Koga na mesto selektora?

Pižon je bio osuđen na neuspeh. Od starta nije imao podršku naroda, a očigledno je i da nije imao ni dovoljno dobru podršku saveza. Preuzeo je reprezentaciju posle pobede na Farskim ostrvima i remija sa Slovenijom kod kuće i vodio je na narednih 13 utakmica. Zabeležio je po pet pobeda i poraza, uz tri remija i gol-razliku 13:14.

Počeo je šokantno, porazom od Estonije (3:1) na sadionu Partizana, a nastavio još šokantnije – Đenovom. Usledila je pauza od šest meseci koja je dobro poslužila našoj reprezentaciji da se koliko toliko oporavi, što je bilo vidljivo već protiv Severne Irske na ’Marakani’. Iako smo teško dobili taj duel posle prokreta, delovalo je da se igračima vratila nada. Utakmicu u Estoniji morali smo da dobijemo, ali smo i pored remija nagrađeni sa dve meč lopte trijumfom u Belfastu. Italiju nismo uspeli da pobedimo kod kuće, a protiv Slovenije u Mariboru smo se obrukali.

Posle svega, Vladimir Petrović je morao da ode, funkciju vođenja nacionalnog tima obavlja Radovan Ćurčić, ali svima je jasno da on nije stalno rešenje. Sada se nameće pitanje koga na mesto selektora?

Siniša Mihajlović

Najozbljniji kandidat. Mihajlović ima ogromno igračko i sada već sasvim solidno iskustvo kao trener. Školu je učio pored sadašnjeg menadžera Mančester sitija Roberta Mančinija. Bio mu je pomoćnik u Interu, a onda je preuzeo Bolonju. Nije se dugo zadržao tamo pošto je posle šest meseci dobio otkaz nakon ubedljivog poraza od Sijene.

Posle neuspešne epizode u Bolonji usledila je uspešna u Kataniji. Mihajlović je na klupu Katanije seo u decembru 2009. godine sa idejom da tim spasi ispadanja iz Serije A. Katanija je sezonu završila u sredini tabele (13. mesto), a tokom boravka na Siciliji Mihajlović je zabeležio nekoliko velikih trijumfa uključujući i pobede nad Juventusom u Torinu i Interom kod kuće.

Na kraju izuzetno uspešne sezone u Kataniji Mihajlović je otišao sa željom da se oproba u nekom ambicioznijem klubu. Iako je već viđen kao novi trener Intera, nije preuzeo bivši klub već je seo na klupu Fiorentine gde su ga sačekali brojni maleri. Tokom priprema za novu sezonu tešku povredu kolena zbog koje je propustio celu sezonu doživeo je Stevan Jovetić koji je trebao da bude nosilac igre ’ljubičastih’, a Adrijan Mutu je bio pod suspenzijom.

Mihajlović je počeo veoma loše, ali je uspeo da sezonu završi na devetom mestu sa 12 pobeda i 11 poraza. Tekuću sezonu takođe nije počeo dobro, pa je 7. novembra smenjen sa mesta prvog trenera Fiorentine i trenutno je bez posla.

Za: Mihajlović je mlad trener, ima iskustvo rada u ozbiljnim klubovima, dobro poznaje situaciju u srpskom fudbalu i u više navrata je rekao da ima želju da bude selektor. Takođe, Mihajlović je ličnost od integriteta i sa te strane teško da bi neko mogao da mu nameće igrače koji bi trebalo da igraju u nacionalnom timu.

Protiv: Neiskustvo. Iako ima veliko igračko i ne tako malo trenersko iskustvo, Mihajlović nema iskustvo rada na mestu selektora, što je posao koji se ipak razlikuje od trenerskog.

Radomir Antić

Antić je trener koga bi veliki deo fudbalske Srbije voleo ponovo da vidi na klupi reprezentacije. Poznato je svima na kakav je način otišao sa mesta selektora, pa je logično da su, da bi se na isto mesto vratio, neophodne smene u vrhu fudbalskog saveza Srbije.

U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo Antić je vodio naš nacionalni tim do prvog mesta u grupi i direktnog plasmana u Južnu Afriku ispred selekcija Francuske i Rumunije. Sa mesta selektora smenjen je pošto reprezentacija nije uspela da se plasira u osminu finala iako je u grupnoj fazi pobedila kasnijeg polufinalistu Nemačku.

Za: Antić ima iskustvo, ima i znanje, a možda i najveći plus je što poznaje tim bolje nego svi ostali kandidati.

Protiv: Ukoliko se gore navedeni uslovi ispune i ukoliko Antić ima želju da se vrati na klupu, nema razloga da se to i ne desi.

Ivan Jovanović

Često, možda i prečesto „stručnjaci“ u srpskom fudbalu umeju da kažu kako igraju protiv timova koji imaju višestruko veći budžet od njih i tako pronalaze izgovore za očajna izdanja i rezultate svojih ekipa. E pa upravo ih Ivan Jovanović demantuje već godinama.

Jovanović je igračku karijeru nakon Rada proveo u Iraklisu, a na mala vrata ušao je u trenerske vode. Prvo je vodio nižerazredni Niki Volou, u dva navrata bio je na klupi Iraklisa, a bio je i trener Panahaikija. 2008. godine drugi put je preuzeo APOEL i sa tom ekipom već tri godine pravi fantastične rezultate.

