I Srbija da bude na oprezu

Posle skoro desetogodisnje pauze od bombaškog napada u Londonu 2005. ponovo je napadnuta jedna evropska prestonica.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je teroristima dovoljna samo jedna slaba tačka da bi udarili.

"Najveća slabost bezbednosne arhitekture Evrope jeste u tome što ljudi koji vode Islamsku državu, ljudi koji regrutuju ratnike, stoje ideološko i propagandno iza njih su ljudi koji u džepu verovatno imaju pasoš Francuske, Nemacke, Austrije", kaže Radić.

Radić smatra da ne treba širiti paniku da bi i naša zemlja mogla da bude meta, ali ističe da treba biti oprezan.

"Nažalost, i Srbija kao i bilo koja druga zemlja Evrope postoji na mapi potencijalnog rizika na jednom vrlo solidnom mestu. Ne toliko koliko zemlje koje imaju razvijene arapske zajednice. Sad je važno bezbednosno pitanje za Srbiju kako identifikovati svakog čoveka koji je otišao u Siriju, kako pronaći naćin da se napravi ipak jedan oblik diskretnog, zakonski naravno limitiranog nadzora nad tim covekom", objašnjava Radić.

Glavna i odgovorna urednica "Politike" Ljiljana Smajlović ističe da je napad u Parizu napad na slobodu govora i izražavanja, a da novine nisu oruđe rata.

"Mi moramo da budemo zaista fundamentalisti kada je odbrana slobode govora u pitanju u smislu da moramo da branimo i kada su napadnute redakcije u Jemenu i kada su napadnute redakcije u Libiji i kada se napada Al Džazira u Kabulu. Znači, mi moramo da branimo svuda slobodu govora", kaže Smajlovićeva.

Ona smatra da ubistvo karikaturista i novinara u Parizu zaslužuje potpunu solidarnost srpskih kolega.

"Ja mislim da bi ovde kod nas novinari, bez obzira što su slabo plaćeni i poniženi, da bi zapravo trebalo da razumeju bolje nego bilo ko drugi. I ja mislim da treba reći sa Francuzima Je suis Charlie hebdo", navodi Ljiljana Smajlović.

Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta za bezbednost smatra da ubistvo karikaturista i novinara u Parizu, osim empatije, iziskuje i oštru reakciju celog sveta.

"To jeste jedan akt ne terorizma samog po sebi, već i terora, jer nije izvršen napad samo na ljudske živote već i na osnove i bazične tekovine zapadne civilizacije, dakle govorim o slobodi mišljenja pre svega i slobodi izražavanja tog istog mišljenja, dakle sa te strane ovo je jedan akt i čin koji zaslužuje najoštriju osudu i na posletku naravno ovo je jedno dešavanje koje iziskuje veoma oštru reakciju i Francuske države ali i drugih evropskih država, ali ne samo evropskih , već i islamskih država, dakle onu reakciju koja mora biti pre svega adekvatna, a kada to kažemo mislimo da se njome mora u Evropi pozabaviti država kao takva i institucije, a nikako nekakve desničarske i osvetničke grupe, koje vidimo sada već polako počinju da se komešaju i već imamo prve indikatore i indicije koje pokazuju da će i te kako biti različitih odmazdi u ovom pravcu, što svakako nije dobro, iz prostog razloga jer jedan običan čovek koji drži kebab ili običnu prodavnicu primera radi, a muslimanske je veroispovesti, zaista ima malo šta zajedničko sa ovim terorističkim aktom, kao što i čitavo ovo dešavanje zaista nije izraz jednog pravog islama kao veroispovesti".

On kaže da su sadašnji događaji posledica istorijski zapetljanog sleda okolnosti.

"Francuska je otvorila svoje granice za muslimanske migrante koji su pohrlili u potrazi za boljim životom, ali taj bolji život nisu dočekale nove generacije kojima pripadaju i dva od tri napadača koji su francuski državljani. Sve ovo je kao bumerang kolonijalnog, postokolonijalnog i Hladnog rata koji se vraća, jer se niko nije bavio sanacijom problema koji su nastajali u prošlosti."

Ajzenhamer smatra i da je naše podneblje pogodno tlo za sejanje zrna nasilja koja mogu da poteknu iz raširenog fenomena Islamske države.

Fondacija Slavko Ćuruvija izrazila je saučešće povodom napada na satirički list "Šarli ebdo", saopštivši da su francuski novinari ubijeni u borbi za pravo da slobodno misle i da svoju kritiku sveta u kome su živeli slobodno prenesu drugima.