Od hobija do fenomena: Da li fantazirate?

"U mom je kapiten svake nedelje", nadovezao se nekadašnji čuvar mreže "Gordog Albiona". "Mislim, on je jedan od najboljih napadača na svetu i verujem da svako od igrača želi da ga ima u svom timu. Biće teško za vikend, nadam se da će imati 'tihu' utakmicu. Mogao bi skupo da me košta".

Ako se u ovakvom "problemu" nalazi čovek čiji je posao da zaustavi protivničke napadače, kakve šanse imamo mi – pasionirani ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu?

Dobrodošli u svet Fantazija – opsesivno okruženje za sve one koji žele da, pored neprestanog gledanja i komentarisanja, pronađu novi izgovor kako bi barem još malo bili okupirani najlepšom igrom na svetu – fudbalom.

Fudbal Fantazi vam pruža mogućnost da napravite svoj tim snova i pokažete prijateljima, Evropi, svetu... da bolje poznajete 'loptu' u dušu, uz neizbežan stres i nemerljivu dozu sreće i radosti, koja, kao i u samoj igri, može biti duplirana.

No, krenimo redom...

Rejdersi su krivi...

Prvi fantazi draft (http://www.toyotahalloffame.com)

Sve je počelo sasvim slučajno, u Menhetn Hotelu u Njujorku Vilfred Vinkenbah, jedan od vlasnika NFL tima Oukland Rejders je portparolu Rejdersa Bilu Tanelu, te novinaru Oukland Tribjuna Skotiju Starlingu predložio pravila za novu zanimaciju.

U zadimljenom hotelskom restoranu, nakon popijenih nekoliko litara piva, njih trojica su odlučili da prva fantazi liga treba da ima osam timova. Ideju su predočili Bobu Blumu (reporteru na stadionu Rejdersa), Filu Karmoni i Ralfu Kejsboltu (prodavcima sezonskih karata), te Džordžu Glejsu (menadžer prodavanja karata) i Džordžu Rosu (urednik sportske rubrike Oukland Tribjuna), koju su oni sa zadovoljstvom prihvatili pa je zvanično nastala prva virtualna liga NFL zasnovana na realnim statističkim parametrima.

Vinkenbah je ligu nazvao "Greater Oakland Professional Pigskin Prognosticators League“, za start je određena 1963. godina, a prema rečima osnivača cilj celokupne organizacije je želja da najveći prognozeri fudbalskih utakmica odmere snage u igri koja na ispit stavlja njihovu moć predviđanja.

Prvi igrač izabran na fantazi draftu bio je kvoterbek i kiker Džordž Blanda, koji je u stvarnom životu 1949. godine bio tek 119. pik u 12. rundi "pijace“. Tada su ga selektovali Čikago Bersi, a zanimljivost predstavlja podatak da je od 1967. do 1975. godine nastupao baš za Oukland Rejderse.

Kreativni gospodin Vinkenbah je svoju ideju virtuelnog menadžerisanja sportskih događanja počeo da sprovodi u delo već po završetku Drugog svetskog rata. Fantazi golf je u drugoj polovini '50. godina 20. veka bio veoma jednostavan, igrač bi birao tim profesionalnih golfera, a pobedu bi odnosio onaj čija ekipa bi u ukupnom skoru imala najmanji broj udaraca.

Takav način „fantaziranja“ je stigao samo do eksperimentalne faze, kako nije bilo otežavajućih faktora igra je vremenom postala dosadna i predvidiva, te nikada nije organizovano zvanično takmičenje, poput već pomenutog u američkom fudbalu, deceniju kasnije.

...a pomalo i profesori

Rangiranje igraèa u hokeju (http://ca.sports.yahoo.com)

Koncept biranja igrača i takmičenja na osnovu njihovih realnih statističkih parametara zapao je za oko i ljudima sa profesorskim titulama. Vilijam Gemson, diplomac Harvarda i profesor Univerziteta Mičigen zajedno sa kolegom Bobom Sklerom i studentom Danijelom Okrentom (kasniji urednik Njujork Tajmsa) osnovao je bejzbol fantazi ligu. Skoro u isto vreme, oformljena je i liga na Glesboro Stejt koledžu, koja je svoj prvi draft održala 1976. godine.

Ime Danijela Okrenta je direktno u vezi sa pojavom „Rotiserije“, odnosno redefinisanja fantazi sporta jer je pored statistike igrača sada veliki značaj imalo i aktuelno zdravstveno stanje, kao i forma, što je igru još više približilo realnosti.

To se dogodilo 1980. godine, a već sledeće Okrent je napisao esej o Rotiseri ligama koji je sadržao sva pravila igre, a i dalje je reč samo o bejzbolu, kao najpopularnijem sportu na američkom tlu u tom vremenu.