Sistem koji je uspostavio na Kipru iskusili su i naši najtrofejniji klubovi – Crvena zvezda i Partizan. 2008. godine izbacio je Zvezdu iz kvalifikacija za Kup UEFA, a godinu dana kasnije koban je bio i po Partizan u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Ove godine APOEL pravi čuda, a glavni ’krivac’ za to je definitvno Jovanović. Kiprani su trebali da služe za popravljanje gol-razlike u G grupi Lige šampiona, ali dok pišem ovaj tekst oni su prvi u grupi ispred Zenita, Porta i Šahtjora sa devet bodova iz pet mečeva i bez poraza!

Za: Čovek koji pravi čuda u Ligi šampiona je definitivno čovek koji zaslužuje da sedne na klupu reprezentacije.

Protiv: Jovanović ima posao, Srbiji je u ovom trenutku ipak potreban neko ko će se potpuno posvetiti nacinalnom timu, a teško je očekivati da Ivan napusti bajku na Kipru i dođe u ’pakao’ zvani srpski fudbal.

Stranac

Naša reprezentacija imala je iskustvo sa selektorom-strancem, i to kakvo. Od jula 2006. do decembra 2007. godine na klupi nacionalnog tima sedeo je Havijer Klemente, a prethodno pomenuti ’šamari’ u vidu Kazahstana i Azerbejdžana dogodili su se upravo tokom njegovog mandata. Ne mora naravno to da znači da treba isključiti mogućnost da stranac ponovo vodi Srbiju u budućnosti, ali u ovom trenutku našem timu potreban je čovek koji ima nacionalnu pripadnost.

Jedino ime koje se spominjalo kao eventualni kandidat je Lotar Mateus. Nemac je ostao u izuzetno lepom sećanju navijačima Partizana, ali je kao selektor Mađarske i Bugarske bio prilično neuspešan.

Za: Mateus, Hidink ili neki drugi poznati stručnjak sigurno bi mogao da donese neophodan autoritet koji većina srpskih trenera ipak nema.

Protiv: Sa iskustvom koje Srbija ima sa selektorom strancem i sa situacijom u kojoj se naš fudbal trenutno nalazi, teško je ipak očekivati nekoga sa strane na klupi u skorije vreme.

Miroslav Đukić

Čovek koji je prema mišljenju velikog dela sportske javnosti nepravedno sklonjen sa mesta selektora iako nije vodio tim u nijednoj zvaničnoj utakmici. Đukić je na mesto selektora došao u decembru 2007. godine nakon odličnih rezultata sa mladom reprezetacijom.

Počeo je da igrače kojima je bio selektor uvodi u seniorski tim ali je na čelu reprezentacije ostao manje od osam meseci. Pet prijateljskih mečeva i debakl na Olimpijskim igrama, uz nekoliko objektivnih razloga, bili su dovoljni prvom čoveku našeg saveza Tomislavu Karadžiću da ga smeni.

Za: Đukić je mlad trener koji je imao velike uspehe radeći u Partizanu i na mestu selektora mlade reprezentacije. Dovođenjem njega na mesto selektora bila bi ispravljena nepravda, a uz napadačku filozofiju koju forsira i narod bi bio zadovoljan.

Protiv: Đukić kao i Ivan Jovanović, ima posao. Trenutno je prvi trener Valjadolida sa kojim veoma uspešno gura u španskoj 'Segundi' (Valjadolid je trenutno drugi na tabeli).

Ostali:

Pored ovih kandidata još nekoliko imena provlači se kroz štampu kao mogući naslednici Vladimira Petrovića. Tu su Milovan Rajevac, Dragan stojković, Vladimir Vermezović i Ljubiša Tumbaković.

Milovan Rajevac je bio glavni kandidat za selektora kada je Radomir Antić odlazio, ali tada nije prihvatio ponudu. Sjajne rezultate ostvarene sa Ganom na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi pomalo su neutralisali neuspesi u Saudijskoj Arabiji i Kataru.

Što se tiče Ljubiše Tumbakovića, mesto selektora bi za njega bilo možda i kruna trenerske karijere. Tumbaković važi za najuspešnijeg trenera u istoriji Partizana, a zapažene rezultate beležio je i u kineskom fudbalu. Sa druge strane, ako bi on bio selektor sigurno bi jedan deo javnosti zamerao na klupskoj obojenosti.

Slično je i sa Vladimirom Vermezovićem. Vermezović je trener koji je jedini sa ovih prostora uspeo da prezimi u Evropi. Međutim, nakon debakla protiv Petržalke i Makabi Petah Tikve Vermezović je ostao ’obeležen’, pa bi sa te strane sigurno imao problema.

Na kraju, Dragan Stojković Piksi. Sadašnji trener Nagoje, koji se sa tom ekipom bori da u japanskom šampionatu odbrani titulu, bio bi možda i idealno rešenje. Piksi je možda i najbolji fudbaler koga je ova zemlja imala u istoriji, a pokazao je da je i veoma dobar trener.

U prilog tome idu i pohvale Arsena Vengera koji je nekoliko puta izjavio da bi voleo da ga vidi kao svog naslednika na klupi Arsenala. Međutim, poznato je na kakav način je Stojković otišao iz srpskog fudbala, pa je teško očekivati da se tako brzo vrati.

Fudbalska 2011. bila je godina za zaborav, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu počinju u septembru naredne godine, a po srpski fudbal bilo bi pogubno kada bi propustio dva velika takmičenja u nizu.