"Poslednja šansa za demokratiju" i "čudan kandidat"

Kako se navodi, razilaženje koosnivača Partije pravde i razvoja, sa neprikosnovenim turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom je povećalo nade širom pristalica demokratije u Turskoj da bi bivši predsednik mogao da se pridruži opoziciji i uđe u trku sa bivšim prijateljem na izborima sledeće godine.

“Gul je podigao glas protiv politike zvanične Ankare, ali tek kada je bio pogođen predsedničkim dekretom sa kraja 2017. godine, kojim je dat imunitet civilima koji su učestvovali u stopiranju navodnog pokušaja puča u julu 2016. godine i svim 'aktima terora' koji su usledili. Pravna definicija 'terorizma' u Turskoj je veoma širok pojam, a protivnici ovakve mere ističu da dekret ohrabruje nasilje“, navodi Politiko.

Bivši predsednik je taj dekret nazvao zabrinjavajućim i kritikovao je oštrinu reči koja je korišćena u pisanju tog dokumenta.

“Sram te bilo“, odgovorio je Erdogan na jednom javnom skupu, uputivši odgovor nekadašnjem saradniku.

Već 30. decembra Gul se ponovo oglasio, istakavši da će nastaviti da izražava svoja viđenja situacija, kada smatra da je to neophodno, “kao neko ko veruje u slobodu misli i izražavanja, što su osnivački principi zajedničke partije“.

“Od tada, sukob predsednika je postao glavna tema u državi, a ključno pitanje je da li će Gul ući u predsedničku trku. Turske demokrate ističu da je 2019. godina godina “poslednje šanse“, jer će tada ustavne promene, koje su dobile potvrdu na prošlogodišnjem referendumu, stupiti na snagu. Tim promenama će Turska umesto parlamentarne demokratije postati država sa predsedničkim sistemom, uz vladavinu jednog čoveka“, dodaje Politiko.

U tekstu se ističe da će “svemoćni Erdogan“ do svog konačnog ustoličenja morati da pobedi na parlamentarnim i predsedničkim izborima u jesen 2019. godine.

“Mnogi Erdoganovi oponenti vide Gula kao idealnog protivnika. Za razliku od sadašnjih lidera opozicije, bivši predsednik bi mogao da obezbedi širu podršku u državi, koja je žestoko podeljena i ideološki i kulturno“, dodaje se u tekstu.

Analitičari dodaju da bi Gulova kandidatura bila najveći udarac za Erdoganovu vladavinu, kao i da bi za njega mogli da glasaju i Kurdi i turski nacionalisti, ali i liberalna struja, uz napomenu da u Partiji raste nezadovoljstvo Erdoganovim potezima.

U turskim medijima su se pojavili i tekstovi koji navode da je “Erdogan proglasio rat protiv Gula“, čime se potvrđuje da je moguće angažovanje bivšeg predsednika “pogodilo nerv“. Ipak, postoje i glasovi koji ističu da je Gul malo uradio da bi sprečio Erdoganovu čvrstu vladavinu, čak i u periodu kada je bio na predsedničkoj funkciji, od 2007. do 2014. godine.

“Mnogi od ljudi koji misle da bi Gul bio dobar kandidat sumnjaju u njegovu hrabrost da se otvoreno suprostavi Erdoganu. Kažu da on nije spreman na rizik, kao i da čeka pravi momenat. Postoje i mišljenja da su njegove kritike slabe, stidljive i male“, zaključuje se u tekstu.