Od 1991. do 1994. godine broj igrača Rotiserija porastao je sa jednog na tri miliona, ali je ekspanzija fantazi sporta nastala pojavom internet ere, odnosno mogućnošću da se gotovo sa svakog računara pristupi globalnoj mreži podataka.

U želji za što boljim reklamiranjem Molson pivara iz Kanade je verovatno nesvesno postala pionir u onlajn fantazi sportovima, pošto je na svoj sajt postavila i fantazi hokej takmičenje.

Pored multimedijalnog sadržaja, igračima su bili dostupni kompletni rosteri NHL timova, postojala je i mogućnost trejdovanja, dok je komunikacija sa rukovodstvom lige vršena preko elektronske pošte. Zbog ovih inovacija, sajt Molson pivare je proglašen za najbolji na svetu za 1995. godinu.

Prekretnica u istoriji sportskog „fantaziranja“ nastala je 1. januara 1997. godine kada se na internet nebu pojavio sajt pod nazivom commissioner.com. On je korisnicima nudio fantazi bejzbol, unapređen opcijom da se statistički podaci dopunjuju u realnom vremenu, uz mogućnost komunikacije između igrača.

Svega dve godine kasnije, commissioner.com prodat je kompaniji Sportslajn za 31 milion dolara, što je definitivno značilo da prelazak fantazi sporta iz sfere hobija u sferu krupnog biznisa.

Pojam Rotiserija, kojim je Danijel Okrent nazvao novi hobi po ugledu na francuski restoran u kojem je rado „fantazirao“ sa svojim prijateljima, nastavio je da živi kroz sajt rotonews.com. On je, za razliku od commissioner.com, igračima nudio punu biografiju hokejaša, dopunjavanu na dnevnoj bazi, tako da su igrači imali apsolutan pregled svih događanja u životu profesionalnog sportiste, u ovom slučaju realnog igrača koji virtualnim donosi bodove.

Za svega dve godine, rotonews.com je postao posećeniji od zvaničnog sajta košarkaške lige, nba.com, a danas živi pod imenom rotowire.com.

Kako je hobi postao unosan biznis?

Printskrin sajta FSTA (www.fsta.org)

U međuvremenu (1998. godina) oformljena je Fantasy Sports Trade Association, koja trenutno okuplja 120 članova, malih, srednjih i velikih preduzeća i kompanija koje se bave fantazi sportom.

Da fantazi sport postaje hobi koji se nezaustavljivo širi primetili su i u američkim službama za socijalni rad, te su 1999. održana prva ispitivanja o broju ljudi koji se bave fantazijem. Samo u Sjedinjenim državama te godine se nešto manje od 30 miliona ljudi igralo virtualnog trenera.

Vremenom se fantazi ludilo proširilo do te mere da su organizovane lige Kongresa Sjedinjenih država, u kojima su igrači draftovali poslanike u tom telu i na osnovu njihove aktivnosti u radu dobijali poene.

Ono o čemu ovde govorimo, fantazi fudbal, nastao je tek početkom '90. godina 20. veka, kada je Englez Endrju Vejnstajn formirao Fantasy League Ltd, po ugledu na Rotiseri lige u Sjedinjenim državama.

Na taj način „fantaziranje“ je stiglo i do Starog kontinenta, ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu su konačno mogli da se oprobaju u ulozi menadžera, što je naišlo na odlične reakcije, iz godine u godinu broj igrača se enormno povećavao.

Koncept igre je pratio osnove Rotiserija, virtualni menadžer je birao fudbalere iz kompletne Premijer lige i stvarao svoj tim kojim je manipulisao u „utakmicama“ nacionalnog šampionata i kupova. Jednostavnost platforme i sposbnost da u kratkom vremenskom periodu postane neizbežan i sastavni deo života igrača donela je fantazi Premijer ligi popularnost i van granica Velike Britanije.

Sistem praćenja statističkih parametara i bodovanja fudbalera nije dramatično promenjen od onog sa samih početaka, a na desetogodišnjicu osnivanja Fantasy League, legendarni fudbaler Sautemptona Met Le Tisije proglašen je prvim članom Kuće slavnih fantazi fudbala.

Nešto kasnije, u to društvo ušli su i defanzivac Arsenala Toni Adams, i dalje aktivni veznjak Mančester Junajteda Rajan Gigs, te napadač sa najviše golova u istoriji Fantasy League, Alan Širer, koji je i rekorder u ovom društvu, sa ukupno 992 fantazi poena.

Novi jubilej, 15. sezona „fantaziranja“ donela je priznanja dvojici fudbalera koji su kao članovi kluba sa Old Traforda osvojili Ligu šampiona 1999. godine, napadaču Endiju Kolu i golmanu Peteru Šmajhelu, a njima se pridružio i nekadašnji saigrač Tedi Šeringem.

