Otvoren konkurs za učešće na 56. Oktobarskom salonu

Prvi Jesenji salon (Salon d’Automne) održan je u Parizu 1903. godine, u nastojanju da se omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikazuju svoje radove, što je predstavljalo jedinstven odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena.

Bile su izložene slike do tada još neafirmisanih umetnika: Pjera Bonara (Pierre Bonnard (1867–1947)), Anrija Matisa (Henry Matisse (1869–1954)), Fransoa Pikabijea (François Picabia (1879–1953)), Pola Gogena (Paul Gauguin (1848–1903)) i mnogih drugih.

"Ovogodišnji 56. Oktobarski salon, ‟daleki rođak“ pomenute inicijative trebalo bi da bude omaž toj slavnoj prošlosti – prikazivanjem radova brojnih umetnika koji još uvek nemaju pristup međunarodnim platformama, i to rame uz rame s delima renomiranih umetnika. Izložba će, takođe, prikazati šta prolazno zadovoljstvo i njegova suprotnost znače u umetnosti danas", piše kustos Dejvid Eliot u zvaničnom saopštenju.

Godine 1784, Žan Pol Egid Martini (Jean-Paul-Égide Martini (1741–1816)) komponovao je ‟Ljubavni zanos” (Plaisir d’Amour), klasičnu ljubavnu pesmu, zasnovanu na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana (Jean-Pierre Claris de Florian (1755–1794)). Florijan je, poput nebrojenih žrtava terora Francuske revolucije, umro 1794. Ipak, reči njegove pesme odzvanjaju kroz vekove, te i danas prenose poruku, istovremeno i večnu i prolaznu, kako u originalnom – Martinijevom aranžmanu, tako i u drastično izmenjenoj – kič verziji.

"Imajući u vidu te istorijske kontraste i paradokse, ovaj Oktobarski salon biće posvećen ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude niti banalno niti kič. To može obuhvatiti ne tako jednostavna zadovoljstva ljubavi, humora, straha, kao i bilo koju drugu perspektivu, kakvu umetnost pruža na temu krhkosti ljudskog postojanja i života, a koja opet, sama po sebi, može ostvariti trenutan ili trajan uticaj. Radovi mogu biti u bilo kom formatu ili mediju", objašnjava Eliot.

Selekcija umetnika i radova će se sastojati od petnaestak međunarodnoh umetnika koje će kustos direktno pozvati da prikažu već postojeći rad ili novi rad proizveden za potrebe Salona; i četrdesetak umetnika starosti do 40 godina čiji će radovi biti izabrani putem javnog konkursa koji će biti objavljen na internetu.

Kriterijum za učešće umetnika na javnom konkursu određen je zemljom porekla, istorijskim vezama i geografskim položajem u odnosu na Srbiju. Tokom svoje burne prošlosti, Srbija je bila carstvo, deo drugih carstava, Otomanskog i Austrougarskog, kraljevina, deo socijalističke federativne republike, republika, i trenutno je u statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Javni konkurs bi trebalo da reflektuje to široko područje te će na njemu pravo učestvovanja imati umetnici iz zemalja obuhvaćenih spiskom, koji je naveden niže u tekstu. Javni konkurs će biti otvoren na internetu do 31. januara 2016. godine. Radove će izabrati kustos. U obzir će biti uzeti samo radovi umetnika koji su već izlagali, i radovi koji odgovaraju temi i ideji 56. Oktobarskog salona.

Javni konkurs je otvoren za umetnike do 40 godina starosti, građane sledećih država:

Azerbejdžana, Albanije, Alžira, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Danske, Egipta, Estonije, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Hrvatske, Iraka, Irske, Italije, Izralea, Jemena, Katara, Kipra, Letonije, Libana, Libije, Litvanije, Luksemburga, Mađarske, Makedonije, Malte, Moldavije, Nemačke, Poljske, Portugala, Rumunije, Saudijske Arabije, Slovačke, Slovenije, Srbije, Španije, Švedske, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije. Novi Odbor Oktobarskog salona, koga je imenovao Grad Beograd čine Dejan Đorić, predsednik, Đorđe Stanojević, Nikola Božović, Božidar Plazinić i Ivona Jevtić. Kulturni centar Beograda po odluci osnivača (Grad Beograd) ostaje glavni organizator ove manifestacije.

Odlukom Skupštine grada Beograda u novembru 2014. godine Oktobarski salon, najveća manifestacija savremene umetnosti u Srbiji, održavaće se svake druge godine. Odluka je usvojena u završnici 55. izdanja ove međunarodne izložbe. Inicijativa je stigla od sekretara za kulturu Grada Beograda Vladana Vukosavljevića, sa obrazloženjem da bi se promenom dinamike održavanja Oktobarskog salona ostvarile određene uštede, ali i popravio kvalitet ove kulturne manifestacije. Ova odluka ne znači da je Salon od oktobra 2014. godine postao bijenale, već da će se održavati svake druge godine.

Koncept 56. Oktobarskog salona na predlog umetničkog direktora nosi naziv „Ljubavni zanos“. Salon će biti posvećen ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude niti banalno niti kič. Salon će predstaviti radove pedesetak umetnika; pored direktnog poziva Dejvida Eliota određenim umetnicima od kojih će neki u narednim mesecima posetiti Beograd u cilju realizacije novih produkcija mišljenih za 56. Oktobarski salon; prvi put će biti otvoren konkurs koji će biti ograničen kada je reč o starosnoj dobi aplikanta i geografskom poreklu, a shodno ideji koncepta umetničkog direktora. Ovaj javni poziv biće objavljen na internetu i otvoren za prijave do 31. januara 2016. godine. Prijavljivanje na www.oktobarskisalon.org/konkurs

Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS-a bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Lorand Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Puset i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Mika Hanula i Branko Dimitrijević, kustoska grupa Red Mind, Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.