Nemačka: Balkanska ruta je prošlost, nova "jeftina karta"

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer.rekao je da je balkanska ruta deo prošlosti.

De Mezijer je naveo da migranti više ne bi trebalo da budu u mogućnosti da dođu do Nemačke i Evrope balkanskom rutom.

"Jasno je da je balkanska ruta deo prošlosti i više neće, ili ne bi trebalo, da postane mesto kojim bi prolazio talas do Nemačke i Austrije i centralne Evrope", rekao je De Mezijer na konferenciji za novinare u Potsdamu, preneo je Rojters.

On je ukazao na to da se sada kao pitanje postavljaju alternativne rute.

"Naravno da smo zabrinuti da će ponovo doći do sve većeg broja izbeglica koje dolaze preko Libije i Italije", naveo je De Mezijer.

De Mezijer je razgovarao i s austrijskim kolegom Valterom Sobotkom i obojica su se saglasila da Italija mora da učini više po pitanju zaštite svoje južne pomorske granice, preneo je AP.

Novi način stizanja do Evrope - neopremljen čamac i SOS poziv

Stotine hiljada Afrikanaca sprema se da isproba svoju sreću i uputi se ka Evropi preko Mediterana, a kako se vremenski uslovi budu poboljšavali, tako će njihov broj rasti, ali s njima i broj smrtnih slučajeva, piše danas nemački list Špigl.

Kako se rute zatvaraju, poput one preko Balkana, migranti pronalaze nove puteve, dok krijumčarima nije problem da se prilagode promeni puta i skupo im naplate prebacivanje u Evropu iako ne garantuju bezbednost.

Počeli su naširoko da reklamiraju svoj biznis, a imaju i grupe i stranice na društvenim mrežama, navodi list.

Zbog visokih cena karata, migranti su pronašli drugi način da stignu u Evropu - ukrcaju se na neopremljeni čamac, a čim izađu 12 nautičkih milja iz teritorijalnih voda Libije, pošalju SOS poziv, na koji su evropske službe u dužnosti da reaguju i sve ugrožene prebace na sigurno, odnosno u Evropu.

Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc upozoravao je na tu praksu nekoliko puta nazvavši je "jeftinom kartom do Evrope", podseća list, prenosi Blic.

On je na prošlonedeljnom sastanku u Luksemburgu zagovarao oštriju kontrolu mora i ponudio Libiji pomoć u formiranju obalske straže koja će sprečavati migrante da slobodno isplovljavaju.

U Africi živi 1,2 milijarde ljudi, a kako će se, prema svim procenama, taj broj do 2050. udvostručiti, može se očekivati još veći izbeglički talas ka Evropi.

Na udaru će najviše biti Italija, čiji kapaciteti za prijem migranata su odavno premašeni, navodi list.

Italijanski premijer Mateo Renci nekoliko puta je upozorio evropske saveznike na taj pritisak, istakavši da se taj problem što pre mora rešiti.

Evropa nastavlja da najveći fokus stavlja na izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana, često zaboravljajući na činjenicu da broj migranata iz podsaharske Afrike raste iz meseca u mesec.

Samo u 2015. godini 108.000 Afrikanaca ilegalnim putem stiglo je u Evropu, pokazuju podaci "Fronteksa".

Nigerija i Gambija su afričke zemlje iz kojih migranti najviše beže u EU, dok najmanje njih odlazi iz Maroka i Sudana.

Prema podacima UNHCR-a, u ovom trenutku ima 60 miliona raseljenih ljudi na planeti, a više od polovine onih koji su raseljeni prinudnim putem, usled vojnog sukoba, dolazi iz afričkih zemalja.

Pored toga, ljudi beže i zbog katastrofalnih suša i gladi, pre svega iz zemalja poput Eritreje i Etiopije.

Ukupni podaci pokazuju da je samo prošle godine čak 1,3 miliona ljudi zatražilo azil u zemljama EU.