Kako se "fantazira"?

Ajmo, polako….

Sama pravila igre nisu previse kompleksna, a bazirana su na prostom poentiranju učinka igrača na terenu.

Pošto nam je Fantasy Premier League nekako najbližiji, pokušaćemo preko njegovog sistema/pravila bodovanja da vam objasnimo samo funkcionisanje igre, počev od samog starta i do odabira ekipe, pa do bonusa, i specifičnih situacija.

Na početku, morate izabrati petnaest igrača raspoređenih po linijama tima:

- dvojicu golmana

- petoricu odbrambenih igrača (može pet štopera, pet bekova ili kombinovano)

- petoricu veznih igrača

- trojicu napadača

Na raspolaganju vam se nalazi budžet od sto miliona funti. Igrači su sortirani prema pozicijama i vrednosti na virtuelnom tržištu, a cena im, u zavisnosti najpre od kvaliteta, forme tokom sezone, ali I ‘popularnosti’ igrača od strane igrača, varira.

U timu ne smete imati više od tri igrača iz iste ekipe.

Odabir ekipe, formacija i rokovi

Pre svakog kola poželjno je pogledati zdravsteni bilten u ekipi, konsultovati se sa naprednom i preciznom statistikom kako biste mogli da odaberete najbolju kombinaciju.

Ukoliko neko od igrača koje ste odabrali za startnih jedanaest meč presedi na klupi, ili pak bude povređen, uslediće automatska izmena – ali o tome ćemo nešto kasnije.

Pre toga osvrnimo se na formaciju ali i na jednu od najbitnijih, a možda i presudnih stvari na pohodu ka vrhu tabele – odabiru kapitena I njegovog zamenika.

No, prvo postavka igrača na terenu. Svi vidovi formacija su dozvoljeni dokle god su ispunjena tri uslova. Ekipa mora da ima golmana, priznaćete dosta logično, minimum trojicu defanzivaca i jednog napadača.

Što se čoveka sa trakom oko ruke tiče, on se može ispostaviti ključnim za ishod trke, a moguće ga je menjati pred svako kolo. Tako prema formi igrača i sopstvenom osećaju možete proceniti ko će obeležiti kolo, a vama doneti duple bodove.

Ukoliko vam kapiten ne odigra ni minuta onda se dupliraju zameniku, a ako se i on ne nađe na terenu gubite pravo duplih bodova.

Poslednja stavka vezana konkretno za tehnikalije je način vršenja izmena.

Golmana, opet logicno, menja isključivo golman, dok preostala tri igrača na klupi za rezerve raspoređujete po važnosti – prema vašoj proceni.

Tako će vam igrača bez učinka zameniti igrač sa prioritetnim brojem jedan, bez ‘razbijanja’ formacije. (Jedino u slučaju da igrate sa tri igrača u zadnjoj liniji, defanzivca menja defanzivac).

Delanje na fudbalskoj pijaci

Kada odaberete neophodnih petnaest igrača stičete mogućnost delovanja na fudbalskoj pijaci. Pre prvog kola, možete ostvariti neograničen broj transfera, dok posle imate pravo na promenu po kolu. Ako vam je neophodno da promenite više od jednog člana vašeg tima, biće vam redukovano četiri poena od vašeg ukupnog skora.

S druge strane, ako ne iskoristite pravo transfera imaćete jedan više pred naredno kolo. Za kraj, tu je I popularna ‘divlja karta’ (Wild card), koja pruža mogućnost drugog transfera. Karticu možete iskoristiti dva puta u toku sezone – prvu kada vi odlučite, a drugu za vreme trajanja zimskog prelaznog roka.

Sistem bodovanja

Učinak na terenu	Broj poena
60 minuta na terenu	1
60+ minuta na terenu	2
Strelac gola - golman, defanzivac	6
Strelac gola - veznjak	5
Strelac gola - napadač	4
Asistencija*	3
Sačuvana mreža - golman, defanzivac	4
Sačuvana mreža - veznjak	1
Tri zaustavljena šuta	1
Odbranjeni penal	5
Promašeni penal	-2
Bonus** za igrača utakmice	1-3
Za dva primljena gola - golman, defanzivac	-1
Žuti karton	-1
Crveni karton***	-3
Auto-gol	-2

* princip bodovanja prilikom asistencije podeljen je u tri segmenta – pogodak posle odbitka, auto-gol, iznuđen penal ili slobodan udarac.

*** Tri najbolja pojedinca svakog meča dobijaju bonus poene. Igrač sa najvećim zbirom bodova dobija tri poena, drugi dva, a treći jedan.

