NATO o članstvu, CG i Srbiji

NATO je izradio "Preporuke" i "Smernice" za vladajuće strukture i stranke u Crnoj Gori s ciljem da se za sada većinom uzdržani gradjani Crne Gore ubede u prednosti i podrže ulazak zemlje u članstvo Atlantskog saveza.

To proizlazi iz ovih dokumenata, koji izgleda nisu namenjeni javnosti, a u koje je imala uvid agencija Beta.

Agencija Beta, koja je imala uvid u "Preporuke“ i "Smernice", je zamolila komentar zvaničnika u NATO zato što se u tim dokumentima navodi da "sve države regiona (uključujući Vladu Srbije) dele uverenje da je NATO najbolji garant dugoročne bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu".

Beta je, s tim u vezi, ukazala na to da najviši srpski zvaničnici ističu da će Srbija zadržati vojnu neutralnost, da ne želi u članstvo NATO i da će bezbednosno sarađivati sa svim svetskim partnerima.

Zvaničnik NATO je dodao da "Srbija ne želi da uđe u članstvo NATO i naš stav je jasan".

"Svaka zemlja ima pravo da sama odluči o ulasku u članstvo bilo koje organizacije, tako svaka rasprava o mogućem približavanju Srbije NATO-u mora da se održi u Srbiji i nigde drugde", istakao je izvor u sedištu Atlantskog saveza.

"NATO je", ukazao je on, "savez demokratija, demokratski izabranim vladama je nužna puna podrška za važne odluke. Otud je važno da zemlje koje teže članstvu u Atlantski savez pokažu da imaju široku i snažnu podršku članstvu u NATO".

Zvaničnik Atlantskog saveza je podvukao da je "članstvo u NATO suverena nacionalna odluka i zato vlade koje su krenule ka članstvu u NATO treba da budu te koje će narodu objasniti zašto je to pravi put".

Osvrćući se na pitanje Bete da li slični dokumenti, poput navodnih "Smernica" i "Preporuka" za Crnu Goru, postoje i za Bosnu i Srbiju, izvor je ponovio da "to nisu dokumenti NATO" i podvukao da želi da "podseti da Bosna i Hercegovina želi ulazak u NATO, upravo kao Crna Gora".

Šta se kaže u dokumentima

Beta je zatražila komentar imajući u vidu da najviši srpski zvaničnici ističu da će Srbija zadržati vojnu neutralnost, da ne želi u članstvo NATO i da će bezbednosno saradjivati sa svim svetskim partnerima.

U ovim dokumentima se takodje kaže da je "u okviru povoljnog razvoja u regionu, najnoviji primer toga pospešenje saradnje Srbije i NATO, posebno u svetlu sporazuma Beograd-Priština, kojim je utanačeno da će NATO štiti srpske civile na Kosovu".

Kako se predočava u "Smernicama" i "Preporukama" članstvo u NATO je postavljeno kao prioritet za većinu stranaka u crnogorskom parlamentu, ali podrška gradjana se kreće izmedju 30 i 40 odsto.

To NATO, pored ostalih postavljenih uslova vladavine prava i reformi sektora bezbednosti, smatra nedovoljnim za poziv Crnoj Gori da udje u članstvo Atlantskog saveza.

Takodje se navodi da u Crnoj Gori "nema ustavne obaveze da se održi referendum o članstvu u NATO", što traži crnogorska opozicija i kaže da "crnogorski ustav daje mogućnost da se odluka o članstvu u NATO donese u Parlamentu, a referendum bi zahtevao dodatnu energiju, vreme i novac".

Prema uputstvima NATO, crnogorske gradjane argumentovanom raspravom, a ne propagandom, treba uveriti da je "članstvo u Atlantskom savezu dugoročno jemstvo suvereniteta i teritorijalne celine zemlje, bezbednosti za gradjane i državu, kao i preduslov za postojan ekonomski napredak koji takodje otvara vrata Evropske unije".

Pored ostalog se navodi da argument za članstvo mora biti i to "što Crna Gora nema nikakvog razloga da se oseća krivom za NATO intervenciju 1999", da je to bila "reakcija na politiku bivše Jugoslavije na koju Crna Gora uopšte nije imala upliva, kojoj se protivila većina gradjana Crne Gore, ali je bila i protiv NATO intervencije".

U dokumentima se kaže da istraživanja pokazuju da "etnička i politička pripadnost gradjana snažno utiču na formiranje mišljenja o članstvu Crne Gore u NATO".

"Većina 'neodlučnih' su", dodaje se, "Crnogorci, zatim pristalice Bošnjačke stranke i Pozitivne Crne Gore, dok su većina 'umerenih' protivnika iz redova srpske zajednice i pristalica partije NOVA".