"Nemamo drugu porodicu do Evrope"

Predsednik Srbije je istovremeno zatražio da se ozbiljno sagledaju posledice drugačijeg, negativnog stava Brisela na sve procese koje je Srbija, kako je istakao, započela sa ogromnim entuzijazmom.

"Ta podrška koju ovom prilikom od vas tražim, ujedno je i podrška našoj zajedničkoj budućnosti. Srbija pripada Evropi. Mi drugu, sem evropske porodice naroda i zemalja, nemamo", poručio je Nikolić.

On je istovremeno apelovao na maksimalnu konstruktivnost svih aktera rešavanja kosovskog pitanja.

"Sa ovog mesta apelujem još jednom na sve aktere koji učestvuju u procesu rešavanja pitanja Kosova i Metohije da budu maksimalno konstruktivni u iznalaženju trajnog i održivog rešenja, koje će nam u budućnosti omogućiti da se zajedno fokusiramo na teme ekonomskog razvoja i unapređenja kvaliteta života svih naših građana", poručio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, ako svi učine koliko je učinila Srbija, ako svi shvate da realnost i dobro rešenje pretpostavljaju da svi mogu da budu pomalo nezadovoljni, imaćemo obostrano dobre vesti.

"Srbija o lošim vestima više ne razmišlja", rekao je srpski lider

Prema njegovim rečima, EU neće predstavljati zaokružen politički, ekonomski i kulturni prostor, sve dok Srbija, ali i ostale balkanske države ne budu u potpunosti integrisane u nju.

"To je i stav koji sam nebrojeno puta čuo od strane najviših svetskih i evropskih zvaničnika. Vreme je da on bude pretočen u odluku Evropskog saveta krajem ovog meseca", naglasio je predsednik.

Ističući da je Srbija, sem sa ekonomskim teškoćama, bila suočena i sa političkim problemom jednostrano proglašene nezavisnosti "Kosova" na teritoriji srpske AP KiM, Nikolić je naveo da je naša zemlja odlučila da uloži maksimalne napore u pronalaženju trajnog i održivog rešenja, svesna da taj problem treba rešiti radi postizanja pune regionalne stabilnosti u interesu njenih građana svih veroispovesti i nacionalnosti koji žive na tom području.

"U vreme kada se mnogi ne obaziru na obaveze koje su prihvatili u međunarodnim organizacijama, Srbija rešava svoj unutrašnji problem isključivo u okvirima međunarodnog prava", naglasio je on.

U tom cilju, dodao je, Vlada Republike Srbije i ja lično, uložili smo sve svoje kapacitete i ugled koji uživamo među građanima Srbije. To je rezultiralo postizanjem Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, na čijoj implementaciji ovih dana vrlo konstruktivno radimo.

"Ne moram ni da naglašavam u kojoj meri je uopšte bilo teško postići ovakav dogovor i koliko će biti teško sprovesti ga na terenu", rekao je Nikolić.

Srbiju je, kako je istakao, kroz čitav proces hrabrila ideja o zajedničkoj evropskoj budućnosti čitavog regiona, kao i potreba da se svi građani, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, osećaju bezbednije i budu u prilici da dobiju jasniju perspektivu bolje budućnosti i još jednom naglasio značaj podrške koji bi Srbiji bili upućeni činom dodeljivanja datuma krajem ovog meseca .

Navodeći da je skup prilika za učešće u otvorenom razgovoru sa predsednicima drugih država o produbljivanju saradnje i izazovima budućeg načina funkcionisanja EU, čiji će član, kako je dodao, i Srbija postati u dogledno vreme, Nikolić je rekao da je naša zemlja učinila i nastavlja da čini reforme u koje ulaže sve svoje resurse kako bi postigla standarde koji se od nje traže.

"Za proteklih godinu dana daleko smo odmakli na tom putu. Reforme se ozbiljno shvataju, predloge i sugestije koji nam dolaze iz Brisela najozbiljnije razmatramo i trudimo se da usvojimo sve ono što je neophodno i doprinosi boljitku našeg društva", kazao je Nikolić.

