Dačić: Trpimo velike pritiske sa Zapada, Amerika kaže...

On je dodao da je Srbija izložena velikim pritiscima po tom pitanju, a da će odluku doneti u skladu sa sopstvenim interesima.

"Očigledno je da postoji velika antiruska histerija u zapadnim zemljama i da se sve tumači kroz to da Rusija ima veliki uticaj na naš region. Oni misle da je taj uticaj štetan. Rekao sam im tada kada su o tome govorili, da mi imamo drugačiji utisak, da su bili štetni neki uticaji drugih, sa druge hemisfere nego sa istočne, barem kad je reč o Srbiji i srpskom narodu", rekao je Dačić novinarima nakon sastanka sa Rogozinom u Moskvi.

Upitan da li je i na sastanku bilo reči o tome, ministar je rekao da je to tema kojom se bavimo i kojom se naročito mediji bave u poslednjim godinama, kao i Zapad.

Kako kaže, dve su teme naročito popularne sada na zapadnoj hemisferi kad je reč o našem regionu, a prva tema je Niš, a druga je zašto se prave industrijske zone za ruske fabrike u Srbiji.

"Mislim da su svi na svetu čuli za Humanitarni centar u Nišu koga, inače, čine petoro Srba, četvoro Rusa i nekoliko vozača i prevodilaca i jedna sabaka, odnosno pas. Ako je to špijunski centar od čega treba da se plaši cela zapadna hemisfera, onda mislim da smo mnogo nisko pali", istakao je Dačić.

Prema njegovim rečima, ono što zapadna hemisfera traži za sebe, ne da i misli da je to antiamerički, antizapadni akt ukoliko se tako nešto potpiše sa Ruskom Federacijom.

Centar u Nišu, apostrofirao je Dačić, isključivo je humanitarni centar koji se do sada dokazao pomaganjem u gašenju požara, u poplavama.

"Oni kažu zašto onda humanitarni centar da ima imunitet. Pa i Crveni krst se bavi humanitarnim stvarima i ima pun diplomatski imunitet za razliku od Centra u Nišu, koji treba da ima imunitet na nivou vozača i sekretarice u Američkoj ambasadi", rekao je Dačić.

Dačić je podvukao da se vrše veliki pritisci na Srbiju po tim pitanjima.

"Vrše se veliki pritisci na te dve teme sa Zapada i zato toj temi mora da se pristupi veoma ozbiljno. Amerika direktno kaže da će to biti tumačeno kao antiamerički akt", rekao je Dačić.

Ministar je poručio da će Vlada Srbije, u želji da sve te stvari ne izazivaju probleme našoj spoljnopolitičkoj poziciji, dobro analizirati celu situaciju i donositi odluke u narednom periodu.

"Ubeđen sam da to pitanje mora da se reši na jedan ili drugi način. Onako kako smo mi to zamislili kada je Centar formiran, sasvim je logično da on ne može da radi bez ovog drugog dela. Sve u svemu, ili treba raditi na tome ili zatvoriti taj centar", rekao je Dačić.

"Promene ambasadora ne utiču na našu spoljnu politiku"

Dačić je u u Moskvi izjavio i da promene ambasadora neće uticati na spoljnu politiku Srbije i da će biti određeno oko 30 šefova diplomatko-konzularnih predstavništava u narednih šest meseci.

On je podvukao da Srbija neće ostati bez ambasadora i dodao da je on do sada postavio više od 40 novih šefova diplomatko-konzularnih predstavništava (DKP).

"Najvećim delom sam se rukovodio da to budu ljudi profesionalne diplomate iz kuće. Zato to i nije toliko primećeno, jer je za javnost interesantno samo kad neko nije dobar", rekao je Dačić odgovarajući na pitanja novinara.

Ministar je rekao da će se nastaviti sa tom praksom i da će se svake nedelje donositi po jedno rešenje.

"U pravu ste, nekima istice mandat, neki su i otišli u penziju, a to znači da će sigurno barem 30-ak šefova DKP morati da bude određeno u narednih šest meseci. Naravno, radi se postepeno, neće biti 'paketa', nikakvih smena ili 'seča'", naveo je Dačić odgovarajući na pitanja novinara.

On je pojasnio da se formulacija "opozvani ambasadori" koristi u diplomatskom rečniku, što ne znači da je neko smenjen.

Onaj kome je istekao mandat mora da bude opozvan, da bi bio postavljen novi, a mandat traje sve dok neko ne bude opozvan, zaključio je Dačić.