Prioritet pitanje nestalih

Za manje od godinu dana predsednik Srbije Boris Tadić je posetio Hrvatsku tri puta.

Tadić, koji je u dvodnevnoj poseti Zagrebu, sastao se sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor. Zaključak današnih razgovora je da su Hrvatska i Srbija u poslednjih deset meseci rešile mnoga pitanja, a da problem nestalih ostaje prioritet obeju zemalja.

Posle zajedničkog boravka u Opatiji, Vukovaru, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, ugostio je Tadića, u svojoj rezidenciji na Pantovčaku.

Predsednici su na zajedničkoj konferenciji za novinare istakli privrženost dveju zemalja evrointegracijama i naglasili važnost članstva u EU za ceo region. Predsednik Srbije Boris Tadić je istakao značaj razvoja bilateralnih odnosa Beograda i Zagreba.

"Imali smo nesporazuma, ratna razaranja, žrtve, uputili smo izvinjenje, što je izuzetno značajan korak za sveukupne odnose dve države. Bez rešenih međunacionalnih i bilateralnih odnosa i ekonomske saradnje nema napretka dve države", konstatovao je Tadić.

"Pitanje nestalih je centralno, prioritetno pitanje, pitanje civilizacije kojoj pripadamo. Učinićemo sve da to pitanje bude rešeno, kako bismo pokazali da smo u stanju da vodimo računa o žrtvama rata", rekao je on.

Sat i po je trajao razgovor dva predsednika, i delegacije obeju zemalja. Hrvatski predsednik Ivo Josipović zadovoljan je pravcem kojim idu odnosi između dve zemlje.

On je naglasio da je u poslednjih 10 meseci generalno postignut značajan napredak u bilateralnoj saradnji i da su "otvorena, rešena ili je počelo rešavanje važnih pitanja". Prema njegovim rečima, ostalo je još nekoliko teških otvorenih pitanja, a najvažnije, na kojem će dve zemlje zajedno raditi, odnosi se na nestale osobe.

Josipović je pohvalio rad dveju vlada na tom polju, rekavši da one "ulažu iznimne napore".

Neizbežna tema je bilo i rešavanje stambenog pitanja srpskih izbeglica i njihov povratak. Oba predsednika veruju da će se uskoro pronaći pravo rešenje i za taj problem.

Predsednik Srbije kaže da je zadovoljan onim što je učinjeno u sferi povratka izbeglica, njihovog stambenog zbrinjavanja, rada na njihovoj integraciji i održivom razvoju i najavio da će uskoro biti održana donatorska konferencija kako bi to pitanje bilo konačno rešeno.

Predsednik Hrvatske nudi održivo rešenje za povratak izbeglica.

"Svi koji se žele vratiti u Hrvatsku mogu da budu uključeni u proces stambenog zbrinjavanja, a za one koji to ne žele rešenje će biti pronađeno kroz donatorski fond. To je pravedno, održivo rešenje", rekao je Josipović.

''Nova stranica istorije'' - Jadranka Kosor i Boris Tadiæ (Tanjug)

Posle predsedničke rezidencija Tadić je posetu Zagrebu nastavio u sedištu hrvatske vlade na Banskim Dvorima, gde mu je domaćin bila premijerka Jadranka Kosor.

Tadić je u "Zlatnu knjigu" na Banskim Dvorima, sedištu hrvatske vlade, upisao: "Neka ovo bude nova stranica zajedničke istorije".

Tadić i Kosorova izjavili su, posle sastanka, da su postigli politički dogovor o načelima na kojima će se temeljiti trajno rešenje stambenog zbrinjavanja srpskih izbeglica iz Hrvatske.

Kosorova i Tadić su preneli da će njihovi saradnici i stručnjaci u narednim mesecima raditi na organizovanju međunarodne donatorske konferencije kako bi stambeno pitanje izbeglica bilo trajno rešeno.

Hrvatska premijerka i predsednik Srbije su se saglasili da je u bilateralnim odnosima ostvaren napredak, a da su pitanja nestalih, granica i međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde ostala otvorena i da ih treba zajednički rešavati.

Osim ozbiljnih političkih tema, na meniju Tadićevog dvodnevnog boravka u Zagrebu biće i istarski specijaliteti.

Kako prenose hrvatski mediji, svečanu večeru koja se organizuje u čast Tadića, u kuhinji predsedničke rezidencije na Pantovčaku pripremaće najpoznatiji istarski kuvari. Domaćini su se opredelili za riblji meni.

Podsetimo, Tadić drugi put ovog meseca odlazi u Hrvatsku. Naime, on je 4. novembra boravio u Vukovaru, odavši počast žrtvama prethodnog rata na tlu bivše Jugoslavije. On je i tada razgovarao sa predsednikom Hrvatske i premijerkom te susedne zemlje. Tadić i Josipović, izvinili su se za žrtve, Josipović za srpske u Paulinom Dvoru, a Tadić za hrvatske na poljoprivrednom dobru Ovčara. Obojica su takođe izjavili da su spremni da nastave proces pomirenja. Zbog toga svetski zvaničnici i mediji smatraju dvojicu predsednika "političarima nove generacije", koji su spremni da na sebe preuzmu ispravljanje istorijskih grešaka.

Potrebna saradnja i dve vlade

Serija susreta srpskog i hrvatskog predsednika je započela iznenadnim i neformalnim susretom u Opatiji, krajem marta ove godine, koju mnogi ocenjuju kao novo poglavlje u odnosima između dve zemlje.

I tokom letošnje posete Josipovića Beogradu i tokom zajedničke posete dva predsednika Vukovaru i Paulinom Dvoru istaknuta je opredeljenost za pomirenje i unapređenje odnosa.

Foto: Tanjug

Predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac kaže da je dobro što se najzad uspostavljaju intenzivni odnosi, jer to neće samo koristiti Srbiji i Hrvatskoj nego celom regionu.

“Na intenzivne susrete predsednika Tadića i predsednika Josipovića, kao i drugih predstavnika vlasti Srbije i Hrvatske, treba gledati kao na napore da se nadoknade izgubljene godine, kada saradnje nije bilo, a susreta nedovoljno”, kaže Pupovac.

“Ono što ovog trenutka sigurno ima prioritet je rešavanje preostalih pitanja izbeglica, nestalih i saradnje u suđenjima za ratne zločine, ali i pitanje partnerstva za ubrzane integracije prema EU. To je od vitalnog interesa za obe zemlje i za celi region”, dodaje on.

Direktor Centra za regionalne studije iz Novog Sada Aleksandar Popov ocenjuje da bi ovaj pozitivan trend sada trebalo da nastave i vlade dveju zemalja.

“Očekuje se da se ta saradnja intenzivira i kroz saradnju vlada dve zemlje. Do sada se taj nivo srdačnosti i dobrih odnosa između dva predsednika nije dovoljno preneo na vlade dve zemlje. Saradnja sa tehničkog nivoa, odnosno saradnje pojedinih ministarstava, mora da pređe na jedan viši nivo, na političku saradnju jer ima gomila otvorenih pitanja koja čeka na rešavanje. To su pitanja granica, izbeglica, sukcesije, procesuiranja ratnih zločina i tako dalje”, ocenio je Popov.