On je izrazio spremnost da se reforme koje nisu dale odgovarajuće rezultate, kao što je reforma pravosudnog sistema, revidiraju i u potpunosti usaglase sa najvišim evropskim standardima, ukazujući da Srbija zna da reforme jačaju društvo iznutra, čineći zemlju boljim mestom za život njenih građana kao i pouzdanijim i poželjnijim partnerom za druge države i sve potencijalne investitore.

"Vlada i Skupština Srbije ulažu ogromne napore kako bi, u trenutno veoma složenim političkim okolnostima, uskladili naše zakone i propise sa zakonima koji važe u Uniji. Naš konačni cilj je uspostavljanje efikasnog sistema državne uprave i društvenih odnosa ustanovljenih na principima vladavine prava kao neophodnih preduslova za dostizanje regionalne stabilnosti i ubrzanog ekonomskog razvoja", objasnio je Nikolić.

Napominjući da Srbija, iako nije članica EU, i te kako oseća na svojoj koži ekonomsku i finansijsku krizu kroz koju Unija prolazi, predsednik je podsetio da je srpska privreda u protekle dve decenije prošla kroz period sistematskog uništavanja, ekonomskih sankcija, rata, loše sprovedene privatizacije, lutajući bez odgovarajuće strategije i suočavajući se sa konstantnim nedostatkom sopstvenih razvojnih sredstava.

U tim okolnostima, uvažavajući činjenicu da Srbija poseduje prirodne resurse, stručnjake, obrazovanu radnu snagu i prednosti koje proizlaze iz njenog geografskog položaja, bili smo prinuđeni, rekao je Nikolić, da se primarno orijentišemo na privlačenje stranih investicija u cilju pokretanja ekonomskih aktivnosti.

Prema rečima predsednika, Evropa je najveći i najznačajniji ekonomski partner Srbije, što našu zemlju u velikoj meri čini izloženim i osetljivim na ekonomsko finansijske oscilacije i tendencije sa kojima se danas Evropa suočava.

"To je ujedno i najveći motiv za nas da u skladu sa svojim mogućnostima pokušamo da doprinesemo iznalaženju rešenja koja bi nas vodila u pravcu formulisanja odgovarajućeg modela održivog razvoja i sveukupnog društvenog napretka Evrope", uveren je Nikolić.

On je ukazao da Srbija i u regionalnoj saradnji postiže izvanredne rezultate i da neće stati dok ne stvori oazu mira i saradnje na Balkanu, napominjući da je "to naša prošlost i budućnost".

Priznajući da Srbija, rešavajući najteži zadatak i najveći izazov, nije uspela da ublaži posledice ekonomske krize koja ju je zadesila, Nikolić je istakao da je skup prilika da čuje ideje i predloge kako možemo unaprediti život naših građana, kako možemo na političkom nivou poslati poruku i samim privrednicima, ali i jednom velikom sistemu kao što je EU.

"Potrebno je definisati koje je promene u načinu razmišljanja neophodno načiniti kako bi ona svojim članicama i onim zemljama koje pretenduju da to postanu, mogla da ostane najjači oslonac i najveća nada", kazao je predsednik i dodao da tu razmenu ideja želi da prenese građanima i rukovodstvu svoje zemlje.

On je izrazio nadu da će sledeće godine ravnopravnije učestvovati na ovom Samitu, kao predsednik države koja je otpočela pristupne pregovore i koja će, učeći na primeru drugih, uspeti da izgradi postojane temelje za mesto koje joj pripada u porodici evropskih naroda.

Kako je dodao, uveren je da EU sa odobravanjem i poštovanjem gleda na jačanje saradnje u nekada turbulentnom regionu, a i da oni koji Balkan vide kao evropsku periferiju menjaju mišljenje u pravcu neophodnosti daljeg proširenja Unije.

"Želim još jednom da naglasim da će pridruživanje Srbije EU znatno unaprediti političke, ekonomske ali i opšte društvene okolnosti u regionu. Srbija će u našem zajedničkom cilju sa svoje strane pokušati da doprinese uređenim tržištem, izgradnjom efikasnog pravnog sistema i otvorenošću za saradnju u svim oblastima", poručio je Nikolić uz napomenu da je siguran da je preduslov za dostizanje ekonomskog prosperiteta upravo postizanje političke stabilnosti.

