Za Islamsku državu bore se 24 državljanina Srbije

Ovaj podatak saopšten je danas u Sarajevu na konferenciji "Strani teroristički borci - izazovi za jugoistočnu Evropu". Prema raspoloživim podacima, među njima je najviše muškaraca uzrasta od 20 do 30 godina i nekoliko žena.

Najveći broj tih ljudi, saopšteno je na skupu, dolazi sa područja Raške, na ratištu je i grupa Roma iz okoline Smedereva, jedna porodica iz Beograda i troje ili četvoro Albanaca sa juga Srbije.

Među njima je najveći broj Bošnjaka, zatim Roma i Albanaca.

Najviše ljudi otišlo je iz Srbije u jesen 2013. godine, kad je nekoliko porodica iz Raške, Beograda i Smedereva otišlo u Siriju, navedeno je na konferenciji.

Pre toga su na ratišta uglavnom odlazili pojedinci, a mnogi su se posle tri meseca provedenih u tim zemljama vraćali u Srbiju.

Bilo je slučajeva da državljani Srbije odu u Siriju iz inostranstva, gde su bili na studijama ili su radili.

Većina građana na strana ratišta odlazi iz ideoloških razloga ili uverenja da se bore za pravdu i istinu.

Pojedinci beže od teške finansijske situacije, misleći da ih u Islamskoj državi čeka dobar život i visok standard, koji, veruju, nikad u Srbiji ne mogu dostići.

Strani borci najčešće iz Srbije putuju autobusima do Istanbula, nakon toga na jug Turske, odakle prelaze preko granice, dok porodice najčešće putuju privatnim automobilima.

Prvi državljanin Srbije otišao da se bori u Siriju krajem 2012. godine i, prema dostupnim informacijama, još je živ.

Kad je reč o Bosni i Hercegovini, kako je rečeno na konferenciji, ne postoji standardizovani set alata za procenu koliko ima stranih boraca u toj zemlji, ali je locirano nekoliko faktora koji utiču na odluku.

Pre svega to je socijalno-ekonomski status, zatim nivo obrazovanja i religija. Iz BiH odlaze oni koji ostavljaju cele porodice za sobom, a poznat je samo jedan slučaj žene koja se udala za muškarca iz Sirije i sad je aktivni učesnik u borbama.

Prosek godina muškaraca koji odlaze na ratišta je 32 godine, dok je kod žena prosek godina 22, a regrutovani su najčešće putem društvenih mreža.

U prethodne četiri godine, oko 220 osoba iz BiH otišlo je na strana ratišta, 46 je poginulo, a vratilo se 50 ljudi. Trenutno je u Siriji 120 ili 130 državljana BiH.

U Albaniji je u 2015. godini broj stranih boraca opao, a postoji i određeni broj ljudi koji su se vratili u zemlju i sa sobom doneli set veština, koje ne koriste nužno za treniranje ili regrutaciju drugih osoba.

Internet i društvene mreže su i u Albaniji jedan od glavnih izvora propagande.

Hrvatska i Rumunija su, rečeno je na konferenciji, tranzitne rute i problem stranih terorističkih boraca u tim zemljama nije izražen.

Dvodnevna međunarodna konferencija “Strani teroristički borci - izazovi za jugoistočnu Evropu”, koja je danas završena, okupila je više od 100 stručnjaka iz oblasti bezbednosti i borbe protiv terorizma, diplomate, kao i predstavnike akademske zajednice i nevladinog sektora.

Konferenciju su organizovali Misija OEBS-a u BiH, Centar za bezbednosnu saradnju (RACVIAC) i Ministarstvo bezbednosti Bosne i Hercegovine.