Merkel:Prijatelji se ne špijuniraju

Francuska i Nemačka su zatražile da Vašington objasni svoje postupke u bilateralnim razgovorima.

Ova reakcija usledila je nakon najnovijih izveštaja da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prikupila više od 70 miliona telefonskih snimaka u Francuskoj i možda čak prisluškivala i mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel.

Merkelova, koju nisu umirili ni telefonski razgovor sa predsednikom SAD Barakom Obamom, ni njegova lična uveravanja da se njen telefon sada ne prisluškuje, juče je pred samit istakla da je narušeno poverenje u američku administraciju i podriven ključni transatlantski odnos.

"Potrebno nam je poverenje među saveznicima i partnerima. To poverenje sada ponovo mora da se izgradi", istakla je ona, naglašavajući da je "špijuniranje među prijateljima neprihvatljivo".

Francuska, koja se takođe snažno usprotivila špijuniranju među savezničkim državama, zatražila je da se u dnevni red samita uvede i pitanje poboljšanja privatnosti Evropljana u digitalnom dobu.

Merkelova i francuski predsednik Fransoa Oland sastali su se pre početka samita, a pošto se završio prvi dan zasedanja, oko jedan sat posle ponoći, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej saopštio je da te dve zemlje žele do kraja godine bilateralne razgovore sa SAD da bi rešile spor oko elektronskog špijuniranja "tajnih službi".

"U pitanju je očuvanje naših odnosa sa SAD. Njih ne treba menjati zbog onoga što se dogodilo, ali poverenje se mora obnoviti i ojačati", kazao je Oland na konferenciji za novinare koju je održao posle samita.

Merkelova je istakla da "nešto mora da se promeni, i to značajno" i da će se uložiti napori da se do kraja godine dogovori okvir za saradnju obaveštajnih službi Nemačke i SAD, i Francuske i SAD.

I drugi lideri zemalja članica EU su izrazili snažno nezadovoljstvo zbog navoda o špijuniranju iz SAD, a predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je da bi Evropa zbog podrivenog poverenja u SAD sada trebalo da obustavi pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini.

Pored toga, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da se mnogi Evropljani špijuniranju protive i zbog toga što ono asocira na totalitarne režime iz nedavne prošlosti, javio je AP.

Bela kuća bi uskoro mogla da se suoči sa još oštrih reakcija, pošto je juče britanski "Gardijan" objavio da poseduje podatke da je NSA prisluškivala komunikacije čak 35 svetskih lidera 2006. godine.