"Nikolić nije po volji Zapada"

To je naveo američki analitičar Morton Abramovic u tekstu objavljenom u časopisu "Nešenel interest" (Nacionalni interes).

On je naveo da, bez obzira na to da li se takav političar može naći u Beogradu, Tomislav Nikolić "svakako nije po volji Zapada".

Američki analitičar Morton Abramovic ocenjuje, takođe, da glavna briga Srbije neće biti ulazak u EU, već, prevashodno, težak zadatak da se spreči dalje ekonomsko posrtanje zemlje, što će, kako ističe, "morati da bude fokus bilo koje nove vlade".

Abramovic ističe da će, uprkos neminovnom radu na rastu ekonomije, nova vlada morati da se pozabavi i Kosovom, naročito veoma osetljivim pitanjem budućnosti Srba na severu, jer će morati da se reši pitanje statusa Kosova pre nego što Srbija bude primljena u Uniju.

Prema njegovim rečima, EU se nada da će velika finansijska pomoć i obećanje članstva eventualno promeniti političku klimu u Srbiji, omogućujući političkom vođstvu "da nekako toleriše kosovsku nezavisnost".

"Ali nije verovatno da će ijedan visoki srpski politički lider prihvatiti tu realnost bez, u najmanju ruku, nekog oblika podele severnog Kosova", ističe Abramovic.

On navodi da se Brisel nada da će ceo problem preseliti u budućnost i dodaje da "EU odbija da grubo igra sa beogradskom političkom klasom koja i dalje namerava da očuva lošu prošlost koja je zapravo nestala".

Abramovic ocenjuje da bi novi fokus u pregovorima Beograda i Prištine o severu Kosova trebalo da bude da li bi plan o virtuelnoj autonomiji Srba sa severa mogle da prihvate obe strane.

"EU će raditi marljivo da potpomogne srpsku poziciju i, bez ograničenja zbog nedavnih srpskih izbora, taj proces bi mogao da postane eksplozivan", navodi američki analitičar.

On, takođe, ukazuje da snažna evropska i američka podrška nije mogla da spase od propasti na izborima bivšeg predsednika Borisa Tadića, "pošto je loše upravljao ekonomijom i doveo do toga da njegova partija počne da se smatra korumpiranom".

Abramovic ističe da je šefica diplomatije EU učinila sve da Tadić ponovo bude izabran, uključujući i pridobijanje Amerikanaca da primoraju kosovsku vladu da prihvati "mali, nepopularni sporazum sa Srbijom o spornom graničnom pitanju", što je bivšem predsedniku, zauzvrat, omogućilo da zemlju dovede do kandidature za članstvo u Uniji.

"Ali nezadovoljni srpski birači imali su druge ideje i izabrali su (za predsednika) lidera Srpske napredne stranke (Tomislava) Nikolića", zaključuje Abramovic.

On dodaje da je Zapad Nikolića tretirao kao "neku vrstu gubavca", zbog njegove bliske saradnje sa haškim optuženikom Vojislavom Šešeljem i zbog podrške srpskom suverenitetu nad Kosovom, uprkos tome što je zapravo prekinuo sa Šešeljem, osnovao sopstvenu poltiičku partiju i snažno počeo da podržava evropske aspiracije Beograda.

Abramovic, međutim, ukazuje da Tadićev poraz na predsedničkim izborima i ne mora da bude kraj njegove političke karijere, jer je moguće da bi nova srpska vlada mogla da bude koalicija, "sa ili bez Nikolićeve partije i sa ključnom ulogom koju bi igrala Tadićeva stranka".

"Tadić bi mogao da bude premijer i moćniji od Nikolića, ukoliko partija predsednika (SNS) ne bude u koaliciji", ocenjuje analitičar.

On zaključuje da bi "sa ovim nerešenim fundamentalnim pitanjima, Zapad mogao da se nađe u još jednoj teškoj trci na Balkanu".

"Bilo to ispravno ili ne, teške odluke uvek mogu da se izbegnu, kao što je Zapad to učinio u Dejtonu i na kraju rata na Kosovu", navodi Abramovic.