Hrvatska "zaratila" sa svima, a Briselu se to ne sviđa

Zagreb -- Hrvatska se našla pod ozbiljnim spoljnopolitičkim pritiskom Brisela, piše hrvatski nedeljnik Globus.

Izvor: Tanjug
Podeli
Getty images
Getty images

Brisel, naime, traži primenu presude Arbitražnog suda o sporu o granici između Slovenije i Hrvatske, američki Stejt department kritikovao je Zagreb zbog popuštanja filofašističkoj nostalgiji, dok se bivši ministar kulture Zlatko Hasanbegović našao u redovnom godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu za 2016.

Izgleda, piše nedeljnik, kao da su hrvatski lideri pokrenuli jednu veliku i silnu diplomatsku inicijativu, kakve se ne bi postidele ni mnogo veće države i dok se premijer Andrej Plenković u Americi susreće s Donaldom Trampom i drži govor na Glavnoj skupštini Ujedinjenih nacija, predsednica Kolinda Grabar Kitarović priprema se za put u Moskvu i prvi zvanični susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Međutim, odnosi sa Ruskom Federacijom veoma su loši, navodi se i konstatuje da ipak Hrvatska najviše problema ima sa susedima i to sa svima, osim sa Italijom. U komentaru autor Zdravko Milinović piše da su odnosi Hrvatske sa Rusijom veoma loši, uz napomenu da nekoliko hrvatskih vlada godinama nije bilo u stanju da imenuje ambasadora u Moskvi, što je bilo diplomatski krajnje uvredljivo i neodgovorno. Potom je, navodi se, premijer Plenković otišao u Ukrajinu i tamo "stao Putinu na žulj".

"Kolinda Grabar Kitarović u pripremi svoje oseti Moskvi ogradila se od Plenkovićeve ukrajinske ekskurzije", navodi list i dodaje da će ona sa Putinom najverovatnije razgovarati o politici triju mora koju Rusi doživljavaju kao američki “cordon sanitaire” na svojim zapadnim granicama.

Kada je reč o problemima sa susedima, Hrvatska ima najviše problema sa Slovenijom. "Sa Slovencima smo otišli puno dalje od običnog verbalnog rata. Neki hrvatski mediji već odmeravaju snage Hrvatske i Slovenske vojske. Pala je i prva žrtva kad je ratoborni veteran Davor Domazet Lošo (i kriv i dužan) ispao s admiralskog broda. Otopljavanje odnosa započelo je slovenačkim osvajanjem zlata u košarci jer su igrali veličanstveno, mada nije nebitno što su u finalu pobedili Srbiju...", navodi autor.

Odnosi Hrvatske i Mađarske već godinama su zategnuti zbog Ine i MOL-a. Postoji velika i tradicionalna ideološka bliskost sada vladajućih stranaka u Mađarskoj i Hrvatskoj, ali "lova je lova", navodi se dalje u komentaru i dodaje da mađarski premijer Viktor Orban, čini se, potpuno uverio hrvatsku predsednicu da Mađarska ne blokira ulazak Hrvatske u OECD zajedno sa Slovenijom, nego samoinicijativno i zbog vlastitih principa.

"Najbliži, najdraži i vekovni hrvatski neprijatelj s one strane Dunava nezasluženo je pao u drugi plan. Nestali, izbeglice, ade na Dunavu, Oluja..., sve je gurnuto pod tepih pre prvog zvaničnog dolaska pedsednika Srbije Aleksandra Vučića u Zagreb", piše Milinović i podseća da, kako kaže, veza srpskog predsednika i hrvatske predsednice seže još od iznenadnoga Vučićevog dolaska na njenu inauguraciju.

Učvršćena je, kaže, već zaboravljenom asimetričnom Subotičkom deklaracijom i napominje da bi "bilo dobro da (Vučić) doputuje pre obeležavanja srpskog rušenja Vukovara, kad već ritualno dolazi do još većeg raspirivanja neprijateljstva".

I spor oko Prevlake, kaže, mogao bi završiti na arbitraži, ali hrvatska pomoć Crnoj Gori oko ulaska u NATO i, što je bilo potpuno neočekivano, u kurikularnoj reformi, za Podgoricu je neprocenjiva. Intenzitet ovog latentnog sukoba još uvek je, na sreću, na najnižem nivou, primećuje autor. Ali zato, dodaje, svađa oko Pelješkog mosta dobija epske razmere.

Autor navodi i da prepirka Hrvatske i BiH o broju potencijalnih terorista koji po bosanskim gudurama kao spavači čekaju svoje vreme dostigla je vrhunac. "Kolindi Grabar Kitarović javno je oduzeta srebrenička titula 'kraljice Balkana'. Na kraju, javno su se porečkali i sinovi dvojice prvih predsednika, Miroslav Tuđman i Bakir Izetbegović", naveo je autor.

Prati B92 na Viberu

Region

strana 1 od 3400 idi na stranu