Vlast i obaveze prema javnosti

U izveštaju, koji je predao poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ukazuje se da se u organima vlasti i dalje teško menja svest o obavezama prema javnosti, ali i na rastuću svest građana da koriste pravo na slobodan pristup informacijama.

Podaci iz oko 650 izveštaja dostavljenih Povereniku govore da je tokom 2008. godine organima vlasti podneto skoro 56.000 zahteva za pristup informacijama, što je preko šest puta više nego u 2007. i skoro 10 puta više nego u 2006. godinu.

Ovi podaci, kako se navodi u saopštenju Šabićevog kabineta, nisu apsolutno tačni (veliki broj organa nije ni dostavio izveštaje), ali su, svakako, uporedljivi sa prethodnim periodima i vrlo indikativni.

Oni potvrđuju jedan nesumnjivo dobar, pozitivan trend rastuće svesti građana o sadržini prava na slobodan pristup informacijama i o spremnosti da se tim pravom koriste.

Podaci na žalost pokazuju da se održavaju i odavno uočeni problemi. I dalje se, u organima vlasti teško menja svest o obavezama prema javnosti, veliki je broj zahteva za zaštitu prava upućenih Povereniku, u 2008. registrovano je nešto više od 1.500 predmeta.

"Izveštaj se zasniva na iskustvima i opažanjima iz prakse Poverenika za informacije, ali i na oko 650 godišnjih izveštaja koje su Povereniku dostavili organi vlasti sa različitih nivoa.

U osnovi on ne sadrži ništa specijalno novo, jer potvrdjuje postojanje trendova i problema na koje je ukazivano i u prethodnim izveštajima", ističe Šabić.

Isto tako, nije rešen praktično ni jedan od problema na koje je ukazivano u ranijim izveštajima, od onih koji se tiču logističkih i materijalnih pretpostavki za rad Poverenika pa do onih koji se odnose na administrativne prepreke i normativne nedostatke bitne za ostvarivanje slobode pristupa informacijama.

"Za ovu priliku bih izdvojio preporuku koja se odnosi na preduzimanje mera koje bi obezbedile, na proaktivnoj osnovi, i bez posebnih zahteva javnosti, objavljivanje što više dokumenata o radu vlasti u Informatorima o radu na Internetu“, istakao je Šabić.

Izveštaj, kao i ranijih godina, sadrži preporuke čije bi usvajanje doprinelo kvalitetnijoj primeni zakona. One se odnose na aktiviranje mehanizama za odgovornost za kršenje zakona i za obezbeđenje izvršenja odluka Poverenika, na donošenje neophodnih zakona i propisa, na obezbeđenje materijalnih, logističkih i drugih pretpostavki za rad na primeni zakona. Taj redovni izveštaj, koji u skladu sa članom 36. Zakona Poverenik podnosi za svaku godine u roku od tri meseca po njenom okončanju, istaknut je i na veb prezentaciji Poverenika.