"Crkva nema pravo da diskriminiše"

Dva dana uoči održavanja Parade ponosa tenzije su manje a u takvoj je atmosferi na oštru osudu javnosti naišao i stav Crkve (SPC), koja je izjednačila homoseksualce i pedofile, a u saopštenju koje je, što je neuobičajeno, potpisao patrijarh Irinej.

Uočljivo je, međutim, da je Crkva značajno treterirala u svojim kvalifikacijama, koje su se svele na to da je reč o "besprizornom" skupu koji treba da bude održan o trošku organizatora i njihovih mentora, a ne osiromašene Srbije.

"Vidimo da je ta tema u javnosti dobila u međuvremenu neku drugu dimenziju. Javnost na to reaguje drugačije nego ranijih godina i uopšte nije stvorena napetost koja je nekada bila značajno veća. U svakom društvu postoje manjine, bilo da je reč, na primer, o gluvima ili homoseksualcima", kaže Tucić i dodaje da se parade ponosa održavaju u mnogim pravoslavnim zemljama, pa čak i u svetom Jerusalimu.

Tucić je uveren da će i Crkva to shvatiti, te da u budućnosti na ovakve manifestacije neće biti reakcija kao dosad.

"Crkva ima pravo na svoje mišljenje, da želi da nametne svoj stav, da stvori utisak da je njen stav jedino ispravan i moralan", kaže Tucić i dodaje da u Srbiji, kao i u svim sekularnim državama, vlada državno zakonodavstvo, a ne crkveno, a građani imaju pravo zagarantovano Ustavom.

Zato, kaže, niko, pa ni Crkva, nema pravo da apeluje na nekog da ne koristi to svoje pravo.

"Ako Crkva organizuje litiju kroz grad zašto bi to iritiralo ateiste koji bi, takođe, mogli da traže zabranu. Društvo mora da nametne toleranciju da svako od nas shvati da, iako se sa nečim ne slaže, to nešto postoji i mi to moramo da poštujemo", kaže Tucić.

O tome, dodao je, isti stav imaju katolička i pravoslavne crkve. Štaviše, podsetio je, homoseksualizma ima i među klerom.

"Pa to je tako normalno da toga ima među svim slojevima društva, u sportu, obrazovanju, gde imate učitelje i nastavnike koji su homoseksualci. Naravno da ih ima i među sveštenicima i naravno da to nije u redu kada se zloupotrebljava", smatra Tucić.

Crkva, kaže, ima pravo da po svom učenju homoseksualizam smatra grehom, ali je u ovom slučaju važno šta predviđaju zakoni države.

"Ono što je za svaku osudu i gde i Crkva i država moraju da imaju zajednički stav je pedofilija, jer je to pojava van svakog zakona, to je skrnavljenje neodraslog bića", rekao je Tucić, koji smatra da bi Crkva po pitanju homoseksualaca morala da bude blaga i da kaže: "Vi ste homoseksualci, ali ste čeda naše crkve, vi ste njen deo".

Povorka ponosa, Parada ponosa (poznata i kao Gej parada) je godišnja festivalska proslava ponosa LGBT osoba, koja se održava u mnogim gradovima širom sveta.

Većina parada se organizuje u junu , kako bi se održalo sećanje na Stounvolsku pobunu, ali ih, gledano na svetskom nivou, ima tokom cele godine.

Pored karnevalske zabave, parade ponosa imaju i politički značaj usmeravanja pažnje javnosti na LGBT osobe i ljudska prava.

U državama u kojima je prihvatanje LGBT osoba i poštovanje njihovih prava na niskom nivou parade ponosa imaju više politički i aktivistički karakter, dok u gradovima gde su LGBT osobe prihvaćene parade imaju festivalski i karnevalski karakter.

Prvi put u Beogradu Parada ponosa organizovna je 30. juna 2001, a njene učesnike napali su navijači fudbalskih klubova, skinhedsi, ultra-nacionalističke grupe, kao što je Obraz, simpatizeri nacionalističkih stranaka uz prisutvo i podršku sveštenika SPC Žarka Gavrilovića.

Policija nije odmah reagovala, a kasnije su i sami policajci bili napadnuti. Tom prilikom povređeno je više učesnika parade. Vlada i državni zvaničnici se nisu oglasili povodom tog događaja.

Godine 2009. ponovo je najavljeno održavanje parade ponosa u Beogradu, zakazane za 20. septembar. Najava parade je izazvala reakcije nacionalističkih grupa i povećala je nasilje nad LGBT osobama, kao i osobama koje su perticipirane kao LGBT.

S druge strane državna i lokalna vlast je iskazala spremnost da stane u odbranu ljudskih prava, a tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je dao garancije da će policija zaštiti građane na paradi ponosa.

Prva Parada ponosa u Beogradu je održana 10. oktobra 2010. godine. U povorci je učestvovalo nešto manje od 1.000 građana, dok je broj policajaca koji su je obezbeđivali skup bio pet puta veći.

Dan ranije, građani Beograda koji su bili protiv održavanja ove parade u znak protesta su imali "porodičnu šetnju", u kojoj je, prema procenama policije učestvovalo više od 2.500 građana.