Dr Radević: "Zakon o donorima nije dobar"

Pacijent je bio Nikola Vučićević, koji sad uživa u svim životnim radostima. A dr Radević, iako u penziji, i sad obavlja operacije kad ga u pomoć pozovu kolege, pa i oni koji još uče tajne hirurgije. On za sve to ima i emotivno objašnjenje: „I sad volim sve profesionalne izazove kao i druženje s mladim kolegama kojima dajem svoje znanje i iskustvo, a iz njih crpim mladalačke želje i lepotu, pa tako, u obostranoj ljubavi, produžavam svoj život.”

Pre četiri dana bio je u Hramu Svetog Save učesnik tribine „Pravoslavlje i sport” na temu „Telesno i duhovno zdravlje nacije”.

Rođen je 23. avgusta 1938. u Beranama. Živi u Beogradu. U braku s Ljiljanom, diplomiranim tehnologom, ima sinove Nikolu (40) i Đorđa (35).

Kakvo je telesno i duhovno zdravlje nacije?

Nije zadovoljavajuće! Uslovi života ne daju šansu zdravlju i zdravim sportskim navikama. Sportu u Srbiji se, u celini, ne poklanja dovoljno pažnje, pa čak ni u profesionalnom delu. O tome je pisao i prof. dr Vesko Drašković u knjizi „Pokret – lek za vek” o kojoj je bilo reči u Hramu Svetog Save.

Koliko ste vi u sportu?

Moja stalna potreba je pešačenje brzim hodom i po deset, petnaest pa i više, kilometara dnevno. Idem uz Savu i Dunav sve do onog divnog pogleda sa vrha Kalemegdana sa kog pozdravljam obe reke do sutrašnjeg druženja.

Koliko transplantacija ste obavili?

Zbir je sledeći: 21 jetra i jedan pankreas! Sve u Beogradu, na institutu „Dedinje” i Vojnomedicinskoj akademiji.

Zašto se sad dugo čeka na presađivanje?

Samo zato što zakon o donorima nije rešen na najbolji način. Ali, to ne bi trebalo rešavati samo zakonom. Važna je edukacija. Svako od nas mora da zna da može da bude mogući primalac, pa zašto ne bi bio i davalac, u slučaju moždane smrti, kad su drugi organi u funkciji.

Da li davalac može da bude živ?

Može. Ali, davalac je, uglavnom, rođak. Otac ili majka za decu... Radio sam i to, vrlo uspešno. Jer, jetra se brzo regeneriše. Ona je laboratorija u organizmu. Bez nje, kao ni bez srca i mozga, organizam umire. Ali, sve funkcije jetre su još tajna.

Kako se sačuvati od bolesti?

Analizom krvi se mnogo toga može znati. Njome se prave i pouzdani psihološki profili osobe. Većina Japanaca to koristi pri biranju partnera, prijatelja... Mogućnosti krvnih informacija su ogromne, jer krv prolazi kroz sve pore svakog bića. Ipak, potpuna analiza krvi je za sve nas još velika naučna tajna.

Kako čuvate zdravlje?

Fizičkim aktivnostima, pozitivnim mislima i radovanjem! Evo primera: nedavno sam operisao jetru bebi od 18 dana. Operacija je trajala pet sati. Posle uspešne operacije osećao sam se odmoran i čio. Činjenica da sam uspeo bila je jača od mog umora. Isto tako, kad sam, posle dve operacije, izašao iz sale pred roditelje i rekao: „Sve je u redu”, oni su mi, uglas, kazali: „Znamo. Vidimo to po vašem izgledu.” A kako ljubav deluje na zdravlje?

Vrlo pozitivno, ali samo pozitivna ljubav u svakom smeru: prema partneru, porodici, poslu, prijateljima, prirodi, načinu života... Takva ljubav nas čuva i od bolesti u svakom smislu. I, što je veoma važno, deluje vrlo stimulativno.

Kolikosu misli i život u istoj ravni?

Pozitivna misao podržava čoveka u svim aktivnostima. Kaže se: „Kakve su ti misli, takav ti je i život”. Ali, psihijatri u taj stav uvode emocije, a ne misli. Kažu: „Ono što nas definiše kao ljude jesu emocije.” To je tačno. Ali, emocije se rađaju iz misli i obrnuto. Njihove funkcije su uzajamne, a vrednosti velike snage.

Koja je vaša emocija najjača?

Ljubav prema unucima. To je ljubav koja ne može da se definiše. Ona je posebna i po intenzitetu i po načinu doživljavanja.

Da li ste vernik?

Jesam, ali ne ortodoksni. Ne mogu da verujem u zagrobni život, ali iznad te „crte” poštujem sve časne ljude ovog sveta, sve naše pravoslavne običaje i sve vere.

Čemu vas je naučio Frojd?

Naučio me je da u svim životnim događanjima osluškujem sebe.

Da li volite i samoću?

Imam potrebu da ponekad budem sam. Nije mi život bio lak. U petoj godini, u Drugom svetskom ratu, ostao sam bez oca i dvojice braće. Tada smo nas trojica braće i dve mlađe sestre ostali uz skute majke i njene majke. Bila je to teška borba za život. Ipak, majka se izborila za nas. Sve nas je odškolovala. Taj moj životni put zahteva od mene, ponekad, da se malo usamim i da, kroz razgovor sa sobom vidim sliku majke u crnini, koju do smrti nije skidala, žaleći muža i dvojicu ubijenih sinova. Tu sliku majke mogu da vidim samo – kad se usamim! Izvor: Politika.rs