**** Igraču koji je zaradio isključenje nastaviće da se oduzimaju bodovi za eventualne primljene golove nakon napuštanja terena.

Za kompletnu statistiku brine se jedan od najprestižnijih svetskih statističkih centara – OptaSport.

Kako pobediti skoro petinu miliona ljudi?

Drim tim PL za sezonu 2011/12.

Kanadska pivara je pionir u postavljanju fantazi platformi na sajtove, a u poslednje vreme je sve popularnije fantazirati na portalu engleskog lista Telegraf. Apsolutni pobednik prošle sezone bio je 49-godišnji računovođa iz severnog Velsa, Vejn Ajbol.

On je pobedio u konkurenciji 190.148 igrača, a za taj uspeh bilo mu je potrebno oko sat i po vremena nedeljno, za istraživanje i formiranje taktike.

Pored toga, Ajbol se čvrsto držao pravila do kojih je stigao sam, a koja su proizvod dugogodišnjeg „fantaziranja“.

Velšanin je naveo da je ključ za dobru fantazi karijeru odbacivanje svih navijačkih emocija. Kao veliki navijač Mančester Junajteda u svoj tim je izabrao samo jednog „crvenog đavola“, Robina van Persija, a takođe izbegavao je da u sastavu ima fudbalere iz, uslovno rečeno, velikih klubova, jer se oni često odlučuju za rotaciju igrača, što nije dobro za fantazi i kontinuitet osvajanja poena.

Dnevno praćenje situacije u realnom fudbalskom svetu je takođe veoma bitno, a ono uključuje obraćanje pažnje na eventualne povrede igrača, a posebna obazrivost potrebna je u prelaznim rokovima.

Iako na prvi pogled fantazi menadžer nema toliko dodira sa taktikom, praćenje razvoja igrača koje ima u timu će mu pomoći da ostvari bolje rezultate. Primera radi, ukoliko Branislav Ivanović u realnoj utakmici igra na poziciji desnog beka, veće su šanse da postigne pogodak ili zabeleži asistenciju, nego u slučaju kada zauzme mesto u sredini odbrane.

Ajbol ističe da je uzrok njegovog uspeha sjajna moć predviđanja, za relativno mali “novac” u svoj tim je dovodio igrače poput Santija Kasorle, Gareta Bejla i Robina van Persija, koji su kasnije činili okosnicu sastava i donosili najviše poena.

Takođe, Velšanin savetuje da se izbegavaju problematični fudbaleri koje je nazvao “Bartonovcima”, u čast Džoiju Bartonu, možda i najvećem siledžiji otkad postoji Premijer liga. Poeni koje igrači tog tipa osvoje postaju bezvredni ukoliko u narednom kolu dobiju crveni karton, a to treba sprečiti pravilnom selekcijom.

Poslednji i možda najbitniji Ajbolov savet nema prevelike veze sa fudbalom, niti taktikom. On je jednom prilikom, prateći instinkte, pet minuta pre kraja transfer perioda zamenio kompletnu odbranu, Liverpulove igrače zamenio je Evertonovim i osvojio gotovo dvostruko više poena.

Šampion iz Međugorja

Statistièki parametri - najveæa pomoæ igraèima

Veoma zanimljivu priču imao je i Met Martinjak, aktuelni šampion Fantasy Premier League takmičenja, koji je ključnu odluku, izbacivanje Maruana Felainija iz tima, te dodavanje Filipa Kutinja doneo u Međugorju, u Bosni i Hercegovini.

“Stigao sam u Top 20, ali sam već imao bukiran let i tek tada sam shvatio da se moj put poklapa sa datumom igranja poslednjeg kola Premijer lige. Nisam bio siguran da ću u Međugorju imati mogućnost konekcije na internet, pa sam tim izabrao već u sredu, a dva dana su veoma dugačka u fantaziju”.

Martinjak je bio srećne ruke, u Međugorju je bilo interneta, te je na miru mogao da sačeka start poslednjeg kola.

“U subotu uveče sam prekontrolisao tim i bio sam zadovoljan, ali već u nedelju bio sam drugačijeg mišljenja. Felainija je čekao težak duel sa Čelsijem, dok je Kutinjov Liverpul igrao sa Kvins Park Rendžersom. On je postigao pogodak, doneo mi deset poena i titulu šampiona”.

Pobednik FPL ističe da nema tajne formule, ali da ipak treba mnogo razmišljanja da bi se stiglo do adekvatnog sastava.

“Ljudi uglavnom troše novac na golmane i defanzivce, a ja sam gotovo sve davao na sedmoricu fudbalera koji će se pre naći u šansi za gol ili asistenciju. Takođe, pratio sam i fudbalere koji jednostavno privlače bodove, koji šutiraju često i vole da driblaju. Recimo, tu sam birao levog beka Liverpula Hosea Enrikea, jer često napada protivnički gol”.

