F1: Raport sa polugodišta (II)

12. Nakadžima, 8 poena

U Vilijamsovih 16 timskih bodova, Kazuki i Niko Rozberg imaju podjednak doprinos. To sigurno godi japanskom vozaču: pompa, slava i očekivanja usmereni su ka sinu prvog finskog F1 šampiona, a Nakadžima može da ćuti i radi, i da s puno opravdanja izađe pred skeptike i pokaže da kokpit nije dobio samo zahvaljujući japanskoj vezi, prezimenu ili Tojoti. Nije da ti faktori nisu pomogli, ali trebalo bi da je jasno da Kazuki već na osnovu sopstvenih sposobnosti zaslužuje da se nađe tu gde jeste.

Kaz nijednom nije krenuo iz prvih pet redova, najbolja startna pozicija bila je mesto 12, izboreno dva puta. Takvi plasmani daju više slobode kada je u pitanju količina goriva s kojom se u trku ulazi, ali proboj troši mnogo vremena i energije. Nedavno je Vilijams objavio da će morati da se vrati aerodinamici ovogodišnjeg automobila, koja je i slaba tačka i faktor koji hendikepira njihove vozače. Tim je, naime, previše resursa i vremena već uložio u bolid za 2009, zapostavljajući FW30. To im se u poslednje vreme sveti, a u performansama i te kako ogleda, jer se ekipa iz Grouva ne bori za ciljano četvrto mesto u generalnom, već se muči da ostane na poziciji šest.

13. Kultard, 6 poena

Uoči Silverstona, Škotlandjanin je objavio da mu je ovo poslednja F1 sezona. Sada već senior koji je “bio svuda i video sve”, Dejvid je tu informaciju čuvao za domaći gran pri i mesto gde je dva puta otvarao pobednički šampanjac. Tokom četiri godine u Red Bulu, Kultard je ekipi doneo prve bodove, prvi podijum, i prvi je pilot koji je vodio trku za štalu - naslednika resursa posrnulog Jaguara. Uloga tehničkog konsultanta i testera mu je obezbeđena, a nije isključena ni trkačka rola u nekom drugom šampionatu.

Period od 2004. naovamo obilato je koristio i škotskom veteranu, jer je u zaborav gurnuo gro njegovih dotle počinjenih gluposti. U petnaestogodišnju Kultardovu karijeru spadaju i ovakvi trenuci: udes u krugu za zagrevanje u trci u koju je trebalo da krene s pol pozicije (Monca '95), udarac u zid na ulasku u boks u vreme vođstva (Edelejd '95), prepuštanje pobede Hakinenu (Melburn '98), večno sporni sudar sa Šumaherom u Belgiji iste te godine, kao i potpuno nerezonski, pogibeljni atak na timskog kolegu u Spa Frankoršampu u sezoni 1999. Početkom milenijuma, svima je već bio dosadio najavama tipa "sledeća godina je moja" i ličio je na isluženog vozača koji se očajnički otima za kokpit u eliti. Dakle, Kultard je mnogo fleka kamuflirao vožnjama za Red Bul, i ovaj plejboj i džentlmen napustiće Formulu kao poštovan trkač, ovih dana čujemo, potencijalno zanimljiv Mercedesu u DTM-u.

14. Fetel, 5 poena

Sebastijan je u perspektivi najdragoceniji vozački resurs i, nakon Alonsa, drugo najatraktivnije ime za veće i ambicioznije ekipe. Zvuči preterano? Uoci Silvestona, Fetel je napunio 21 godinu, prve F1 poene osvojio je kao najmlađi pilot u istoriji, kad mu je još bilo 19. Za Toro Roso je 2008. izborio bodove u Monaku u Kanadi i onim što prikazuje dokazuje da je za bar dva broja nadrastao svoje aktuelno trkačko okruženje. Doduše, broj krugova koje je izvezao skandalozno mali, tek 54,6% ukupne distance.

Fetelove startne pozicije kreću se između 8. i 19, kolegu iz ekipe pobeđuje sa 5:4. Logičan nastavak karijere vodio bi ga na upraznjeno sedište u Red Bulu, za to mesto preporučuje ga i Dejvid Kultard. Međutim, dečko je zanimljiv i BMW-u, za čijim volanom je odvezao F1 debi, i Ferariju, čiji je glavni sponzor, Filip Moris, navodno spreman da za 60 miliona evra otkupi Fetela i oslobodi ga svih ostalih obaveza. Ko god osigura njegove usluge, učinio je verovatno najpametniji od svih trenutno mogućih kadrovskih poteza i dobro investirao na duge staze.

