Nesebar, biser pod lipama

Nisam do kraja verovao u te priče. Donekle zbog predrasuda koje još uvek, uprkos njihovoj demokratskoj tranziciji, imam prema zemljama iza nekadašnje „gvozdene zavese“, ali i stoga što sam smatrao da u pričama o živopisnosti i nesvakidašnjosti Nesebara ima podosta marketinga turističkih agencija. Stvarnost me je, međutim, kad je Nesebar u pitanju demantovala, u potpunosti. Situacija u Bugarskoj, uprkos dvodecenijskoj demokratskoj tranziciji i činjenici da je ta zemlja od 1. januara 2007. članica Evropske unije, nimalo me nije impresionirala. Naprotiv, no to je već druga priča.

Krajem juna otišao sam, u stvari, na letovanje u crnomorsko letovalište Sunčev breg, koji Bugari na engleskom zovu „Sani bič“. Sunčev breg, nekadašnje sindikalno odmaralište bugarskih trudbenika, danas je mondensko letovalište sa nekoliko stotina hotela, brojnim restoranima, kafeima, buticima, diskotekama, akva parkovima i sa devet kilometara dugom peščanom plažom, na kojoj se baškare Nemci, Skandinavci, Englezi, sve više Rusi i drugi stranci. Bugara na plaži u „Sani biču“, koliko sam video, nema i „svećom da ih tražiš“. Sunčev breg je sada, čujem, preskup za njih.

Nije mi poseban utisak ostavio ni taj i takav „Sani bič“, niti njegova devet ili deset kilometara duga peščana plaža, na kojoj se svakoga dana tiska na desetine hiljade kupača. Već drugog dana letovanja otišao sam do obližnjeg starog Nesebara, gde sam nedugo po prispeću shvatio da ću u Sunčevom bregu samo da spavam, a da ću ostalo vreme da provodom u tom naselju. Ovo tim pre što sam u starom Nesebaru, do kojeg se iz Sunčevog brega stiže gradskim autobusom koji polazi na svakih desetak minuta, otkrio i plažu, dugu nekih 200 do 300 metara, sa stotinak ili tek nešto više kupača. Volim manje, diskretnije i donekle intimnije plaže. Poslednjih godina sve više volim i da na letovanju spojim zadovoljstvo odmora i nerada sa užitkom upoznavanja novih sredina i ljudi i razgledanja kulturnoistorijskih znamenitosti.

Stari Nesebar, smešten na ostrvu dugom 850 i širokom 300 metara, koje je prevlakom spojeno sa kopnom, te donekle podseća na crnogorski Sveti Stefan, upravo je mesto koje nudi mogućnost prijatnog odmora i istovremenog ugođaja upoznavanja kulturnoistorijskih znamenitosti drugih naroda i ostavštine starih civilizacija. Nesebar koji su, 1.200 godina pre Hrista, pod imenom Mesambrija, podigli Tračani, a pre dva i po milenijuma kolonizovali antički Grci, da bi ga potom naselili najpre Vizantinci, a za njima Sloveni, to jest Bugari, slovi za jedno od najstarijih naselja na Balkanu. Tragove su ostavili svi koji su ga gradili i u njemu živeli. Iza Grka ostale su zidine antičkog naselja, nadgrobni spomenici, grnčarija, nakit i drugi predmeti iz svakodnevnog života. Vizantinci su, pored ostalog, gradili crkve i terme. Bugari su nastavili sa gradnjom crkava, kojih u Nesebaru, računajući i konzervirane ruševine vizantijskih bogomolja, ima četrdesetak.

Kuće u Nesebaru, u kojima su locirani brojni restorani, prodavnice, suvenirnice, antikvarnice, ali i hoteli i drugi sadržaji, izgrađene su u balkansko - orijentalnom stilu, po čemu naselje podseća na makedonski Ohrid, samo što je znatno manje, kompaktnije i živopisnije. Trgovi su maleni, uske ulice kaldrmisane, što me podsetilo na dane detinjstva i rane mladosti na kragujevačkoj Pivari. U Nesebaru, na obali Crnog mora, ne rastu palme i drugo morsko (mediteransko) drveće i rastinje. Rastu lipe, bagremovi, topole, šljive džanarike i drugo kontinentalno bilje. Kako je ove godine leto zadocnilo i na Crnom moru, krajem juna i početkom jula u Nesebaru su mirisale rascvetale lipe i sazrevale džanarike.