Na kraju, Martinjak je fantazi igračima savetovao da se suzdrže velikih transfera i da veruju u igrače koje su izabrali. U tome nije saglasan sa Ajbolom, a to dovoljno govori o tome da univerzalnog recepta za pobedu u fantaziju – nema.

Dnevne lige spasavaju brakove

Ovi momci se ne bi vraæali u realnost

Nasuprot opštem mišljenju da se „fantaziranjem“ bavi samo gomila zaluđenih pripadnika muške populacije, poput Pita iz filma Knocked Up koji od supruge krije svoju opsesiju igranja virtuelnog menadžera, realnost je da je sve više žena deo ovog globalnog fenomena.

Rodna ravnopravnost nije upotpunosti uspostavljena u fantazi svetu, ali se bliži tome, trenutno je oko 20% igrača ženskog pola, a taj broj iz godine u godinu raste, prosečno oko 200.000 žena svake godine startuje svoju fantazi karijeru.

Nedavno je na ovom mestu bilo reči o Football Manageru, simulaciji koja ima verovatno najveće omamljujuće dejstvo među kompjuterskim igricama, a njegovu slavu preti da pomuti upravo Fantazi.

Prema pojedinim istraživanjima 80% trenutnih igrača ne planira da prestane sa aktivnošću u narednih deset godina, a polovina od tog broja veruje da će „fantazirati“ do kraja života. Fantazi je postao i značajan faktor socijalizacije, te se sa razlogom može smatrati vidom društvene mreže.

Osnivači platformi za fantazi sportove ne moraju da brinu za održivost posla, pošto poslednjih godina progresivno raste broj igrača mlađih od 18 godina, a ukoliko se taj podatak poveže sa onim prethodno iznesenim, o nameri doživotnog igranja, nema bojazni za život fantazija.

Podatak koji potvrđuje mišljenje da fantazi skoro potpuno prelazi ih sfere hobija u sferu ozbiljnog biznisa kaže da su u 2012. godini igrači potrošili oko 1,6 milijardi dolara sve ono što je potrebno da bi sebi omogućili što ugodnije „fantaziranje“.

Ukoliko se tome doda i oko 1,4 milijardi američkih novčanica utrošenih za plaćanje učešća, dolazi se do broja od preko 3 milijarde, na koliko se procenjuje godišnja vrednost fantazi industrije.

Kako bejzbol ili košarkaška liga traju po šest meseci, tridesetak dana više od takmičenja u američkom fudbalu, zagriženim igračima ozbiljno preti sindrom otuđenja od porodice i prijatelja, te eventualni problemi na poslu. Da ne govorimo o Fantasy Premier League takmičenju, koje traje 40 nedelja.

Zbog moguće opasnosti od reakcije savesti igrača i vraćanja u realnost, te prestanka „fantaziranja“, industrija se dosetila genijalne ideje. Dnevne lige, kako i samo ime kaže traju 24 sata, pojednostavljene su, ali i dalje pružaju isti užitak kao i regularne, čak možda i veći, jer smanjuju stres i nestrpljivost igrača koji ne mogu da dočekaju vikend.

Fantazi, matematika i Toni Bler

Beta/AP

Fantazi fudbal je u britanske škole uveden početkom 2000. godine, kako bi se matematika đacima učinila zanimljivom. To je bio pokušaj prekidanja nepoznavanja matematike kod mnoge britanske dece opsednute fudbalom. Sekretar za obrazovanje Dejvid Blanket smatrao da je uvođenje Fantazi lige u škole širom zemlje način da se dečacima koji su smoreno brojevima privuče pažnja.

Blanket je pored svoje političke karijere bio veliki zaljubljenik u fudbal, bio veoma aktivan iako se mnogi njegovi pokušaji nisu završili uspešno. On je, u stvari, bio jedan od inicijatora uvođenja lige Fantazi fudbala u škole širom Ostrva.

Poslanik iz Šefilda kritikovan zbog zahteva da se smeni menadžer njegovog voljenog Šefild Venzdeja Deni Vilson, priključio se i osnovao sopstveni tim u ligi koja je obuhvatala 200 pilot škola od početka sezone. Vilson je mogao da se uteši činjenicom da je Blanketov tim nastupao veoma loše, prema izvorima bliskim ministru. Veze sa tim možda je imala odluka sekretara za obrazovanje da u svoj tim uključi igrače Šefilda, koji je bio na dnu Premijer lige tokom većeg dela sezone.

