembru 2013. godine ponovno zaključila da je aspartam, kao i hrana u kojoj se koristi, bezbedan za ljudsku upotrebu u količinama do 40 miligrama po kilogramu telesne težine.

Kalijum acesulfam

Zaslađivač poznati i kao acesulfam K, otkrio je nemački hemičar Karl Klaus 1967. godine. Sladak je poput aspartama i vrlo često se koristi u kombinaciji s njim ili sukralozom. Razlog za mešanja više tipova zaslađivača jeste maskiranje ukusa koji pojedinačni zaslađivač ostavlja u ustima.
FDA ga je odobrila za upotrebu 1988. godine, nakon što su isto učinile Velika Britanija, Australija, Belgija i još nekoliko evropskih zemalja.

Foto: Steve Snodgrass/Flickr.com

Sukraloza

Zahvaljujući ukusu i stabilnosti pri različitim načinima primene, sukraloza je za relativno kratko vreme postala najpopularniji zaslaživač. Skoro 1.000 puta je slađa od šećera, a trostruko je slađa od aspartama.

Sukraloza je otkrivena je 1976. godine u kompaniji Tate & Lyle, a do danas je njena upotreba odobrena u preko 80 država širom sveta, dok je FDA takvu odluku donela 1998. godine.

Koristi se u brojnim prehrambenim proizvodima, a pored toga što ne ostavlja neprijatan ukus u ustima, nema kalorije i ne utiče na nastanak karijesa. Pritom je vrlo stabilna na visokim temperaturama pa može da u potpunosti ili delimično zameni šećer u većini recepata, mada može dati drugačiju teksturu jer ne privlači vlagu poput šećera, niti se topi na visokim temperaturama, odnosno zadržava svoju strukturu i tokom pečenja u rerni.

Neotam

Ovaj relativno mlad zaslaživač napravila je kompanija Nutra svit, a FDA odobrenje je dobio 2002. godine.

Neotam je čak 7 do 13 hiljada (!) puta slađi od šećera, odnosno 30 do 60 puta slađi od aspartama. Zahvaljujući tome potrebne su izuzetno male količine, što znači ekonomičniju proizvodnju prehrambenih proizvoda. S druge strane, za konzumente to znači manji unos kalorija i manji uticaj na nivo šećera u krvi.

Advantam

Najmlađi među intenzivnim zaslađivačima FDA je odobrila 20. maja ove godine, a može se koristiti u pečenoj hrani, sokovima, žvakaćim gumama, slatkišima... Advantam je razvila japanska kompanija Ajinomoto, a čak 20 hiljada puta je slađi od šećera, odnosno 100 puta slađi od aspartama, na kojem je zasnovan.

Rastvara se u vodi, stabilan je na visokim temperaturama, a može se koristiti za dodavanje gotovoj hrani ili kao dodatak prilikom kuvanja. Još nije šire prihvaćen, ali s obzirom na slatkoću, realno je očekivati da će se to promeniti u narednim godinama, piše NerdWallet.com.