Grant Hart: Nemam kompjuter u kući

Live Aid? Flashdance? Queen? MTV? Bravo? Simple Minds? Leo Sayer? Ako vam je prvo na pamet palo nešto od nabrojanog, sumnjam da usred ove ekonomske krize imate vremena da čitate intervju koji sledi. Ako ste pak prvo pomislili na SST, Dinosaur Jr, Sonic Youth ili Hüsker Dü, stvari su posve drugačije.

Nema sumnje da su Hüsker Dü jedan od najuticajnih bendova iz pomenute dekade, kada je u pitanju američki nezavisni rok. Činili su ih Bob Mould (vokal i gitara), Grant Hart (vokal i bubanj) i Greg Norton (bas). Ono što je za njihove roditelje predstavljao tandem Lennon/McCartney, to su za njihove buntovne klince bili Hart/Mould. Njihov prelazak sa kuće SST na veliki Warner Bros umnogome je pomogao da slične korake naprave Sonic Youth, nešto kasnije i Nirvana prelaskom na Geffen. Sve češće svađe Harta i Moulda, praćene samoubistvom njihovog menadžera Davida Savoya, rezultirale su raspadom benda 1988. Bob Mould je nakon toga formirao grupu Sugar, Greg Norton je neko vreme živeo na farmi, sasvim izolovan od muzike, da bi kasnije postao ugostitelj.

Hart je osnovao grupu Nova Mob, sa kojom je bio u Beogradu 1990. godina na Akademiji. Zanimljivo je pomenuti da je to prvi koncert koji je organizovao sadašnji buker glavne bine Exit festivala Dragan Ambrozić (koji je sticajem okolnosti ušao u tu priču nakon odustajanja Ante Čikare). Ambrozić je ponovo doveo Harta u Boegrad i to sumorne 1995. godine, kada je u KST-u svirao dve večeri za redom.

U oktobru 2009. Hart pod svojim imenom izdaje četvrti studijski album Hot Wax, na kom su mu pomogli članovi benda Godspeed You Black Emperor, odnosno A Silver Mt. Zion. Ako sve bude kako treba, promociju tog albuma imaćemo priliku da vidimo u Beogradu u aprilu 2010. godine.

Tvoj novi album Hot Wax je izašao u oktobru. Kakvo je iskustvo bilo snimati ga?

Pošto su mi u snimanju pomagali momci iz kanadskog benda God Speed You Black Emperor, odnosno A Silver Mt. Zion, često sam bio na relaciji Mineapolis - Toronto. Bez njihove pomoći ova ploča ne bi ovako zvučala. Ako si slušao one gudače u pesmi Barbara to je bila njihova ideja.

Da, ta pesma ima neki Brian Wilson šmek..

O hvala, to je veliki kompliment.

Tvoj prošli album je izašao pre 10 godina. Zašto praviš tolike pauze?

Ovaj album sam počeo da snimam još 2005. godine, ali zastoj ima veze sa malopre pomenutom relacijom Mineapolis – Toronto. Studio u Torontu Hotel to Tango, u kom sam počeo snimanje ploče Hot Wax, postao je vrlo popularan u poslednje vreme, tako da je bilo teško naći slobodne termine. Onda se studio selio, nisu radili godinu i po dana, i ja sam tad rešio da je najbolje da album snimam u studiju u Mineapolisu.

U jednom intervjuu sam čitao da si za momke iz A Silver Mt. Zion rekao da su za par nedelja snimanja više uradili nego Bob Mould za 9 godina u Hüsker Dü. Da li je to istina?

Nije, to je pogrešno preneto. Momci iz Silver Mountain Zion su jako talentovani, i rad sa njima nije za poređenje sa Bobovim. Znaš, novinari često vole da usmeravaju razgovor u pravcu u kome njima odgovara i onda izvuku iz konteksta nešto što takođe samo njima odgovara, a to je najčešće neka navodna tenzija između Boba i mene. Između nas više nema nikakvih tenzija, mi smo samo dva matorca.

Postoji li i kakva je razlika u odnosu između Boba i tebe danas i recimo pre 15 godina?

Ono što je slično, to je nismo u svakodnevnom kontaktu. Naši kontakti se uglavnom svode na poslovne stvari, kao što su rešavanje problema sa kućom SST (legendarna nezavisna diskografska kuća iz osamdesetih za koju su izdavali Hüsker Dü prim.aut) koja konstantno zarađuje od naše muzike, ne uplaćujući nam gotovo ništa.

Da pojednostavim stvari – ja volim Boba, nosim u lepoj uspomeni vreme koje sam proveo svirajući sa njim i bila bi mi čast da ponovo imam priliku da sviram sa tako dobrim gitaristom.

Da li si slušao njegov ovogodišnji album Lifes and Times?

Sticajem okolnosti, jednom sam bio kod nekoga ko je pustio taj album. Čuli smo ga 2-3 puta i ne mogu reći da smo bili baš oduševljeni. Znam da kad se Bob potrudi, da može da napravi fenomenalan album, ali mi ovaj novi nije baš legao.

Da li ti je muka od pitanja tipa – kada će i da li će se Hüsker Dü ponovo okupiti?