„Da sam ovako loš na svom poslu sekretara obrazovanja i zapošljavanja kao što sam loš u Fantazi fudbalu, morao bih da otpustim samog sebe“, rekao je tada Blanket.

Ni ostali njegovi tadašnji izleti u fudbal nisu bili previše uspešni. Blanket i tri druga predstavnika Šefilda u parlamentu predložili su da bi Vilson trebalo da bude otpušten posle razgovora sa finanijskom kućom Čarterhaus koja podržava njegov omiljeni klub.

Fudbalski menadžeri stali su iza kolege iz Šefilda tražeći da predstavnici u parlamentu prestanu da se mešaju u fudbal. Blanket je sa svojim saradnicima kasnije odlučio da prekine sa zahtevima o smeni Vilsona.

Posle ovog mini rata sa Denijem Vilsonom, razrađen je sistem implementiranja Fantazija u škole, po kome je svaki učenik plaćao tri i po funte godišnje za učlanjenje u ligu. Od te tri i po funte, 20 penija je išlo u dečije dobrotvorne svrhe Bernardos. Ligu je vodila neprofitna organizacija koja je takođe osmišljavala matematičke zadatke koji su se koristili zajedno sa igrom.

"Dajmo milione đacima"

Učesnici su imali na raspolaganju 50 miliona funti koje su trošili na svoj premijerligaški tim. Na osnovu učinka igrača svakog vikenda, formirala se tabela učenika koji igraju. Svake nedelje škole su objavljivale rezultate pokazujući vodeće timove, rangirane po školama i učenicima ponaosob.

Ministri su primetili da je pilot šema bila veliki uspeh u podsticanju nevoljnih dečaka da počnu da rade matematiku. Nakon što je proširena na sekundarni sektor, odlučeno je da se sledeće sezone uvede i u osnovne škole.

Fantazi liga bila je deo 'godine matematike' 2000, koja je pratila nacionalnu godinu čitanja, održanu 1999. Vlada je odredila cilj po kom treba da dostigne 75 posto 11-godišnjaka sa očekivanim nivoom znanja matematike. Do kraja 2002. godine, taj cilj je ostvaren. Na poslednjem godišnjem testu 69 procenata devojčica i dečaka ostvarilo je očekivani nivo znanja matematike. Do polaganja GCSE testova sa 16 godina, dečaci su, ipak, u svim segmenzima zaostajali za devojčicama.

„Dečaci su se tradicionalno loše pokazivali i smatrani su neuspešnijima u matematici od devojčica. To mora da se zaustavi“, izjavio je tada jedan od zvaničnika vlade.

Premijer Toni Bler koji je pokrenuo sistem u utorak 25. januara 2000. godine, rekao je da će strategija koja se oslanja na Fantazi ligu napraviti velike razlike.

„Fudbal je možda fantazija, ali je matematika stvarna. Pobediti neuspeh u tri godine je prioritet. Pismena strageija bila je veliki uspeh, a ovaj sistem je podržan vladinom matematičkom strategijom i počeće da pravi veliku razliku“, istakao je Bler.

Dejvid Rejnolds, profesor obrazovanja na Univerzitetu u Logborou i čovek odgovoran za matematičku strategiju imao je posebno viđenje Fantazi lige.

„Nismo uvek decu učili matematikom na način na koji bi to oni rado prihvatali. Ovo je u najavi veoma uzbudljivo“, rekao je Rejnolds.

Najuspešnija škola u pilot šemi bila je srednja škola 'Sent Tomas Mur', u Sout Šildsu. Što se pojedinačnog učinka tiče, najbolji menadžer je devojčica iz škole 'Istbruk', koja se nalazi u Dagenamu u Eseksu. Ona je prilikom pokretanja Fantazi lige u osnovnim školama dobila nagradu od premijera Blera.

„Devojčice danas pobeđuju dečake u svemu. Dečaci ovo treba da shvate kao izazov i pobrinu se da ne budu uvek na začelju“, oglasio se Blanket povodom ovog rezultata.

Nina Kolundžija: Čelsi donosi bodove

Beta/AP

Već desetak godina na B92 postoji liga Fantazi fudbala u kojoj ne učestvuju samo muskarci. Novinarka sportske redakcije Nina Kolundžija kaže da je počela da igra ovu virtuelnu igru u želji da se takmiči sa „dečacima“ sa kojima radi.

„Počela sam da igram tek kada sam došla na B92. Bilo mi je zanimljivo kako dečaci u firmi jedva čekaju vikende, utakmice i sabiranje bodova, međusobno takmičenje sa ljudima koje znam... Da li početnička sreća ili nešto drugo, ali prve sezone sam imala i najviše uspeha, čak sam posle nekog kola i bila na prvom mestu, doduše već narednog sam pala na tabeli. Učestovala sam i u ligi u kojoj je moj dečko i njegovi drugari i uvek sam bila prvi vrhu.”

