Miroslav Vulićević za B92: Ne može svako da igra u Partizanu

Ništa gore za jednog profesionalca nema od teške povrede na vrhuncu forme. Posebno ako ta povreda spada u red onih koje prete da ugroze nastavak karijere.

Baš jedna takva zadesila je desnog beka Partizana Miroslava Vulićevića krajem oktobra, u večitom derbiju, ali ju je on pobedio. Pucanje prednjeg ukrštenog ligamenta kolena može da odvoji igrača do devet meseci sa terena, ali Vulićević očekuje da to bude znatno ranije.

U intervjuu za B92 Vulićević je najavio povratak u formu koju je imao pre povrede, analizirao nam je proteklu polusezonu, istakao gde je najteže gostovati u Srbiji, te oktrio svoje favorite kada su u pitanju najjače evropske lige, te najbolji igrači u svetu i u Srbiji.

Aleksandar Kovačević Srbija
Podeli

Pre tačno godinu dana pričao nam je o svojim utiscima po dolasku u Humsku 1. U međuvemenu je postao jedan od ključnih igrača tima, ali ga je povreda omela tokom jeseni. Prema njegovim rečima povratak je relativno blizu.

"Za sada sve ide odlično, i bolje nego što je očekivano. Doktor koji me je operisao je prezadovoljan kako izgleda koleno. Rekao mi je da izgleda kao da je prošlo devet, a ne šest nedelja od operacije. Krenuo sam polako da radim sa loptom, ali još je rano reći kada je pravo vreme za povratak na teren. Verovatno u aprilu".

Poslednjih godina sve češće se dešava povreda ligamenata kolena, ali nema pravila kako će da se ona dogodi, ni kada.

"To je povreda koja te zadesi ili ne tokom karijere. Poslednjih godina je sve češća, ali ne može da se utvrdi da li je to zbog većeg napora, terena ili nečeg trećeg. Rade i istraživanja u vezi sa tim, ali i dalje nema pravog odgovora. Možda je i pre lošiji teren, neravna podloga, nego napor“.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo da po povratku na teren zaostaje za formom koju je imao pre povrede.

"Mogu sigurno da se vratim na pravi nivo. Sigurno na prvoj utakmici neće biti kao pre povrede, ima dosta toga i u glavi, ali biće treninga koji će to da „izbrišu“. Kada se završi rehabilitacija, sve što mogu da uradim sa levom, moram moći i sa desnom poređenom nogom. Za sada je savijam i ispravljam do kraja kao i ovu koju nisam povredio. Ako se uradi dobro rehabilitacija neće ostati nikakve posledice. Sada mi je taj ligament jači od ovog na levoj nozi, ali to ne garantuje da on neće opet pući“.

Ono što igračima pravi možda i veći problem od fizičkog oštećenja jeste mentalna blokada po povratku u igru.

"To je individualno, zavisi kakav je ko u glavi psihički, da li si plašljiv ili nisi i da li možeš to da izbaciš. Ja do sada nisam bio. Verovatno će prvih nekoliko utakmica biti nezgodno, ali mislim da će to nestati kako bude vreme oticalo. Šta je bilo bilo je“.

Partizan ove godine nije osvojio nijedan trofej, ali je godinu završio na zadovoljavajući način koji obećava najbolji mogući finiš.

"Mislim da moramo biti zadovoljni. Prvi smo na tabeli, igrali smo u veoma jakoj grupi u Ligi Evrope. Ostaje žal što smo mogli sigurno da uzmemo neki bod više. Imali smo Dankovu prečku protiv Bešiktaša, odligrali smo stvarno odlično u gostima protiv Totenhema, videli ste koliko smo šansi propustili protiv Asterasa. S obzirom da smo igrali na tri fronta i da su nas pratili i pehovi sa povredama, nikako nismo mogli da kompletiramo tim, sve je odlično. Sada samo treba da se dobro spremimo i nastavimo u istom ritmu u kojem smo završili prvi deo sezone“.

