Okončan postupak protiv Kostića

To piše portal "Pištaljka" i podseća da se postupak protiv njih vodio zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe ovlašćenja u privredi.

Oglasila se MK Grupa koja je u saopštenju osudila pisanje ovog portala navodeći da cilj Pištaljke nije bio da se utvrdi istina već da se pokrene "javni progon pojedinih ljudi".

Uz saglasnost i potpis javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu njegova zamenica je odlučila da usred postupka, krajem oktobra 2008, odustane od krivičnog gonjenja čime je onemogućeno da sud utvrdi njihovu odgovornost, piše Pištaljka.

Dokazi prikupljeni tokom istrage i nalaz veštaka potvrđuju da je firma Miodraga Kostića „Maksvel Atlantik“ iz Vašingtona od hrvatske firme „Belje“ 2003. kupila po ceni od 480.000 evra polovnu opremu za šećeranu u Vrbasu, a da je potom „Maksvel Atlantik“ istu opremu prodao Kostićevom „MK Komercu“ po ceni od 4.048.935,99 evra. S obzirom na enormnu razliku u nabavnoj i prodajnoj ceni opreme tužilac je smatrao da je prekršen Zakon o deviznom poslovanju i Krivični zakon, čime je „stvoren nedozvoljeni nenovčani fond u inostranstvu“.

Opštinsko javno tužilaštvo u Novom Sadu je 13.1.2006. godine podiglo optužnicu protiv, kojeg je tužilac označio kao podstrekača na izvršenje krivičnog dela i Srdana Ilića, označenog kao izvršioca krivičnog dela zloupotrebe ovlašćenja u privredi.

U toku sudskog postupka optuženi Miodrag Kostić je takođe negirao sve navode optužnice i svoju umešanost u sumnjivu nabavku opreme iz Hrvatske. On je priznao da se saglasio sa kupovinom opreme, ali je naveo da nije u tome direktno učestvovao, da nije znao bilo kakve detalje, niti je učestovao u donošenju odluke o formiranju cene. Kostić je na sudu rekao da smatra da je „realna vrednost kupljene polovne opreme na tržištu oko 5 do 6 miliona evra“ i da ga nije zanimalo koliko je tu opremu platio „Maksvel Atlantik“. „Po nižoj ceni ne bi mogli uvesti ovakvu opremu, jer ni jedan carinik ne bi poverovao da ta oprema vredi 480.000 evra“, izjavio je Kostić.

Umesto da tadašnji Opštinski sud u Novom Sadu, na način predviđen Zakonom o krivičnom postupku, okonča ovaj krivični postupak i donese osuđujuću ili oslobađajuću presudu, tužilac je naprasno stavio tačku na krivični postupak. Naime, postupajuća zamenica javnog tužioca je odustala od krivičnog gonjenja protiv Kostića i Ilića, o čemu je sačinila službenu belešku 29.10.2008. godine. Sadašnje Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je skoro dve godine odbijalo da saradniku Pištaljke dostavi ovu belešku, a onda je to učinjeno tek po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja.

U službenoj belešci se analizira tok postupka, izjave optuženih, izjave svedoka, nalaz veštaka i na kraju se navodi da zamenik javnog tužioca „nalazi da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su optuženi“. Belešku su potpisali postupajući zamenik javnog tužioca Dragana Tadić ali i tadašnji javni tužilac Obrad Protić, iznad čijeg potpisa piše da je „saglasan“.

MK Grupe: Tekst predstavlja javni progon

Na pisanje portala "Pištaljka" reagovala je MK Grupa saopštenjem u kome navodi da ceni i razume značaj postojanja takvog portala, ali i dodaje da bi sadržaj tog sajta morao da počiva na istini i poštovanju prava.

"Na žalost, sve ovo nije slučaj u tekstu Pištaljke "Kako je povučena optužnica protiv Miodraga Kostića“, saopštava ta kompanija dodajući da autor teksta nije želeo da javnost sazna istinu o ovom postupku.

"Namera autora nije časna, pošto autor ne navodi istinito činjenice utvrđene u sudskom postupku, a rezultate postupka vrlo smišljeno interpretira tendenciozno tako da u javnosti stvori utisak da se postupak vodio na nezakonit način. Autor teksta verovatno smatra da javni progon predstavlja demokratsku tekovinu i da on ima posebnu misiju u uspostavljanju „zakonitosti“, pa može bez ikakvog osnova i odgovornosti iznositi neistine. U takvoj inkvizitorskoj ulozi, autor sebe vidi kao apsolutni i nepogovorni autoritet koji ima monopol na pravdu i istinu, pa tako ima i pravo da pod sumnju stavlja poštenje javnog tužioca i sudije i kvalifikuje okrivljene u ovom postupku kao učinioce krivičnog dela, iako su oni pravnosnažnom presudom oslobođeni bilo kakve odgovornosti", saopštava MK Grupa.

Ta kompanija zamera što autor teksta na "Pištaljci" nije kontaktirao niti želeo da čuje drugu stranu, te da zato sumnja da je cilj ovog teksta u stvari kako navode "javni progon i "javno sumnjičenje drugih ljudi iz svojih ličnih interesa, bez ikakvog povoda i osnova".

"Naime, da autor teksta zaista želi istinu i da ima saznanje o bilo kakvim nezakonitim radnjama, tada bi nadležnim državnim organima predao takve dokaze, pa bi se, da ima osnova, mogli voditi odgovarajući postupci, uključujući i ponavljanje predmetnog sudskog postupka. Namera autora je međutim sasvim drugačija i prisutna je u svim društvima u kojima ne postoji odgovornost za javno izgovorenu reč i gde se ne poštuju ljudska prava i načela pravne države", saopštava MK Grupa.

Ta kompanija u saopštenju koje je potpisao direktor MK Grupe Jovan Purar, dodaje da autor teksta nije naveo izvozne rezultate fabrika šećera u koje je ugrađena "sporna“ oprema, investicije „MK Group“ u zemlji i inostranstvu, niti podatke o broju zaposlenih i visini poreza koje kompanije MK Group uplaćuju u budžete države, pokrajine i lokalnih samouprava, kao ni i o donacijama i društvenoj odgovornosti te kompanije.