ACTA u Srbiji: Protest i debata

U organizaciji misije OEBS-a u Srbiji održana je javna debata o sporazumu ACTA, koja je danas u Domu omladine okupila uglavom ljude koji se ne zalažu za ovaj sporazum, a među učesnicima se nalazio i Radivoje Mitrović, čovek nakon čije izjave je objavljeno mnogo novinskih članaka koji su u svom naslovu imali usvajanje ACTA u Srbiji.

Pitanje ACTA zapravio je pitanje balansa između slobodne izražavanja i zaštite autorskih prava u moderno doba, odnosno da li je ACTA i sporazumi nalik njoj, samo način da se prikrije namera o kontroli sadržaja na internetu, čulo se na samom početku tribine.

Pravnu stranu ovog sporazuma objasnio je profesor Saša Gajin, Pravni fakultet univerziteta Union u Beogradu, koji je rekao da bi ACTA, kao trgovinski sporazum protiv falsifikovanja trebalo da služi legitimnim ciljevima, ali da sam sporazum ima svoje deficite.

Pre svega, rekao je profesor Gajin, upitan je nastanak ovog dokumenta, koji je prema njegovim rečima obavijen velom tajni. O njemu se pregovaralo i njegove su odredbe definisane u tajnosti.

Drugi deficit ACTA, po rečima profesora Gajina, odnosi se na potrebu zaštite prava i sloboda lica koja su obuhvaćena odredbama ovog sporazuma. Sloboda pristupa informacijama može biti ugrožena, kaže on, a problematično je i potencijalno zadiranje u privatnost, koje bi trebalo da bude zaštićena sfera.

Kao jedan od glavnih problema ACTA, on je izdvojio nedostatak procesnih garancija.

Državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke, Radivoje Mitrović, je ponovio svoju raniju izjavu da Srbija nije izmislila internet, te da neće biti u prilici da formuliše pravila njegovog korišćenja, ali istakao da se u Srbiji trenutno ne radi na usvajanju ACTA.

Među predstavnicima državnih institucija na tribini se našla i državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić, koja je istakla potrebu redefinisanja tržišne dinamike.

Pitanje je vremena kada ćemo svi postati deo umreženog društva, rekla je ona, a oni koji budu shvatili kako funkcioniše nova tržišna dinamika biće u prednosti.

Sporazum ACTA je, prema rečima sekretarke Matić, refleks tradicionalnih industrija da zaštite svoj interes, ali je takođe uočljiv i sve jači glas onih koji brane interes fenomena umreženog društva.

Šefica kabineta poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nevena Ružić, takođe je istakla problematičnost samog nastanka sporazuma ACTA, koji je 2006. godine nastao kao sporazum američke i japanske vlade, o kome se saznalo tek dve godine kasnije, kada je dokument objavljen na Wikileaksu, a praktično do prošle godine Evropa se njime nije ozbiljno bavila.

Među ključnim problemima ACTA su i granični prelazi, kazala je Ružić, jer njegove odredbe predviđaju da svi uređaji na kojima se mogu nalaziti podaci, laptopovi, telefoni, tableti, odnosno nečiji privatni prtljag, mogu biti pregledati ukoliko se posumnja da se na njima nalazi sadržaj koji krši nečija autorska prava.

Drugi problem ACTA je i činjenica da će provajderi morati da prikupljaju podatke o svojim korisnicima, rekao je Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, i istakao da u takvoj situaciji sloboda novinarstva gubi smisao.

U organizaciji protesta protiv ACTA u Srbiji udeo je imala i Piratska partija Srbije, a njen osnivač, Aleksandar Blagojević, učestvovao je i na današnjoj tribini. On je istakao da je slobodni protok informacija već pobedio, da sada samo sledi osvešćivanje.

Među onima koji sporazum podržavaju u debati je učestvovala Branka Totić, direktorka Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, koja je rekla da će Srbija moraati da usvoji ovaj sporazum ukoliko to učini i Evropska unija, odnosno da ćemo mi morati da se uskladimo sa njenim propisima.

Sa druge strane, ona je istakla da su u Zavodu pažljivo proučavali ACTA i da je u našoj zemlji, što se tiče, kako je ona rekla, “pozitivnih propisa”, 99 posto već primenjeno, te da u oblasti zaštite intelektualnih prava ovaj sporazum ništa značajno novo neće uvesti.

ACTA na nivou Evrope očekuje najpre mišljenje Evropskog suda pravde, a zatim, ukoliko se ova institucija izjasni pozitivno, ratifikacija u Evropskom parlamentu. Neke zemlje koje su potpisale sporazum, a nakon protesta protiv njega odlučile su se da odlože njegovu ratifikaciju.