Himna koja ujedinjuje Evropu

A onda u otmeni Grincing, nekad boemsku četvrt Beča, punu kafanica i kafea u koje su svraćali da bi menjali svet oni koji su proslavili Beč. Pevalo se i plesalo, razgovaralo i stvaralo u Grincingu. Ko je sedeo tu? Oskar Kokoška, Frojd, Jung, Štefan Cvajg, Kafka, Rilke. Da li tu sedi neverovatna Elfrida Jelinek?

Ali i sada kao i nekada zabavljalo se u Prateru. To je verovatno najpoznatiji zabavni park na svetu, sa velikim točkom koji je još jedan od simbola Beča. Baš tu je Rid snimao one čuvene scene sa Orsonom Velsom, koji je ostvario jednu od najboljih uloga u jednom od najboljih filmova svih vremena - „Treći čovek“. I dok se točak okreće sa kabinama iz kojih oni smeli mogu gledati Beč, kao da se svuda čuje muzika iz ovog filma koju je Karas odsvirao na citri. Kao da malu jezu izazivaju kuće zabave koje su sada posvuda, koje su nekako u drugi plan potisnule naivnost i šarenilo karusela.

Ne možete da odete iz Beča a da ne vidite Hundertvaser, arhitektonsko ostvarenje neobičnog umetnika Fridensrajha Hundertvasera, rođenog pod imenom Fridrih Stovaser. Ovaj rođeni Bečlija nije mario za formalno umetničko obrazovanje.

Hundertvaser (foto: Wikimedia Commons)

Izložba dela Egona Šilea uticaće presudno na njega, jer će zauvek ostati impresioniran bojama kao i živošću i humanošću građevina koje prikazuje na slikama. Takođe ga fasciniraju dela Valtera Kampmana i njegovo prikazivanje stabala kao da su ljudska bića. Ova dva slikara imala su podjednaki uticaj na Hundertvasera kao i veliki majstori poput Paula Klea i Gustava Klimta.

Postao je svetski poznat već od kasnih 60-ih godina, jer nakon boravka u Parizu slede neprestane izložbe, predavanja i performansi. Međutim, Hundertvaser kuća i „pijana ulica“ je očaravajuće ludo.

To je zgrada živih boja, zaobljenih uglova, talasastih zidova, s čijeg krova raste drveće i žbunje, ispred koje su brežuljkasti trotoari, kao talasi, galerija u istom stilu i vesela terase kafea. Hundertvaser je osmislio ovo zdanje 1985. godine. To je najneobičnije mesto u Beču, ali koje dovoljno govori o Beču, gradu koji je otvoren za izazov koji podstiče stvaralaštvo. Kuća Hundertvaser je postala novi simbol Beča, čudo mašte i razigranosti koje razbija sve stereotipe u arhitekturi i koje izaziva osmeh i radost.

Uostalom, zar Beč nije grad u kome je Betoven komponovao „Odu radosti“?! Danas je to himna koja ujedinjuje Evropu.