Mogu li i gejmeri na Olimpijske igre?

Ovi mladići već sada odvajaju trofeje i zarađuju milione, iako njihova profesija nije zvanično priznata kao “sportska”. Oni su gejmeri i nosioci novog talasa koji bi od gejminga, igranja video igara, mogao da napravi novu sportsku disciplinu, piše Daily Telegraph.

Naravno, takmičenja gejmera nisu ništa novo. Još 1982. godine u Sjedinjenim Američkim Državama veliku popularnost uživala je televizijska emisija “Starcade” u kojoj su svoje umeće odmeravali brojni gejmeri. Nešto drugačije takmičenje, ali u istoj kategoriji organizovao je i britanski Channel 4 pod nazivom “Gamesmaster”.

Mnogi od vas sećaju se i domaćih emisija kao što su “Sega klinci” i “Nintendo klinci”.

Tokom devedesetih, nadmetanja među gejmerima dobila su dodatni podstrek sa usponom LAN (Local Area Network) okupljanja, gde su se kompjuteri povezivali u jednu mrežu a igrice igrale do kasno u noć.

Ali tek je u poslednjih desetak godina pravo takmičarsko nadmetanje počelo da dominira u oblasti igranja video igara. Sve je veći broj onih koji u polju za zanimanje upisuju “profesionalni gejmer”, a za sada bi se reklo da je njihova najsigurnija postojbina Južna Koreja.

Televizijski kanali kao što je eSports u početku su se obraćali veoma zatvorenoj grupi gejmera, negujući imidž “kanala za štrebere i zaluđenike”. Međutim, sa uplivom sve većeg novca koji dolazi od velikih IT kompanija, i oni se otvaraju ka široj publici, popularišući igranje video igara kao bilo koju drugu sportsku disciplinu.

Beta/AP

Ti El Tejlor, profesorka prestižnog MIT-a i autorka knjige “Raising the Stakes: E-Sports and the Professionalisation of Computer Gaming” smatra da je gejming odavno prevazišao nivo zabavnih aktivnosti.

“Takmičarski duh u gejmingu veoma je sličan onom koji preovladava u sportskim disciplinama. Uspon direktnih prenosa (live streaming) uneo je ključnu novinu u koncept gejminga, pokazujući da se i gejmeri mogu nadmetati u velikim dvoranama, pred publikom”, tvrdi prof. Tejlor.

“Sve klučne komponente su tu. Veštine koje se međusobno razlikuju, i mogu biti merljive, napredno taktilno delanje i strateško razmišljanje, fizičke, materijalne komponentne takođe su prisutne kao i strukture potrebne za organizovanje nadmetanja”, navodi ona.

Prema njenom mišljenju, još jedna, veoma ključna stvar pristutna je u gejmingu podjednako kao i u sportu – posvećenost.

Bivši britanski šampion u gejmingu Majkl O’ Del, koji je u svet gejminga ušao sa 16 godina, nkon što je napustio školu, jedan je od prvih gejmera na starom kontinentu koji je dugo živeo od svojih gejmerskih veština.

Kada je povredio koleno igrajući fudbal, “penzionisao se” i sada, u četrdeset prvoj godini, radi kao direktor najveće “pro-gejming” zajednice u Evropi pod nazivom “Team Dignitas”.

Beta/AP

Prema njegovim rečima, gejmeri dnevno vežbaju i do deset sati. Timovi iz Južne Koreje poznati su kao najekstremniji primer, jer njihovi treninzi traju i do sedamnaest sati dnevno, trista pedeset dana u godini, navodi O’ Del.

Broj gejmera bez sumnje će biti veći kako bude rasla njihova popularnost. A njihova popularnost svakako će rasti jer se u njih ulaže sve više novca. Aktuelni Call of Duty šampion Metju “NaDeSHoT” Hag ima ugovor sa svojim sponzorom, kompanijom Red Bull, koji vredi četristo hiljada dolara. Bivši šampion Džonatan “Fatal1ty” Vendel penzionisao se u trideset drugoj godini, nakon što je godišnje zarađivao i do pola miliona dolara.

“Kada se pojavi prava osoba, koja osim gejmerskih veština ima harizmu i dovoljno dobar fizički izgled, siguran sam da će dostići status kakav je receimo imao Dejvid Bekam”, zaključuje O’Del dodajući da će za široku publiku to biti dodatni impuls da prihvati gejming kao sportsku disciplinu koja bi mogla ravnopravno da bude deo Olimpijskih igara.