15. Glok, 5 poena

Debijem u Kanadi 2004. Timo je zaintrigirao svet, ali ga nije ostavio bez daha, jer su bodovi stigli nakon diskvalifikacije ljudi koji su kroz cilj prošli pre njega. Javnost bi možda zaboravila Gloka, ali Glok nije zaboravio Formulu 1. A on je pilot koji će sve eventualne nedostatke - lične, ili tehničke - kompenzovati tevtonskom upornoscu. Ta je vrlina i stajala u korenu njegovog povratka u Formulu 1 posle tri sezone pauze, Čempkara i GP2 serije. Slabiji karakteri bi odustali, Timo se za svoj san izborio.

Tojota F1 tim hvali ga zbog zrelog pristupa, konstantnog trkačkog ritma, motivisanosti, predanosti i odlučnosti, kao i prisne saradnje sa mehaničarima i inženjerima. U ekipi je stekao nadimak “terijer”, jer nikada ne odustaje pre nego što postigne ono što želi. Očigledno se radi o neumornom radniku, te bi tek tri starta iz prvih pet redova i kvalifikacioni rezultat od 2:7 protiv timskog kolege ukazivali na to gde bi Nemac morao da uloži dodatnu dozu svoje ogromne energije.

16. Baton, 3 poena

Prvi je ove godine osvojio poene za Hondu, ali ga je potom rezultatima poklopio Barikelo. I ne samo bodovno, Brazilac barem završava trke, a Englezu vikend zna da bude prekratak (Melburn, Sakir, Manji Kur). Od 571 kruga, koliko je sezona dosad imala, Baton je prešao tek 397, to je procentualno 69,5% i bolje je samo od Nelsinja Pikea i vozača ekipa Toro Roso, Fors Indija i počivšeg Super Agurija. Batonova nada je temeljna izmena propisa za 2009, ona koja će pretumbati stvari na planu aerodinamike, guma i mehaničkog prianjanja. Tekuća sezona za Hondu je uveliko otpisana, a veliki “papa” Ros Braun kaže da nema šta da zameri svojim pilotima. On bolje od svih zna da je RA108 daleko od konkurentnog automobila.

.

17. Burde, 2 poena

Put od apsolutnog favorita, zvezde i četvorostrukog prvaka do autsajdera može da bude neobično kratak, a prešao ga je Sebastijan Burde transferom iz Čempkara u Formulu 1. U Americi je Francuz bio u najslavnijoj ekipi šampionata, u F1 konkurenciji, njegov aktuelni tim gleda kome će se prodati i ne stiže da proizvede dovoljno rezervnih delova za novi bolid. Ipak, pilot iz Le Mana nalazi izvore inspiracije. I “preko bare” je, tvrdi on, važnije od pobeda bilo to što je dobro radio svoj posao. Sada je projektovani cilj ista ta lična satisfakcija, osećaj da je učinio sve što je bilo do njega. Ovo je zdrava, potencijalno spasonosna logika u godini otrežnjenja i održaće Burdeu glavu iznad duboke vode. U ovoj sezoni Francuz je prešao više krugova od timskog kolege, ali njegov skor je, što zbog ličnih, što zbog tehničkih grešaka, i dalje mršavih 60,6%.

Ohrabruje brz prelazak ekipe sa prošlogodišnjeg automobila na STR3, iako je Toro Roso s bolidom morao da se upoznaje u Monte Karlu i Kanadi, na stazama odakle se korisni zaključci teško izvlace. Stvari idu nabolje, mala Skuderija u poslednja dva gran prija nema problem da preskoči prvu kvalifikacionu prepreku. Sebastijan u tekućoj sezoni mora da izbori još godinu dana F1 života, što ne treba da bude posebno problematično, pa da tek 2009. razmišlja kuda bi se moglo dalje.

18. Pike 2 poena

Od početka sezone čekali smo da još jedan sin velikog oca konačno proradi. Nade su bile utoliko veće, jer Nelsinjo nije dospeo u elitu zato što mu prezime zvuči sjajno, budi lepe uspomene i, još važnije, može da otvori mnoga vrata, već preko naslova viceprvaka GP2 serije: njega je Hamilton morao da pobedi na putu do GP2 titule. Status zvezde u dolasku bio je obezbeđen rezultatima, a osnovno F1 iskustvo stečeno je ulogom Renoovog trećeg čoveka u 2007.