I dok većina evropskih liga tokom zime pravi pauzu od najviše dve nedelje, negde do četiri, srpski klubovi će da odmaraju puna dva meseca.

"Bilo bi bolje da je kraća sezona, ali svi znamo kakvi su naši tereni, da se ne lažemo. Ne bi sigurno mogli da igramo utakmice u ranom delu februara. Sigurno da to ni na šta ne bi ličilo, ali u takvoj smo situaciji“.

Za razliku od nekih ranijih vremena, Partizan i Zvezda poslednjih godina sve češće gube bodove u domaćem prvenstvu, posebno na gostovanjima.

"Ima dosta ekipa koje dobro igraju na domaćem terenu. Svi znaju da je specifično u Novom Pazaru, ali svi volimo da igramo pred punim tribinama. Ja iskreno volim da igram tamo. Moramo i da istrpimo neki komentar. Jedina mana toga je loš teren u Novom Pazaru koji ubije žar utakmice. Vojvodina je takođe odlična na svom terenu. Ali svaka utakmica nosi tri boda, ako ne izađete na meč kako treba možete svugde imati dosta problema“.

Godinama unazad često se ističe da crno-beli ipak bolje igraju u gostima nego kod kuće, gde znaju biti poprilično stegnuti pred svojim navijačima. Međutim, ove sezone Partizan je ipak dobio devet od 14 utakmica u Humskoj, a samo jedna kiks napravio je u Superligi.

"Kada igrate u Partizanu, kada vežete deset pobeda morate i 11. Sve se brzo zaboravi i to je normalno. Igranje u Partizanu nosi svoju težinu, uvek je prisutan pritisak, pa tu ni ne može svako da igra. Morate to da iznesete na leđima. Kada ekipe dolaze kod nas igraju defanzivnije, mnogo je teško probiti taj bunker, pa i navijači postanu nestrpljiviji, čekaju taj gol pa i mi uđemo u nervozu. Zaboravimo neki taktički detalj jer želimo što pre da postignemo gol. Publika uvek očekuje atraktivan i dobar Partizan, dosta golova, ali nas je ove sezone veoma dobro nosila, bilo je fenomenalno navijanje pa smo i skinuli tu blokadu domaćeg terena“.

Iako ima fudbalera koji ne kriju da izbegavaju da gledaju utakmice drugih liga i timova, Vulićević ima svoje favorite.

"Volim najviše da pratim Premijer ligu, ali i svaki tim gde igraju naši igrači. Voleo bih možda da zaigram u Nemačkoj. Mislim da bi meni odgovaralo, nije bitno koji tim“.

Kraj je godine, biraju se najbolji igrači, a prema onome što je izabrao Vulićević, očigledno voli surove golgetere.

"Ronaldo je najbolji po mom mišljenju. Znam da je veliki radnik, da mnogo ulaže u sebe i stalno sebe nadograđuje. U Srbiji je najbolji igrač Petar Škuletić. On je prvu polusezonu kada je došao dobro igrao, nije imao golova, nije ga ni hteo, ali je igrao fenomenalno. Samo se čekao tajming kada će da eksplodira. Mislim da je ovo što je uradio realnost, može i mnogo više i bolje, još je mlad. Bez premca je“, rekao je Vulićević.

Navijači i javnost lako mogu da vide kakva je atmosfera u ekipi na samom terenu, ali je teško proceniti ko je zadužen za njeno održavanje u svlačionici.

"Atmosfera je uvek odlična, Saša prednjači kapitenski. Uvek ima svoje šale čemu se uvek priključi 6-7 igrača, Grbić, Luka, Danko. Bitno je da ne napravite neki „kiks“ da vam se ne nakače na leđa.Kada je šala svi se šalimo, nema nikad ljutnje, ali znamo i granicu“, zaključio je Vulićević intervju za B92.

strana 1 od 2 idi na stranu