"Rekao sam im: Ne postoji država Kosovo"

U Bratislavi je danas završen samit država centralne Evrope posvećen izazovima sa kojima se suočava Evropa nakon svetske ekonomske i dužničke krize. Slovački predsednik Ivan Gašparovič koji je bio domaćin skupa priredio je posle samita svečani ručak za lidere 20 država.

Samit je počeo juče koncertom slovačke filharmonije, kojem je prisustvovao i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Na samitu je učestvovala i kosovska predsednica Atifete Jahjaga, što je prvi put da učestvuje na jednom medjunarodnom skupu na kome je i predsednik Srbije. To je u Bratislavi ocenjeno kao istorijski pomak.

Prema ocenama analitičara, iako se od tih neformalnih okupljanja ne očekuje mnogo konkretnog, ovaj skup se ocenjuje kao uspešan zato što su prvi put u zemlji koja ne priznaje Kosova za istim stolom predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja ima status gosta.

"Ovo je istorijski prelomni trenutak. Taj ogromni korak je potpuno u skladu s neumornim nastojanjem EU da postignemo trajni mir na Balkanu. Beograd i Priština su pokazali hrabrost duha", kazao je Herman van Rompej, u pozdravnom govoru sinoć na otvaranju samita.

To je potvrdio i predsednik Srbije, koji kaže da to što se predsednica Kosova Atifete Jahjaga prvi put na jednom međunarodnom skupu nalazi zajedno sa predsednikom Srbije predstavlja još jedan od dokaza da je Srbija načinila mnogo teških koraka i donela hrabre odluke u rešavanju pitanja Kosova i Metohije.

"Rekao sam danas da je Srbija učinila mnogo teških koraka i donela mnogo čvrstih i hrabrih odluka u vezi sa stanjem na Kosovu i Metohiji i u razgovorima sa administracijom iz Prištine. Prvi put se na jednom skupu nalazi i gospođa Jahjaga zajedno sa predsednikom Srbije", naveo je Nikolić u izjavi Tanjugu u Bratislavi na Samitu država centralne Evrope.

Nikolić je izrazio zahvalnost predsedniku Slovačke Ivanu Gašparoviču što je poštovao njihov interni dogovor o načinu predstavljanja Jahjage na Samitu, po gimnih formuli, bez navođenja imena zemlje i zastave.

Predsednik Srbije je ukazao i da su pojedine članice EU ili one koje to žele da budu i danas na Samitu govorile o "državi Kosovo":

"Ja sam i tu morao da kažem - izvinite, ne postoji država Kosova i nemojte o tome da govortite."

Predsednik je poručio i da je rešavanje pitanja Kosova veoma teško, ali da on želi da pomogne Srbiji da prevaziđe taj problem, naglasivši da se on mora rešiti pre nego što padne na pleća novih generacija.

Nikolić je ukazao da je deo problema i to što Srbija poslednjih 14 godina nije rešavala taj problem, što je puštala "da ide niz vodu".

"Mi moramo to da rešimo pre nego što naša deca to budu morala da rešavaju", rekao je Nikolić.

Slovački zvaničnici i analitičari naglašavaju da pozivnica ništa ne menja na stavu Slovačke da Kosovo ne priznaje, a predsednik Gašparovič je objasnio da je želeo da uključi Kosovo u dijalog pošto su na samitu tema ekonomski i socijalni problemi koji pogađaju ceo region.

"Za Evropsku uniju i Slovačku dobro je ako srpski predsednik bude razgovarao s kosovskom predsednicom", kazao je za današnji SME analitičar Milan Nikolić.

"Već petu godinu se borimo s posledicama finansijske i dužničke krize koja se tiče cele Evrope. Kakve napore preduzimamo mi u regionu od Baltika do Jadrana? Kako da pojačamo zajedničke napore članica EU i zemalja koje u njoj nisu? Kako da vratimo građanima nadu, elan i poverenje u sistem koji prolazi kroz komplikovani unutrašnji razvoj", najavio je kao temu današnje dve plenarne sednice domaćin samita, slovački predsednik Ivan Gašparovič.

Važan deo samita su i bilateralni susreti koje dogovaraju sami predsednici, ali u najavi nema susreta Nikolića i Jahjage. Kao glavni domet samita analitičari ocenjuju mogućnost da se čuje glas zemalja koje još nisu u EU o krizi koja je pogodila ceo kontinent.