U Ninine uspehe uverili smo se sami, a nekoliko puta bili smo svedoci i velike nervoze uzrokovane ‘bagovanjem’ sajta ili nemogućnosti da promeni igrača. Jedan od onih koje stalno drži u timu je kapiten srpske reprezentacije Branislav Ivanović.

Ipak, Nina je svima nama poznata po ljubavi prema Žozeu Murinju, a to i te kako utiče na njen Fantazi tim.

“Gotovo svake i tokom cele sezone u timu mi je Bane Ivanović, čak kada na početku nije imao minutažu kao sada. On mi je već neko vreme omiljeni naš fudbaler. Povratak Žozea Murinja u Čelsi je uticao i na moj tim pa tako najviše imam 'plavaca' u ekipi. E sad, to nije uvek i prednost, pogotovo nije bila na početku ove sezone kada je dosta rotirao igrače. Npr. ja sam smatrala da Huan Mata zaslužuje mesto u timu, dok je Žoze imao u septembru neke druge planove”, rekla je Kolundžija i dodala da joj je najvažnije da nikada nije bila na samom dnu tabele.

Pavle Veljković: Mislio sam da je to smaranje...

Beta/AP

Jedan od 'pionira' Fantazi fudbala i ljudi koji su pomogli da B92 Premiership postane najbolja Fantazi liga u Srbiji Pavle Veljković, u početku nije mislio da će ova igra uzeti tolikog maha. Ipak, sada je sve drugacije.

“Pre desetak godina kolege sa posla su me pitale da li hoću da igram, mislio sam da je smaranje neko, pa u početku nisam hteo, ali onda sam ipak sastavio tim... i ništa više nije bilo isto. Dosta vremena provodim radeći na svom timu, verovatno više nego što bi trebalo”, ističe Veljković, komesar B92 Premiershipa.

Pavle se, za skoro deceniju koliko se bavi virtuelnim fudbalom, mnogo puta iznervirao, a jednom je zbog loše ‘taktičke’ odluke u završnici prvenstva ostao bez titule.

“Najveći neuspeh je bio kada sam prodao Frenka Lamparda za Seska Fabregasa neposredno pre nego što je Lampard Aston Vili dao četiri gola, a Fabregas se povredio. To se desilo u završnici prvenstva, gde sam bio u vrhu tabele i zbog toga sam izgubio titulu”, dodaje jedan od članova redakcije radija B92.

Fantazi ljubiteljima fudbala donosi velika zadovoljstva, posebno jer dobijaju, po mnogima omiljenu, ulogu menadžera. Međutim, posebnu draž nosi zbog toga što svoje drugare i kolege možete da prozivate jer ste bolji.

“Posebno volim da se takmičim sa kolegama sa posla. Kada ih vidiš posle kola u kome si prošao bolje od njih i to im napomeneš, to je neprocenjivo”, zaključuje Veljković.

Gaj De Loni: Ne razmišljam kao navijač

Beta/AP

Dopisnik BBC iz Beograda Gaj De Loni jedan je od nas.

“Počeo sam još devedesetih, u to doba izmene su se slale faksom organizatoru igre. Mnogo se promenilo, ali i dalje igram”.

Gaj je pre nego što je došao do Beograda proveo punih osam godina u Kambodži, a i na drugoj strani sveta igrao je FPL. U međuvremenu dobio je i decu, a sada njegov sedmogodišnji sin sada ima svoj tim, i to kakav.

„Od početka sezone imao je jasnu strategiju – gradio je tim oko povratka Luisa Suaresa. Znali smo obojica da će imat najbolju sezonu kad se bude vratio. Odmah mu je dao kapitensku traku i posledice se vide na tabeli“.

A tabela kaže da je sedmogodišnjak u ovom trenutku (posle 15. kola) među deset najboljih u Srbiji (11.879 učesnika) i u 3500 najboljih među 3.1 milionom učesnika igre na celom svetu. Suares mu je i u prošlom kolu doneo 30 bodova, pa i dalje dominira u ligi koju igraju uglavnom Englezi stalno nastanjeni u Beogradu. Od oca je bolji za preko 100 poena.

Porodica De Loni je poreklom iz Liverpula (što po Gajevom akcentu nikad ne biste zaključili, a mersisajdski akcenat nije lako izbrisati) i navija za klub sa Enfilda. Ipak, navijačko opredeljenje ne igra preveliku ulogu u sastavljanju tima.

„Ne možete da razmišljate kao navijač kada sastavljate tim. To što je ove godine Suares ključni igrač oba naša tima nema veze sa tim što navijamo za Liverpul“.

