Otvaranje dosijea u Srbiji

U Istorijskom Arhivu Beograda nalazi se više od 22.000 dokumenata Državne bezbednosti. U tim papirima ima i personalnih dosijea koji su vođeni za vreme Drugog svetskog rata, kada su komunisit došli na vlast, pa sve do šezdesettih godina prošloga veka, i najvećim delom odnose se na ljude koji su u vreme Milana Nedića upravljali Beogradom. Tu su, između ostalih, dosijei i Milana Stojadinovića kao i Dragoslava Draže Mihailovića.

Direktorka arhiva Branka Prpa kaže da se ta građa sme korisiti samo u naučne svrhe i da je mogu gledati porodica i istoričari.

"Personalna dosijea ljudi koji se čuvaju u Arhivu su ljudi koji su prošli kroz proceduru Nedićeve uprave Grada Beograda, pre svega specijalne policije i Gestapoa, tu su i dosijei ljudi koji su kasnije suđeni kao ratni zločinci i koji su se zatim vodili do sredine šezdesetih godina prošlog veka", rekla je Prpa.

On kaže da građu mogu da gledaju porodice i njihovi potomci: "Sada je recimo dosije Dragoljuba Jovanovića gledao njegov unuk, s tim što nije dozvoljeno kopiranje, a i nije moguće videti imena agenata jer se u personalnim dosijeima uvek štite treća lica agenat ili oni koji su davali podatke".

Žarko Korać je jedan od političara koji je posle promena 5. oktobra došao na vlast. Pošto je Vlada Srbije sredinom 2001. godine donela Uredbu o uvidu u dosijee DB-a, on je mogao da iskoriti priliku i obimnu građu o sebi pročita u zasebnoj prosotriji današnje BIA.

"Ja nisam želeo da vidim svoj dosije, jer iskreno da vam kažem svoj život poznajem, a da gledam prljavšitnu o sebi u smislu ko je nešto rekao, ko je bio na nekom sastanku nisam to hteo. Znam da mi je prisluškivsan telefon, znam da mi je otvarana pošta i mislim da je bilo i gorih stvari, čak je neko vreme bilo i nekog nadzora. Ima mnogo dokaza za to, neki su tragikomični. Posle promena su mi neki konobari prilazili u restoranu gde ja obično ručam, pa mi je rekao kako kad ja dođem da ručam sa Rasimom Ljajićem da DB, traži da se slanik na kome je mikrofon stavi na naš sto", kaže Korać.

U tim dosijeima kao i u dosijeima koji se nalaze u Istorijskom Arhivu Beograda imena doušnika i potkazivača su zatamljena. Branka Prpa kaže da je to praksa u svetu i da recimo Nacionalni arhiv Velike Britanije ima embargo od 100 godina na otvaranje persoalnih dosijea.

"Vi prosto možete da zamislite šta sve ima u jednom dosijeu čoveka, to je kompletna jedna privatnost, to je praćenje, to su detalji koji su zaista vrlo delikatni. Ono što je praksa u svetu je da ćete ga uvek dobiti cenzurisanog, znači nećete moći da pročitate imena ljudi koji su dali izveštaj o vama, koji su doušnici. Dakle, možete da pročitate svoj CV ili ono što ste radili dok ste bili pod opservacijom službe Državne bezbednosti, ali ko je to radio, to nigde u svetu nećete moći da vidite, to se uvek cenzuriše i to je ona takozvana zaštita trećih lica", kaže Prpa.

Uredba Vlade Srbije o otvaranju dosijea suspendovana je odlukom Ustavnog suda 2003. godine. Zakon koji bi regulisao to pitanje još uvek ne postoji, a da bi se regulisalo potrebno je utvrditi i da li je društvo u Srbiji sazrelo da se sa tim nosi, kaže Brnaka Prpa. "Nije to samo pitanje hoćemo li mi ostvariti uvid u dosije ili ne, nego i kakvo smo mi to društvo kome trebaju da se daju na uvid takva dosijea. Da li će to značiti da ako pročitate da vam je neko pre 30 godina dedu posalo na Goli otok, da li ćete vi sada krenuti da mu se osvetite što nije ni malo nemoguće kada smo mi u pitanju."

Žarko Korać ističe da neko kome to odgovara može da manipuliše tajnim dosijeima. On tvrdi da je za vreme prelazne vlade posle 5. okotbra jedan broj tajnih papira DB-a uništen, dok su neki dosijei prekopirani i završili u nečijim privatnim rukama.

"Eto ja imam čast, ako je to čast, da je oko 20 dosijea kopirano na diskove i izneto iz Službe Državne bezbednosti među kojima je i moj. To znači da moj dosije nije samo u službi DB-a, nego ga je neko iz DB-a uzeo i stavio na disk, kao i dosije pokojnog Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, koliko se se sećam tu je i dosije gospodina Čanka iz sindikata Nezavisnost, i još neko. Zbog toga je osuđen Branko Crni, visoki funkcioner Službe DB-a, jer protivno i tadašnjim propisima dosijea se ne smeju iznositi napolje. Znači, oni su prosto iskopirali dosijea nas 20 i negde odneli. Šta je u njima – ništa, ali neko je smatrao da to treba da negde odnese", kaže Korać.

Prošle nedelje je minsitar spoljinih poslova i lider SPO-a Vuk Drašković odlučio da se otvore tajni dosijei koje je Služba bezbednosti tog ministarstva vodila o zaposlenima od 1945. do danas. Inače, Vuk Drašković, uz Dobricu Ćosića, ima jedan od najobimnijih tajnih dosijea u DB-a, gde je za čitanje svih tih papira potrebno izdvojiti više od deset dana.