Leh Valensa: Putina na sud

On je istovremeno zapadne saveznike i predsednika SAD Baraka Obamu optužio da kada postane opasno - Poljska ponovo ostaje sama.

Valensa je apelovao da predsednik Rusije Vladimir Putin odgovara za ankesiju Krima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

"Ukoliko NATO predaje Ukrajinu Putinu, kakav je to onda NATO? Proverimo koliko vredi NATO. Pokazuje se da kada je dobro, dobar je ali kada krene loše u trenutku konfrontacije opet smo sami. Ukoliko kod nas budu stacionirane brigade NATO potpišimo sa njima sporazum da neće pobeći kada postane opasno", kazao je Valensa.

Nekadašnji legendarni vodja bunta Poljaka protiv komunističkog režima i dobitnik Nobelove nagrade za mir, u intervjuu koji objavljuje današnja Žečpospolita založio se za osnivanje globalne komisije za Rusiju koja bi vodila računa o tome da sve zemlje sveta poštuju sankcije a takodje i za to da se predsednik Rusije Vladimir Putin izvede pred Međunarodni sud u Hagu.

"Takve ljude kao što je Putin treba postavljadi pred Međunarodni sud u Hagu ili neki drugi svetski sud. Ne mogu da se krše zakoni, sporazumi i da se ugrožavaju narodi. Treba učiniti nešto da svako unapred zna da će mu biti sudjeno", rekao je Valensa.

Bivši prvi predsednik Poljske nakon pada komunista nije štedeo ni zapadne saveznike, posebno predsednika SAD, Baraka Obamu koga je označio za jednog od krivaca za ponašanje Rusije u krizi oko Ukrajine.

"Moramo da kažemo Obami da je krivac za tu situaciju zato što bi realnost izgledala sasvim drugačije, da se nije izvukao iz projekta američkog antiraketnog štita. Predsednik SAD je napravio grešku, ali sada je treba hitno ispraviti, zato što samo štit može da bude adekvatna garancija bezbednosti a u budućnosti će nas (ta greška) koštati još više", rekao je Valensa.

Leh Valensa ocenio je da je u Ukrajini moguć oružani sukob, ali da se toliko ne isplati da bi brzo bio okončan.

Poljska nastoji da iskoristi krizu oko Ukrajine i ubedi zapadne saveznike da stacioniraju u Poljskoj trupe, najbolje dve oklopne brigade, oko 10.000 vojnika, iako se NATO u sporazumu sa Rusijom obavezao 1997. godine da neće razmeštati veće snage i otvarati vojne baze na prostoru nekadašnjeg Varšavskog pakta tj. bivših satelita Sovjetskog Saveza.