I onda - ništa. Sušni period razvukao se preko svih zamislivih granica, a jedinu nadu davalo je lane već ispoljeno umeće tima da podrži vozača u problematičnoj debi sezoni. Doduše, izgledalo je da strpljenje ističe, a čak je pominjana i Briatoreova kadrovska kombinatorika koja bi, namesto Brazilca, u Reno dovela Marka Vebera. Agoniju su presekli Francuski i Britanski gran pri. U Manji Kuru je Nelson Anđelo osvojio prve poene, a u Silverstonu je - valjda - uteha da su grešili i mnogo iskusniji od njega. U pola sezone nijednom na kvalifikacijama nije nadmašio Alonsa, ali to i nije čudo. Pravi problem je trajanje na trkama, jer je mali Pike samo tri puta video kariranu zastavu i prešao je tek dve trećine predviđenih krugova.

19. Fizikela

Đankarlo se u Formuli 1 održao zato što je ekipi Fors Indija bilo potrebno njegovo iskustvo, a vizu za nastavak karijere izvadiće ako tim od njega i dalje bude dobijao korisne informacije. U tu sliku sasvim se uklapa i zahtev da konstantno pokazuje da je bolji od Zutila, a to prestaje da bude slučaj. Dok je Super Aguri bio deo karavana, Fors Indija imala je koga da pobeđuje, i u to doba je brojala desetinke i delove desetinke do eventualnog ulaska u drugu kvalifikacionu rundu.

Karakteristično za male timove, u nastavku sezone tempo napretka je opao, i to se vidi po startnim pozicijama. Ni u početnim trkama, automobili Vidžaja Malije nisu mogli da preskoče prvu subotnju preponu, ali su, prema postignutim vremenima, gajene nade da će to pre ili kasnije učiniti. Sada je ispadanje u prvoj rundi rezervisano, a iz poslednjeg reda ne kreće se svaki put samo zbog toga što drugi vozači budu kažnjeni zbog zamene menjača, ili nekog prekršaja.

20. Zutil

Ako bismo Zutila ocenjivali po nastupu u Monte Karlu, ne bi uopšte bilo sporno da mu pripada sedište u Formuli 1. Na njegovu žalost, Monako je jednom godišnje, a šest nezavršenih trka, jedno 16. i dva 19. mesta slaba su preporuka za budućnost i u Fors Indiji. Od vozača koji su još uvek aktivni u šampionatu, Adrian je prešao najmanje krugova, tek 49,7% distance. Jedino što se sa sporim i lošim autom može uraditi jeste da se doveze do cilja. Nemac ni to ne čini. Od Kristijana Albersa naovamo, niko nije spojio tri besplodne F1 sezone, ne postoji razlog da Adrian u tom smislu ima ikakav popust.

21. Sato

Taku-san je, nažalost, izgleda završio F1 karijeru. Igra sa Super Agurijem bila je hrabra i inspirativna dok je trajala, ali su je zaustavili nerešivi problemi s novcem. Koncem jula, resursi ekipe biće predmet prodaje na onlajn-aukciji. Japanski tim je 2008. započeo - i pre vremena završio - sa prastarim automobilom, s kojim je Sato na tri od četiri gran prija zabeležio plasman. Barselona je uvek simpatičnom i na juriš spremnom Takumi donela poštovanja vredno 13. mesto, ali i poslednji GP start. Super Aguri je od mane načinio prednost - poznati, makar i stari bolid, na otvaranju sezone može da se pokaže korisnijim od sasvim nove kreacije. To je i poslednje po čemu ćemo pamtiti pokušaj Agurija Suzukija da se održi u “pirana klubu” Formule 1.

22. Dejvidson

“Ent” je ostao upečatljiviji kao test vozač, nego kao trkač, pošto nastupi za Minardi, Hondu i Super Aguri nisu rezultirali ni jednim jedinim poenom. Ove godine, na sve četiri trke krenuo je iz poslednjeg startnog reda, u kvalifikacionim plasmanima stajao je na 2:2 sa timskim kolegom, a dva gran prija na kojima je klasifikovan završio je na višoj poziciji od Sata. Najbolji plasman bilo je mesto 15. Verovatno je i Dejvidsonova F1 priča ispričana, osim ako ga neka ekipa angažuje kao probnog pilota. O tome, istina, zasad nema nikakvih naznaka