Vladimir Novaković: Da je Ronaldo promašio penal...

Beta/AP

Sa kolegom iz Velike Britanije saglasan je i Vladimir Novaković, novinar B92, koji kaže da su prilikom odabira igrača hladna glava i potpuno oslanjanje na račun najvažniji. Vlada je pre nekoliko sezona došao u situaciju da mora da 'bira' između uspeha svog Fantazi tima i uspeha tima za koji navija.

“Najbizarniji momenat moje fantazi karijere dogodio se u finišu sezone 2007/08, kada klub za koji navijam vodi žestoku bitku za titulu. Na 0:0 Kristijano Ronaldo, koga ima 10 od 12 igrača iznad mene na tabeli, uzima loptu da izvede penal. Ja imam Runija u timu i kroz glavu mi prođe kako bi bilo dobro da Ronaldo promaši (te sezone -4, duplo ako je kapiten), a Runi da naleti na loptu i dâ gol. Trenutak kasnije sam se zaustavio i odlučio da ponovo razmilsim o prioritetima. Ronaldo je dao gol, Junajted je osvojio titulu, a ja sam završio ispod 15. mesta”.

Veliki poznavalac ostrvskog fudbala drži se pravila da u tim ne dovodi igrača koga ne voli, iako mu se to dosta puta obilo o glavu. Ipak, okosnicu tima čine oni fudbaleri koji nisu previše atraktivni, ali imaju konstantne rezultate.

“Najstandardniji su oni igrači srednje klase koje znaš po tome što godinama donose stabilne bodove, kao Kevin Nolan, kad je igrao sezonu u Čempionšipu baš mi je nedostajao. Nekoliko poslednjih sezona tim sastavim tako što uzmem Jaju Turea, pa onda razmišljam dalje. Uvek je dobro imati nekoliko opcija koje garantuju stalne bodove, a ne koštaju mnogo, kao Hauard, Šokros, Doson... Prema zvezdama je odnos drugačiji, dovodiš ih samo ako su baš korisne. Ja sam celu prošlu sezonu igrao bez Runija, jer je odmah bilo jasno da klub uopšte neće rešavati napade preko njega.”

Fantazi fudbal sve je popularniji u Srbiji, a B92 Premiership vrlo brzo se iskristalisao kao najjača liga u našoj zemlji.

“Uspon fantasy fudbala (posebno u Srbiji) je za mene fascinantan, pre 5-6 godina globalno je na premierleague.com igralo 1.2m do 1.4m igrača, a sada ih je više od 3 miliona. Srbija je tada imala 2-3 hiljade učesnika, a sada ima 11.879 prijavljenih timova iz naše zemlje. U to doba smo i kod nas na sajtu pravili Fantasy Premijer ligu, koja je imala iz sezone u sezonu 6-8000 učesnika, ali je uključivanje i drugih medija u tu priču razvodnilo celu stvar, pa smo se na kraju svi povukli. Ja igram po nekoliko liga u isto vreme (sa istim timom), u nekima se borim za titulu sa rezultatom koji na B92 ne može da uđe ni u deset. U sezoni 2011/12 završio sam među 50.000 najboljih na svetu, što mi je bilo dovoljno samo za 11. mesto u B92 Premiershipu (po pravilu nas je 50-60 svake sezone).”

Interesantno je da Vlada, uporedo sa fudbalom, igra i Fantazi NBA, u kome su propozicije znatno drugačije. Jedan igrač može igrati za jedan tim, broj učesnika je paran i zatvoren, a igra se po ligaškom sistemu. Osim drafta na kom na početku sezone birate ekipu i spomenutih razlika u odnosu na fudbal, postoji još mnogo drugih.

“Čini mi se da je u toj ligi konkurencija još žešća, delimično zbog kompaktne grupe koja se celu deceniju gotovo ne menja, a delimično zbog samih pravila. Prvo, morate da pratite i vagate između devet statističkih kategorija i da vodite računa o kalendaru (često neki igrač odigra 2, a neko drugi 4 utakmice za nedelju dana); drugo, ako kasno primetite da je neki dotle beskorisni igrač ušao u startnu postavu i počeo da pravi ozbiljnu statistiku, neko drugi ga je pokupio i vi ne možete da ga dobijete; treće, igrate 1 na 1 sa konkretnim rivalom svake nedelje, džabe vam je ako ste te nedelje treći po broju skokova u ligi, ako vam je rival prvi ili drugi – poen ide njemu.” Da li i vi "fantazirate"? Koji sport vam se čini najzanimljivijim za virtualno menadžerisanje? Za igrače je fantazi sastavni deo života, dok ga drugi smatraju gubljenjem vremena. Koje je vaše mišljenje? Svoja fantazi iskustva podelite u komentarima.