"Nema napretka u slobodi medija, promene Ustava – hitno"

On je u Privrednoj komori Srbije (PKS), gde je privrednicima predstavio izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije u reformama od kraja 2016. do početka 2018. godine u procesu pridruživanja EU, rekao da rok nije određen.

"Pod uslovom da Srbija sprovede neophodne reforme, a reforme su potrebne i za EU u oblasti evro zone, bankarske unije i niz drugih pitanja, 2025. godina je potencijalni datum za ulazak Srbije u EU", rekao je Fabrici odgovarajući na pitanje prisutnih.

On je rekao da je period do 2025. godine i dug i kratak i da je, od trenutka kada se usaglase sva pitanja potrebno dve godine za ratifikaciju.

"Perspektiva postoji, ali poruka izveštaja Evropske komisije je da ima mnogo stvari koje Srbija treba hitno da reši, počev od promene Ustava", rekao je Fabrici.

On je rekao da je u izveštaju konstatovano da je Srbija postigla izvestan napredak u reformama, ali da ima još "mnogo da se radi".

Dodao je da je poruka izveštaja da "Srbija sprovodi preporuke EU u svom interesu, a ne zato što to Brisel traži".

"Privredni rast Srbije od oko dva odsto nije dovoljan da se premosti jaz u odnosu na razvijenije zemlje", rekao je Fabrici.

Ocenio je da su ostvareni mnogo bolji fiskalni rezultati jer je "u budžetu suficit i rastu invsticije", što je dokaz da se poboljšava poslovni ambijent.

Srbija je, prema njegovim rečima, napredovala vidljivije u ekonomskoj nego političkoj sferi.

"Postoji još pitanja koja se tiču ekonomije koja treba rešiti da bi Srbija, kada se priključi EU, izdržala pritisak tržišta od 500 miliona potrošača", rekao je Fabrici.

On je istakao da je postignut izvestan napredak u efikasnosti pravosudnog sistema, ali ne i u njegovoj nezavisnosti od političkog uticaja.

Dodao je da je preporuka da se sprovedu promene Ustava i da se u oblasti pravosuđa radi brže i temeljnije na spornim pitanjima.

Fabrici je rekao da su u oblasti borbe protiv korupcije i kriminala "usvojeni neki zakoni", ali da je to samo prvi korak i da ne postoji evidencija istraga, optužnica i presuda.

U oblasti slobode izražavanja i medija, kako je rekao nije napravljen napredak i istakao da prostor za izražavanje mora da bude "jasan i transparentan" i da mora da postoji odgovornost.

Fabrici je ukazao da reforme treba nastaviti u javnoj upravi, poreskom sistemu, javnim preduzećima, sferi javnih nabavki, zaštiti konkurencije i borbi protiv sive ekonomije.

Šefica sektora za evropske integracije u Delegaciji EU u Srbiji Radica Nusdorfer istakla je da Srbija krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kada je reč o kupovini poljoprivrednog zemljišta.

"SSP se ne poštuje ni kada je reč o zajmovima između rezidentnih i nerezidentnih preduzeća", rekla je Nusdorfer i navela primer "Agrokora" kada je Vlada Srbije pokušala da zaštiti firme te kompanije koje su registrovane u Srbiji.

Ona je navela i da se ne poštuje ravnopravnost kod javnih nabavki i da raste broj žalbi stranih firmi.

"Prošle godine samo je jedan odsto stranih firmi učestvovalo u javnim nabavkama, a godinu dana ranije pet odsto", rekla je Nusdorfer i dodala da se biraju ponude sa najnižim cenama umesto po kvalitetu.

Ona je rekla da sanitarne kontrole treba unaprediti i da ih treba raditi po kriterijumu rizika kako bi se ubrzao transport.

Dobar napredak je, prema njenim rečima, ostvaren u oblasti transporta, ali je istakla da bezbednost saobraćaja mora da se poboljša jer dosta ljudi gine.

Nusdorfer je navela da je poreska reforma usporena i da važe različite akcize za domaće i uvozne rakije.

Dodala je da nije usvojen zakon o genetski modifikovanim organizmima što je predusov za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i EU, kao i da postoje restrikcije u izdavanju dozvola za uvoz i izvoz neopasnog otpada.