Dvoje pacijenata ponovo vidi zahvaljujući donorima

"Ove dve transplantacije su veoma značajne za nas da najzad dobijamo po neki transplantat i od domaćih donora, ali to je samo kap u moru, jer su naše godišnje potrebe minimalno 300 transplantata rožnjače", naglasio je Stojković.

On objašnjava da transplantacija rožnjače nije ništa novo i da se na ovoj klinici radi od 1933. godine, ali je poslednjih godina došlo do zastoja zbog nedostatka transplantata.

Godišnje se od domaćih donora dobiju dve do četiri rožnjače, jer se porodice preminulog teško odlučuju da daju delove oka za transplantaciju, čak i kada daju saglasnost da se uzmu jetra, bubrezi, srce.

"Porodicama preminulog je, iz nekih emocionalnih razloga, teže da doniraju oko. Treba podići svest o tome da se spoljašnji izgled preminule osobe ne menja prilikom uzimanje dela oka", rekao je Stojković Tanjugu.

dr Milenko Stojkoviæ, Foto: Tanjug

Na transplantaciju rožnjače u Srbiji čeka 1.500 do 1.600 pacijenata, a pošto u Srbiji nema dovoljno donora pre dve, tri godine rožnjače su stizale preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iz velike asocijacije svetskih očnih banaka i tada se radilo oko sto transplantacija godišnje.

"Dobili smo preliminarna obećanja da će možda ove godine preko RFZO biti nabavljene rožnjače. Opet postoje zakonske prepreke zbog zakona o javnim nabavkama, ali se iskreno nadamo da će i to biti završeno" objašnjava Stojković, koji je i načelnik Odeljenja za hirurgiju rožnjače.

On objašnjava da RFZO ne kupuje tkiva, ali se plaća održavanje tkiva, analiza, transport i dodaje da bi bilo bolje da Srbija ima domaći materijal za ugradnju, jer bi to bilo mnogo jeftinije za Srbiju.

Očna klinika, kako kaže, ima tehničke i kadrovske preduslove da se uradi i do 500 transplantacija rožnjača godišnje, a time bi se liste čekanja vrlo brzo svele na dužinu čekanja kao u zapadnoj Evropi.

dr Milenko Stojkoviæ, Foto: Tanjug

Glavnu kočnicu u uzimanju tkiva i organa za transplantaciju on vidi u zakonodavstvu, za koje kaže da više sprečava nego što promoviše donorstvo.

"Obavezno pretpostavljena saglasnost se svugde u svetu pokazala kao jedini efikasan način. Pretpostavljena saglasnost podrazumeva da mi kažemo narodu da je doniranje tkiva normalan čin, a ne herojski", rekao je Stojković.

U noći između srede i četvrtka u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije (KCS) porodice dva preminula pacijenta dale su saglasnost da se uzmu organi i na taj način je spaseno osam života.

Urađene su transplantacije srca, jetre, četiri bubrega i dve rožnjače.