Dogovor Dodika i Lagumdžije

Sa postignutim dogovorima, koji se bazira na konkretnim merama za ubrzanje ekonomskog razvoja i za efikasnu i racionalnu javnu upravu, kako je saopšteno, biće upoznati njihovi partneri - SDS, HDZ BiH, HDZ 1990 i SBB - čime je indirektno saopšteno ko treba da čini novu parlamentarnu većinu, odnosno da je zaobiđena SDA.

"Mislim da stvaramo jedan pristup dogovoru koji je moguć na nivou BiH, a značajno poboljšava efikasnost samog sistema. U ovom pogledu SNSD nastavlja saradnju sa političkim partijama, pre svega SDS-om u RS na pitanjima na zajedničkom nivou i kroz partenrstvo sa SDP-om, dva HDZ-a i partnerima koje je SDP izabrao, dakle SBB-om, ući ćemo u ono što je potrebno da se učini sa stanovišta efikasnijeg i boljeg upravljanja Savetom ministara BiH", naglasio je Dodik.

Nakon gotovo sedmočasovnih razgovora u Sarajevu, Dodik i Lagumdžija su postigli niz dogovora o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koje će omogućiti da se mandati čelnih ljudi u ministarstvima vežu za mandat ministra, da državni službenici budu kvartalno ocenjivani, a ako tokom godine u dva kvartala budu loše ocenjeni, gube posao.

Usaglašena je da konkursna procedura kod izbora glavnih tužilaca koju i dalje sprovodi Visoki sudski i tužilački savjet (VSTS), s tim da tužioce na svim nivoima imenuju zakonodavna tela, odnosno skupštine i parlamenti, na predlog vlada i to sa liste koju utvrdi VSTS.

"To je u skladu s praksom u Hrvatskoj i drugim zemljama. Tužioci moraju odgovarati struci i parlamentima, a imaju slobodu da biraju saradnike", rekao je Lagumdžija na zajedničkoj konferenciji za novinare, preneli su banjalučki I sarajevski mediji.

Dogovorene su izmene Izbornog zakona BiH kojima se uvode zatvorene liste i ukida glavni centar za brojanje.

Dvojica lidera su konstatovala da je Zakon o javnim nabavkama usko grlo i generator korupcije, i da će biti definisane mere koje predviđaju uvođenje administrativnih taksi za one koji ulažu žalbe, a koje će biti vraćene ako žalba bude opravdana.

Lider SNSD-a posebno je istakao dogovor o ukidanju valutne klauzule koja kod davanja kredita podrazumijeva vezivanje za neke valute izvan BiH i dogovor o izmeni Zakona o Centralnoj banci BiH, ukidanju valutnih klauzula, Spoljnotrgovinskoj komori i Koridoru 5C.

Dogovor je pao i oko Elektroprenosa, odnosno konstatovano je da je sadasnja elektroprenosna mreža potpuno neadekvatna. Dogovoreno je na koj način isplatiti dividendu Elektroprenosa vlasnicima kako bi entitetske vlade došle do jeftinog kapitala.

"Dogovorili smo da se 100 miliona KM dobiti podeli između dve entiteske Vlade za podršku javnim finansijama. 156 miliona usmeriće se ka investicionim projektima koje će utvrditi dve Skupštine", kazao je Dodik.

Postignut je i dogovor o Visokom sudskom i tužilačkom veću.

Tihić: Razgrađuju Bosnu

Predsednik SDA Sulejman Tihić optužio je lidere SNSD-a i SDP-a, Milorada Dodika i Zlatka Lagumdžiju, da postignutim dogovorom "razgrađuju Bosnu i Hercegovinu" i vode u stvaranje "unije entiteta" BiH.

Prema njegovim rečima, to je davnašnji cilj određenih politika iz Republike Srpske.

"Zbog očuvanja vlasti, praznih i bezvrednih fotelja prodaje se država! To je jedna iracionalna i nerazumna politika, kao što je nerazumno sve što radi gospodin Lagumdžija od 2010. godine. Začuđujuća je ova slepa poslušnost cele stranačke strukture u SDP-u. Uostalom, svi koji su drugačije mislili, njih više nema. Ostali su slepi poslušnici", tvrdi Tihić.

Tihić, naime, kaže da je Lagumdžija skupo, na štetu države BiH, kupio svoj ostanak na vlasti.

NVO: Dogovor "visoko problematičan"

Sedamnaest organizacija civilnog sektora u BiH ocenilo je da su rešenja dogovorena između SNSD Milorad Dodika i SDP Zlatka Lagumdžije "visoko problematična".

U saopštenju dostavljenom medijima se navodi da rešenja predviđena pomenutim dogovorom udaljavaju BiH od ispunjavanja uslova neophodnih za podnošenje kredibilne aplikacije za članstvo u EU i predstavlja korak unazad u odnosu na trenutno stanje.

"Umesto rešavanja pitanja, koje su se politički lideri obavezali da ispune u okviru Mape pute usaglašene sa EU, ovakvim sporazumom se predlažu rešenja koja će rezultate znatnog broja reformskih relativizovati ili čak poništiti", kaže se u saopštenju.

Nevladine organizacije nedopustivim smatraju dogovor o izmeni Izbornog zakona kojim se ponovo uvode zatvorene izborne liste, a prebrojavanje glasova obavlja samo u opštinskim komisijama, jer smatraju da se na ovaj način ograničava postojeća sloboda izbora.

"Strukturni dijalog o pravosuđu, između BiH i EU, a ne vaninstitucionalni sastanci stranačkih lidera, mora predstavljati okvir za rešavanje nagomilanih problema sa kojima se suočava pravosuđe BiH. Predložena rešenja, kojima se menja postojeći način izbora sudija i tužilaca i u proceduru izbora uvode entitetski parlamenti, predstavlja korak nazad u reformi pravosuđa. U situaciji kada su politčki pritisci na rad pravosudnih institucija svakodnevni, usvajanjem ovakvih rešenja oni bi bili praktično institucionalizovani", navodi se u saopćenju.

Ove organizacije smatra da, pored navedenih, i brojna druga rešenja koja su na netransparentan način dogovorena između SNSD i SDP, "visoko su problematična" sa stanovišta vladavine prava i demokratskih procesa u BiH.

"Dodatno je zabrinjavajuće što se unapred najavljuje njihovo usvajanje po hitnom postupku i bez mogućnosti podnošenja amandmana", piše u saopštenju čije su potpisnice Transparensi internešenel, Centri civilnih inicijativa, Udruženje građana Zašto ne, Evropski istraživački centar, Fondacija za kreativni razvoj…