Mislim da je mnogo manje očekivano ponovo okupljanje nekog benda, nego što je raspad. Sve stvari imaju svoj kraj. Mada, mnogi ljudi nas sada optužuju da smo glupi što se ponovo ne okupimo. To mi govori da ti ljudi misle samo na finansijski aspekt cele priče, odnosno samo na novac. Da budem iskren, mi uopšte ne bismo svirali punk rock da smo hteli novac.

Da li se sećaš koncerta iz Beograda iz 1995?

Naravno da se sećam. Znam da tih godina ljudi u Beogradu nisu imali puno – sećam se da smo pre puta za Budimpeštu benzin kupovali u flašama na ulici – ali i pored svega toga, mogla se osetiti dobrota tih ljudi i više nego topla dobrodošlica koju su nam pružili. Ta dva koncerta u KST-u su mi ostala u divnoj uspomeni, i jedva čekam april.

I dalje sviraš koncerte samo na akustičnoj gitari?

Ne, sviram na električnoj. To možda zvuči opskurno, ali na toj gitari sam u stanju da odsviram različit spektar raspoloženja. Na momente zvuči vrlo slatko, gotovo pop, a na momente bučno i glasno.

Na Hot Wax se čuju bubnjevi, bas, gudači, dok uživo nastupaš sam sa gitarom, i tako već godinama. Zašto?

Odnos ljudi prema svirkama danas je drugačiji nego pre. Mislim da je to počelo još početkom devedesetih kada su svi želeli da budu Kurt Cobain i imaju svoj bend. Svi bi da budu zvezde. Kada ti ljudi provale da je za sve to potreban veliki rad, vrlo često odustanu ili se ponašaju nezbiljno. Ovako, kada sam na turneji, i kada krećem u drugi grad, samo uzmem svoju gitaru i to je to. Ne moram da lupam na vrata hotelske sobe i molim članove benda da se probude. Isto tako, ako mi se u određenom trenutku tako svidi, mogu da promenim ceo tok koncerta, celu set listu, đto je mnogo teže kada imaš bend iza sebe.

Kada sa ove distance pogledaš na vreme koje si proveo u Hüsker Dü, kako ti izgleda? Da li si ponosan, žališ li za nečim..?

Vrlo sam ponosan. Gotovo svaki dan upoznam nekog kome je naša muzika mnogo značila u nekom periodu života. Istina, postoje neki ljudi koji nas nisu dovoljno slušali, pa su postali brokeri, advokati ili lopovi, ali ne možeš uticati na ceo svet

Šta se dešava sa Gregom Nortonom. Da li se viđate?

Da, viđamo se bar jednom mesečno. On sa svojom suprugom vodi jedan vrlo fin restoran, i deluje mi jako srećno. Ipak, kada god dođu neki naši stari prijatelji u grad, kao npr Mike Watt ili Meat Puppets, Greg uzima bas i penje se na binu. Baš je pre par meseci Mike Watt došao u Mineapolis, ja sam svirao kao predgrupa, da bi se na kraju koncerta svi zajedno popeli na binu – ja sam svirao bubnjeve, Mike i Greg bas, i još nekoliko gitara..čini mi se da su svi u sali bili na bini osim kelnera. Divno je bilo videti Grega posle koncerta kako daje autigrame gomili klinaca koji ga znaju iz vremena Hüsker Dü. Baš se vidi kako Greg i dalje uživa dok svira bas.

Šta misliš o, sad već trendu, kada se bendovi iz osamdesetih ponovo okupljaju, kako ti to izgleda?

Mislim da ljudi koji to rade imaju krizu srednjih godina. To mi je najlogičnije objašnjenje za nekog ko se vraća u vreme kad je bio tinejdžer. Istina, i ja na svojim koncertima sviram neke Hüsker Dü pesme, ali pored njih sviram i gomilu pesama sa svojih solo ploča. Dešava mi se da na koncertu, nakon treće ili četvrte Hüsker Dü pesme, počinjem da osećam da ne radim svoj posao dobro, tj da radim nešto što je isuviše lako. Kada kažem „lako“ pod tim podrazumevam način podilaženja publici, a ne da su te pesme lake za sviranje. Nekad mi to stvarno izgleda kao jeftin trik, ali šta ću kad se ljudi najviše raduju tim pesmama.

Postoji li neki album koji ti se baš svideo poslednjih par godina?

Do nove muzike najčešće dolazim tako što se upoznam sa nekim bendom ili muzičarem. Obično razgovaramo o muzici, nakon čega mi oni poklone njihov album. Prošle godine sam svirao na festivalu South by Southwest sa grupom No Age. Oni su mi dali njihov poslednji album, i to je možda ploča koju sam najviše vrteo u poslednje vreme. Sjajan album.

Da li i dalje nemaš kompjuter i mobilni telefon?

Protiv mobilnog telefona nemam ništa protiv sve dok ne zazvoni. Kompjuter znam da koristim ali ga nemam u kući. Očigledno, nisam neki veliki ljubitelj tih modernih tehnologija.

Grant, hvala ti puno na intervjuu

Hvala tebi i nadam se da se vidimo u aprilu. Najiskrenije, jedva čekam da dođem tu. Vi ste divni ljudi – mnogi Amerikanci bi trebali da se ugledaju na osećaj slobode i količinu obrazovanja koju vi posedujete..