Ko su parije u Srbiji

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, B92 pokušava da otkrije koji sloj građana u Srbiji ima najviše problema da ostvari svoja prava.

Naši sagovornici slažu se da je, tokom 2007. godine, kršenje prava na slobodu izražavanja ponovo uzelo maha. Takođe, u teškom položaju su i nacionalne manjine, a određene grupe se izdvajaju po ekonomskoj i socijalnoj ugroženosti. Osobe sa invaliditetom i deca ometena u razvoju nedovoljno su zaštićene kategorije, smatraju naši sagovornici.

Zaštitnik prava građana Vojvodine, Petar Teofilović, kazao je da su, po pravilu, najugroženije grupe koje su podzastupljene u organima vlasti i odlučivanja.

"U najugroženije, svakako, spadaju Romi, osobe sa smetnjama u razvoju, a u nekim oblastima i žene“, izjavio je Teofilović.

Kada je reč o merama koje država može odmah da preduzme da bi sprečila kršenje prava ovih grupa, pokrajinski ombudsman rekao je da Srbija što pre mora usvojiti, ali i efikasno sprovesti, zakone protiv diskriminacije, zakone vezane za nacionalne savete i prava nacionalnih zajednica u Srbiji, kao i zakone o ravnopravnosti polova.

Publicista Mirko Đorđević smatra da su, trenutno, najugroženiji ljudi koju predstavljaju „živi i pošteni glas poštenih srpskih intelektualaca“.

"Kako trenutno stvari stoje, država, izgleda, nije spremna da zaštiti ugrožene“, kazao je Đorđević.

Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu smatra da su najugroženije one grupe kojima se krši pravo na rad.

"To je kršenje prava na život, jer bez rada nemate života. Na hiljade ljudi ostaje bez posla, zato što sa druge strane imamo određene pojedince koji se na sumnjiv način bogate. Oni šalju te ljude nemilosrdno šalju u tešku egzistencijalnu neizvesnost“, izjavio je Čupić.

"Najnezaštićenija nacinalna manjina su Romi. Oni su, zapravo, egzistencijalno ugroženi. Postoje i druge grupe koje su ugrožene, ali bih rekao da su ugrožene na drugačiji način“.

"Mi vidimo da čak i oni koji pripadaju vlasti umeju da kažu da će da ograde Romska naselja, dakle da ih izoluje, da pokaže da su oni parije ovoga društva. Kao da su oni neka opasnost!“, rekao je Čupić.

Profesor Čupić, takođe, tvrdi da u državi zaštita ljudskih prava ne funkcioniše na pravi način.

"Oni koji su zaduženi da rade na zaštiti ljudskih prava, jednostavno to ne čine. Reakcija državnih organa morala bi biti brza, jer kada su u pitanju egzistencijalna ljudska prava, tu se ne sme odugovlačiti. Tako se čak i ohrabruju uzurpatori ljudskih prava da nastave sa takvim ponašanjem“, kazao je Čupić.

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, takođe, izdvaja Rome kao grupu koja se nalazi u najnepovoljnijem položaju.

"Njiohov položaj je težak ne samo zato što nemaju nikakvog uticaja na državu, već i zato što populistički političari, umesto da suzbijaju predrasude protiv Roma, koriste uvrežen animozitet prema njima za opravdanje postupaka kojima se krše njihova prava“, kazao je Dimitrijević.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava smatra da nije slučajno što je predsednik opštine Topola istovremeno i predvodnik gomile koja hoće da spreči jedan legalan skup i inicijator predloga da punopravne građane treba, zbog njihove rase, ograditi žicom i držati ih u logoru.

"Jedna stvar je laka: treba što pre doneti zakon o zabrani svake diskriminacije. Druga stvar je teža: treba uporno raditi da se iskorene predrasude koje postoje u društvu. Kao prvo, trebalo bi revidirati udžbenike istorije, koji mahom počivaju na pretpostavci da su Srbi okruženi gorim i niže vrednim narodima i koji počivaju na odgovarajućim teorijama zavere. Ministarstvo prosvete, koje se u koalicionim dogovorima smatra beznačajnom monetom za potkusurivanje, u stvari bi trebalo da bude jedna od najvažnijih ustanova u Srbiji“, kazao je profesor Vojin Dimitrijević.

Sonja Biserko, direktorka helsinškog odbora u Srbiji tvrdi da je u Srbiji obnovljen stereotip o opasnosti od islamskog fundamentalizma.

"Kao i u vreme Miloševića, najugroženije manjine su muslimani, Bošnjaci i Albanci“.

Prema njenim rečima, utom kontekstu može se čitati i kampanja protiv opasnosti vehabija, koje su samo minorna pojava u Srbiji.

Država može, pre svega, striktno da sprovodi Zakon o manjinama i da utiče na stvaranje društvene atmosfere koja ce doprineti tolerantnijem ponasanju društva, rekla je Biserko. U tom pogledu, mediji imaju posebnu ulogu. Nažalost, mediji su često instrument održavanja atmosfere linča i besomučnih hajki potiv svake alternative u ovom društvu."

"Želela bih da istaknem i užasan položaj u kome se nalaze sve osetljive grupe, poput dece ometene u razvoju. Nadam se da će izveštaj američke organizacije o stanju u institucijama za decu ometenu u razvoju biti podsticaj za državu, ali i za društvo, da nešto urade kako bi se promenilo to stanje“, rekla je Sonja Biserko.

Gordana Matković iz Centra za liberalno demokratske studije smatra da osobe sa invaliditetom, a pogotovu deca sa invaliditetom spadaju u najranjivije grupe. "Takve osobe su često su napuštene i od svojih porodica“, kazala je bivša ministarka rada i socijalnih pitanja.

"Cilj državne politike treba da bude osnaživanje osoba sa invaliditetom, stvaranje uslova za njihov samostalan život i aktivno uključivanje u društvo. U okviru socijalne zaštite treba izdvojiti više sredstva i podsticati razvoj alternativnih usluga kao što su: specijalizirano hraniteljstvo, personalni asistenti, dnevni boravci za decu i osobe sa invaliditetom na lokalnom nivou, zaštićeno stanovanje...“, kazala je Matković.

Prema njenim rečima u okviru zdravstvenog sektora potrebno je preispitati metode rada sa korisnicima koji pripadaju ovoj kategoriji i, posebno, insistirati na stalnoj edukaciji zaposlenih. Gordana Matković, takođe je rekla da inkluzivno obrazovanje mora biti jedan od prioriteta koji bi na dugi rok trebalo da omogući socijalnu inkluziju dece sa invaliditetom. Na nivou čitavog društva krucijalno je podizanje svesti o pravima, potrebama i potencijalima osoba sa invaliditetom, smatra Matković.